Partijska previranja na izborima u Srbiji: Zašto će opozicija u više kolona na izbore

Politička scena u Srbiji uzburkala se u susret predstojećim vanrednim izborima zakazanim za 17. decembar. Skupljaju se potpisi, užurbano prave koalicije, a mnogi za koje se mislilo da su politički penzionisani su se aktivirali.

Zaboravljeni politički asovi na čija vrata se pokucalo su Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Boris Tadić, koji će uz bivšeg ministra Sašu Radulovića trčati izbornu trku, kao i Čedomir Jovanović koji se budi iz političke hibernacije.

Trka za cenzus natjerala stranke na predizborna iznenađenja

Cenzus je i dalje tri odsto, ali je i on za mnoge nedostižan, pa će izbori, kao u izreci o hladnoj noći, natjerati mačku i miša na koalicije koje su neočekivane.

Za sada su najveća iznenađenja dogovor SNS-a i SRS-a i koalicija Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i Suverenista Saše Radulovića.

Iza dogovora naprednjaka i radikala se krije matematika, a ne sentiment, jer će izbori u Beogradu biti najneizvjesniji, saglasni su sagovornici portala RT.

Radikali su uzeli 1,7 mandata po prirodnom pragu na izborima u Beogradu i to je ono što SNS želi da „prebaci“ na svoju stranu u trci u glavnom gradu, kaže za RT Balkan politikolog Boban Stojanović.

Radikali u Beogradu imaju tradicionalne birače i naprednjacima mogu u mehaničkom zbiru da daju glasače, ocjenjuje za RT Balkan politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

„Radikali će na republičkim izborima ići samostalno da bi kvarili igru desničarima, a sigurno neće biti previše ambiciozni u zahtjevima prema naprednjacima“, kaže Stanković.

Sa druge strane, dogovor Tadića i suverenista rezultat je toga što nisu uspjeli da dođu do sporazuma sa Draganom Đilasom i Miroslavom Aleksićem, a samostalno ne bi imali šansu za prelazak cenzusa, smatra Stojanović.

„Ovo je poslednji trzaj i Tadiću i Raduloviću da pređu cenzus makar u Beogradu. Ne znam koliko će koalicija imati sinergetski efekat, u pitanju je surovi pragmatizam“, napominje on.

Stankovića je pak iznenadila koalicija „Ne davimo Beograd“ i Ekološkog ustanka sa Draganom Đilasom jer su ranije htjeli da naprave otklon od bivšeg lidera Demokratske stranke.

„U pitanju je brak iz računa, napravljen jer Đilas ima novac i medijske resurse. Ako uđu u parlament, razdvojiće se prvom prilikom“, smatra Stanković.

Zbog ličnih odnosa propala zamisao opozicije o dvije kolone

Uprkos tome što je sama tražila izbore, opozicija nije uspjela da napravi dogovor o dvije kolone: prozapadnu „Srbija protiv nasilja“ i konzervativnu.

Propasti ukrupnjavanja kumovali su lični animoziteti, ali i nepremostive prepreke iz prošlosti.

Opozicija rizikuje da dio glasova bude bačen, što je neodgovorno i neozbiljno, jer ti mandati mogu da budu presudni u formiranju vlasti, kaže Stojanović.

„‘Srbija protiv nasilja’ je izuzetno široka lista koja je uhvatila sve relevantne stranke na tom polu, ali su mogli da uključe i manje partnere koji će samostalno na izbore“, kaže Stojanović.

Umjesto zajedno, Novi DSS i POKS, kao i Dveri i Zavjetnici će na izbore odvojeno. Sudeći po tvrdnjama aktera pregovora, smetnja dogovoru bio je zahtjev Novog DSS-a o saradnji sa Đilasom nakon izbora.

To je potvrdio i lider Narodne stranke Vuk Jeremić, koji je istakao da se ta partija zalagala „da bude jedna kolona državotvornih parlamentarnih stranaka, da bi to bio najodgovorniji korak u ovom trenutku imajući u vidu neposrednu opasnost od sprovođenja u djelo francusko-njemačkog plana za nezavisnost Kosova*“.

Ipak, Novi DSS i Zavjetnici imali su nepremostive razlike, objasnio je Jeremić za TV Prva.

„Novi DSS je insistirao da u koalicioni sporazum uđe klauzula da ćemo sa Đilasom i njegovom listom posle izbora praviti vlast u Beogradu, nije htio od toga da odustane. Zavjetnici nisu htjeli ništa i uprkos naporima da se postigne zajednički plan iz nacionalnih interesa, prevagnuli su nažalost neki drugi, stranački interesi i sad nastupamo kako nastupamo“, rekao je Jeremić.

Stanković ukazuje da je zanimljivo to što je Miloš Jovanović spreman na saradnju sa Đilasom, uprkos što je veliki animozitet DSS-a i Demokratske stranke obilježio jedan politički period u Srbiji.

„Desnica nije ni mogla da ide zajedno, to je bilo više očekivanje nekih intelektualaca. Jovanović ima neskrivene liderske ambicije, sa druge strane Obradović i Stamenkovski ne misle tako“, ističe Stanković.

Stojanović pak smatra da je to mogla i morala da bude zajednička lista, zajedno sa Narodnom strankom Vuka Jeremića i suverenistima, ali i svim akterima tog političko-ideološkog spektra.

„Ona je trebalo da se ujedini još u januaru kada je prihvaćen francusko-njemački plan i da to bude okosnica dogovora“, kaže Stojanović.

Ni SNS nije uspio da ukrupni snage pred ove izbore, iako je dosadašnji lider naprednjaka Aleksandar Vučić više puta najavljivao formiranje Narodnog pokreta za državu.

Ipak, izgleda da je vladajuća stranka jedina spremno dočekala izbore, pa je proteklog vikenda već održala prvi predizborni skup u Leskovcu.

(RT.rs)