Ekolozi Crne Gore: Zoran Lakušić se Robin hudski odnosi prema očuvanju vodoizvorišta

Šlju­nak i pije­sak iz riječ­nih ko­ri­ta pred­sta­vlja­ju jav­no do­bro Crne Gore. U bi­zni­su u ko­jem se, i kad se, po­slu­je po za­ko­nu, okre­ću ogrom­ne pa­re (prema podacima Centra za zaštitu i proučavanje ptica , iz korita rijeke Morače do sada je izvađen šljunak ukupne vrijednosti 138 miliona eura te da je potrebno minimum 100 godina da dođe do potpunog prirodnog oporavka korita Morače nakon dugogodišnje eksploatacije šljunka), na­dok­na­de dr­ža­vi su – mi­ni­mal­ne, saopštili su Ekolozi Crne Gore.

S druge strane, kako navode, po državu mno­go ve­ću opa­snost pred­sta­vlja­ju na sto­ti­ne di­vljih ba­ge­ri­sta ko­ji se vo­de de­vi­zom „ko­paj i bje­ži”.

„I pored toga što i ptice na granama znaju koje se firme obogaćuju na štetu dražve. Oštri­ca prav­de u Crnoj Gori se „za­lije­tela”, ali ni­je ni okr­znu­la one ko­ji se bo­ga­te ne­le­gal­nom eks­plo­a­ta­ci­jom šljun­ka. To­ko­vi ogrom­nih su­ma nov­ca za­ra­đe­nog ne­le­gal­nom eks­plo­a­ta­ci­jom šljun­ka ta­ko­đe su ne­po­zna­ni­ca, pa mno­gi oprav­da­no za­klju­ču­ju da se nji­me i ku­pu­je ću­ta­nje dr­ža­ve, ko­ja već pre­du­go ne uspije­va da iz­na­đe me­ha­ni­zam bor­be pro­tiv ove vr­ste kri­mi­na­la. Jedan od rijetkih glasnogovornika u borbi protiv ekocida je prof. Zoran Lakušić, koji se i pored raznoraznih udara i prijetnji kako javnih tako i tajnih odgovorno i Robin hudski odnosi prema očuvanju vodoizvorišta. Pripadnici ‘šljunkarske mafije’ očigledno smatraju da im niko ne smije stati na put i da imaju naslijeđeno pravo da i dalje pljačkaju prirodna dobra Crne Gore, a da pritom nadležni, u liku predsjednika Borda direktora Regionalnog vodovoda a što direktno spada u okvir njegovih osnovnih ingerencija na funkciji na koju je izabran, ne smije da se bavi svojim poslom“, kazali su oni.

Ak­tiv­no­šću ne­le­gal­nih ko­pa­ča ugro­že­na su ne sa­mo oba­le rije­ka, već i obli­žnja na­se­lja tvrde oni i dodaju da kon­vo­ji ka­mi­o­na na­to­va­re­nih pije­skom uni­šta­va­ju pu­te­ve, če­sto iz­gra­đe­ne iz sa­mo­do­pri­no­sa lo­kal­nih za­jed­ni­ca. Me­đu­tim, po­sred­na šte­ta ko­ju di­vlji ko­pa­či na­no­se gra­đa­ni­ma Crne Gore, ne­po­vrat­no uni­šta­va­nje eko­si­ste­ma na­ših rije­ka, da­le­ko je ozbilj­ni­ja od one fi­nan­sij­ske.

„Na naj­u­gro­že­ni­jim lo­ka­ci­ja­ma se za­ti­re cje­lo­kup­na flo­ra i fa­u­na. Ne­sta­ju bilj­ke, ri­be i di­vljač, a iza te­ških ba­ge­ra osta­ju kra­te­ri ko­ji se pre­tva­ra­ju u di­vlje de­po­ni­je. Ožilj­ci na oba­la­ma rije­ka u Crnoj Gori su ta­kvi da je ne­vje­ro­vat­no da to ni­ko­ga iz državničkog aparata ne pod­sti­če na ozbilj­nu ak­ci­ju. Zbog na­či­na na ko­ji se di­vlji ko­pa­či šljun­ka i pije­ska go­di­na­ma bo­ga­te uni­šta­va­ju­ći pri­rod­na do­bra dr­ža­ve Crne Gore, za­slu­žu­ju da ih na­zo­ve­mo šljun­kar­skom ma­fi­jom. A na­čin na ko­ji se dr­ža­va od­no­si pre­ma ne­le­gal­nom šljun­ka­re­nju, upor­no ne re­ša­va­ju­ći pro­ble­me u ovoj obla­sti i pored javnih apela predsjednika Borda direktora Regionalnog vodovoda prof. Zorana Lakušića, ne mo­že se na­zva­ti dru­ga­či­je ne­go za­bi­ja­njem gla­ve u pije­sak – zaključuje se u saopštenju Ekologa Crne Gore