Glavni cilj Prištine vojska „Kosova“, najviše pomažu Turska, Velika Britanija i Njemačka

Ulaganje u takozvane Kosovske bezbjednosne snage uvećano je za gotovo 200 odsto od dolaska na vlast Samoopredjeljenja i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

Bespilotne letjelice, minobacači, oklopna vozila, zajedničke vežbe i obuka sa oružanim snagama Velike Britanije, Turske, Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke samo su neki od projekata koji su sprovedeni i opreme koja je nabavljena.

Vojni analitičar Vlada Radulović za „Kosovo onlajn“ kaže da, što se tiče procesa naoružanja „Kosovskih bezbjednosnih snaga“ i onoga što Priština teži da uspostavi de fakto i de jure, to je vojska Kosova.

„Oni se nalaze u tom procesu već nekoliko godina unazad, odnosno od kraja 2018. godine. U skladu sa tim, uslovno rečeno, te neke tri faze, kako su u Prištini proklamovali bilo je i za očekivati da se do nekih konkretnih nabavki i pomaka dođe, u ovom periodu nakon 2022. godine. Iz te perspektive posmatrano, oni samo rade na tome što su ranije isplanirali“, kaže Radulović.

„Imaju pomoć iz inostranstva bez koje to ne bi mogli da realizuju i pored toga što se nekako uvijek upire prstom na SAD, ja bih rekao da to nije najispravniji pristup. Čini mi se da mnogo više, i imam razloga zašto to tvrdim, pomoći daje Turska, a onda potom i Velika Britanija, a ne bih ni Njemačku izostavio“, dodaje.

Radulović smatra da Turska prednjači u „pomoći KBS“, između ostalog po pitanju oklopnih vozila, lakih taktičkih vozila, pa čak i nekih ubojnih sredstava, sistema poput minobacača kalibra 120 mm.

„Konkretno mislim na saradnju između dvije turske kompanije BNC i ASAS sa Kosovom. Iz te perspektive zašto se to ne spočitava Prištini, iskren da budem, ni meni to nije jasno. Priština sve što radi i što je radila u proteklom periodu nije nailazilo na, ako govorimo o evropskim zemljama, velike i strašne osude. Setićete se kada su bili određeni incidenti i situacije koje su pretile da eskaliraju, pokrenuti od strane Prištine, da su stizali komentari prije svega iz EU ili konkretnije iz Kvinte da treba pozvati obe strane na uzdržanost i ako mi sa tim nismo imali ništa. S druge strane zašto izuzimam SAD? Zato što mi se čini da su oni sa te strane nekog ko pruža podršku kosovskoj nezavisnosti ipak u određenim trenucima znali i te kako da povuku određene poteze prema Prištini koji nisu ostali samo na riječima. Ne zaboravite stopiranje, odnosno blokiranje određenih sredstava pomoći KBS, odbijanja učešća u nekim aktivnostima, uskraćivanje ili neodobravanje viza nekim visokim predstavnicima Prištine i KBS posebno. Činilo se da su još neki programi bili stopirani i da Vašington pokušava na neke načine da i Prištini pokaže da ne može baš sve da radi tako kako radi“, napominje Radulović .

On smatra i da je naoružavanje tzv. Kosovskih bezbjednosnih snaga i težnja formiranja vojske Kosova problem za Vojsku Srbije u smislu opasnosti i straha, ali i za Srbe koji žive na teritoriji Kosova.

Radulović napominje da Prištini ni po jednom dokumentu ili sporazumu ne bi mogla da ima svoje oružane snage, ali „vidimo da su oni u tome odmakli daleko“.

„Suštinski se neće promijeniti ništa, jer ne možete porediti šta god Priština imala sa Vojskom Srbije, to je daleko od poređenja. Ali, da li naoružavanje KBS menja situaciju na terenu, mijenja, jer nije isto kada imate određene snage bezbjednosti kao ranije Kosovski zaštitni korpus, ili kako god, i sada kada imate neke minobacače, sredstva za protivoklopnu borbu i kada potencijalno imate i lake prenosne sisteme protivvazdušne odbrane za dejstva po avionima u niskom letu ili helikopterima, na primer. To već sada mijenja stvari na terenu, ali nije od nekog suštinskog straha koji bi trebalo da zabrine nekoga u Beogradu“, kaže Radulović.

On podsjeća i da se u posljednje vrijeme sve glasnije zagovara velika Albanija i da je Aljbin Kurti apsolutno jedna od perjanica te ideologije.

„Nisam primijetio da se mnogo diže bura oko toga. Vrlo često smo mi ti koji iniciramo i kažemo vidite šta se dešava u Sjevernoj Makedoniji, Grčkoj. Zašto Priština ne dobija packe za sve to pitanje je za neke druge. Na nama je da vidimo šta, kuda i kako ćemo mi i da pazimo na Srbe koji žive na teritoriji KiM. Vidimo da svaki zamrznuti konflikt i najmanja neuralgična tačka ili područje u svijetu, a trenutno je zapravo jako blizu toga da eskalira u sukob širih razmjera. Kada dođe do takvih lomova na globalnom nivou onda se to odražava ne samo na regionalnom, već i na lokalnom nivou“, zaključio je Radulović.

(rt balkan)