Popis
Piše: Čedomir Antić
Ne mogu da zamislim DPS i stranke iz njihove koalicije kako podražavaju politici albanskih stranaka na Kosovu od pre četvrt veka ili u Severnoj Makedoniji danas. Isuviše su brojnapozivanja bivšeg režima i crnogorskih šovinista na srpsku i rusku opasnost. Izjave njihove nepokolebljive spremnosti da se bore za svoj narod i da, ako zatreba, kako to pre tri godine rečeĐukanović, odu i u šumu – deluju tragično i pomalo komično. Niz izbora održanih tokom protekle godine pokazao je da je Crna Gora većinski naklonjena srpstvu i Srbiji. Istovremeno, pošto su istine i pouke politike često višeslojne, jasno je da većina građana, a posebno većina u eliti pobedničkih stranaka, niti bi menjala spoljnopolitički pravac, niti bi se odricala nezavisnosti, niti bi menjala ustav. Zahtevi legitimnih predstavnika srpskog naroda, koje mnogi u pobedničkom krugu žele kao saveznike na izborima ali ne i kao kolege u vladi, ne idu dalje od identitetskih pitanja i istinske ravnopravnosti. Oni podržavaju reforme. Spremni su čak i da tolerišu terminalni populizam Evrope sad i Demokrata, kao i u javnosti preovlađujuće uvredljivo nelogične i snishodljive basne o Evropskoj uniji. Svesni prilika u kojima su SAD i saveznici odlučni da, za vreme trajanja istinski svetskog rata i velike opasnosti za Zapad, idu do kraja u bezuslovnoj nezavisnosti Kosova i ukidanju Republike Srpske, srpski predstavnici ne otvaraju čak ni pitanje članstva Crne Gore u zločinačkom NATO-u – savezu odgovornom za smrt miliona nevinih, koji će u narednim vekovima od velike većine čovečanstva biti tretiran kao Sile Osovine danas.
I uprkos svemu ovome što je opšte poznato i sasvim neporecivo, dukljaška opozicija na čelu sa DPS-om uz asistenciju cenara moći odanih NATO-u – od delova Evropskog parlamenta do Radia „Slobodna Evropa“ – predstavljanastupajući popis kao sredstvo osvajanja i okupacije Crne Gore.
Zašto je to tako? Ima li logike da bilo ko u Crnoj Gori, pa čak i u rusofobnom i srbofobnom Strazburu i Vašingtonu,poveruje da su Spajić, Milatović, Bečić i Joković nekakvi srpski zaverenici koji će falsifikovati popis? Kao što smo videli u srpstvo spomenutih i njihovih stranaka ne veruje više ni polovina birača DPS-a iz 2020. godine. Ipak, ova mantra je nastavljena zajedno sa grotesknim oblicima „otpora“. Moguće je, a te se optužbe sve češće čuju, da su raniji popisi bili u velikoj meri falsifikovani. Zato ovaj bojkot trrba da ima funkciju promene rezultata u odnosu na stvarno stanje u meri da se niko ne zapita odakle razlika. Bilo je to falsifikovanje otvoreno do mere da je 2011. godine bilo gradova u kojima se deset godina nije rodio niti jedan Srbin, a voditelj na javnom servisu jeprilikom intervjua pozvao tadašnjeg premijera Đukanovića „da ne ponovi grešku“ iz 2003. godine sa prevelikim brojem popisanih Srba.
Da, neki od ratluka će izjaviti da su Srbi, drugi – kakvi su Milatović, Spajić, Bečić… odavno ponavljaju da su 100% Crnogorci i vode istinsku kampanju u prilog svoje nacije. Ipak, jasno je da će na kraju pobediti onaj ko je verovao u nešto. DPS je uverenja izbegavao, a kada je morao da se opredeli birao je mržnju i ekstremizam, uveren da će tako narod postati talac njegove politike. Ratluci ne mogu biti ljudi ideologije ili bilo kakvih uverenja – njihova priroda je neuhvatljiva savitljivost i beskičmenost. Ostaje dakle samo srpstvo koje je, sa svim manama i teškoćama, u Crnoj Gori preživelo uprkos svemu.
Nama Srbima je često pripisivana iracionalnost. Ipak, ako je sve u vezi sa srpskim narodom u Crnoj Gori vezano za ravnopravnost i identitet, a DPS-opozicija – uprkos nespremnosti Srbije da se ozbiljno umeša i odustvu svakog drugog uticaja osim delovanja NATO-a – insistira na ovakvoj svojoj politici, ostaje mi da verujem da će ona u svojim težnjama ponovo biti poražena. Neće uspeti da sakrije falsifikovanje prethodnih popisa, niti veze većine građana Crne Gore sa srpskim identetom. Možda će Srba biti više u procentima nego ranije i deo će neodlučnih prepoznati u vitalnosti silu i u uverenjima budućnost. Ipak, za sve je bolje da se dukljaše ne igraju Šiptara. Jer, neće srpstvo biti prezreno kada jednom padne populistička vlada PES-a. Neće Srba ni nestati, samo će naša politika zaokruživanja nacionalnog identiteta srpske nacije koja je jedna i nedeljiva biti dovšena uz malo više neophodnog vremena.Čekaćemo jedan ili dva popisna ciklusa, pa ćemo ostvariti ili ustavnu ravopravnost ili istinsku kantonizaciju države kako bi konačno sprečili da nas velike mene u crnogorskom biračkom telu ponovo dovedu u položaj neravnopravnih i progonjenih.