Za osam godina siva ekonomija smanjena za svega 3,9 odsto

Za osam godina siva ekonomija u formalnom sektoru u Crnoj Gori smanjena je za samo 3,9 odsto. Program „Evropa sad“ smanjio je sivu ekonomiju na tržištu rada u ovoj godini, ali i dalje postoji isplata dijela zarada “na ruke”. Sve to se navodi u Akcionom planu za implementaciju Programa za suzbijanje neformalne ekonomije za period 2024-2026, koji je objavilo Ministarstvo finansija, piše Portal RTCG.

“Siva ekonomija je u formalnom sektoru u Crnoj Gori u 2022. godini iznosila 20,6 odsto BDP ili 3,9 procentnih poena manje u odnosu na 2014. godinu”, navodi se u tom dokumentu.

U poređenju sa drugim zemljama, gdje je primijenjen isti anketni metod, obim sive ekonomije Crne Gore približan je nivou u Poljskoj i Letoniji, viši je nego u Litvaniji i Estoniji, a niži nego u Rusiji, Ukrajini, Kirgistanu, Moldaviji, Kosovu i Rumuniji.

A napredak postoji u sektoru reforme penzionog sistema i smanjenja sive ekonomije u toj oblasti.

Kako se navodi u dokumentu zvanična procjena Ministarstva finansija je da će prihodi od doprinosa na PIO biti veći za 67,8 miliona evra u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu, usljed povećanja zaposlenosti i zarada.

“Procjena u simulacionom modelu za potrebe ovog programa je da je oko 42,4 odsto ovog povećanja, ostvareno zahvaljujući poreskoj reformi”, piše u Akcionom planu.

Prema istraživanju IPSOS-a, učešće neprijavljenih zarada u sivoj ekonomiji iznosilo 56,3 odsto ili oko 670 milion evra u 2022, a prema Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2023-2026. procijenjeno povećanje ukupnih prihoda od doprinosa na PIO za 67,8 miliona za 2023. godini u odnosu na 2022.

“Polazeći od toga, prema simulacionom modelu korišćenom za potrebe ovog programa, procjena povećanja prihoda od doprinosa za 2023. godinu usljed poreske reforme kroz Program „Evropa sad“, iznosi oko 22,8 miliona evra. Pretpostavka je da se značajan dio smanjenja neprijavljenih zarada iz prethodnih godina odnosi na dohodak do 700 evra bruto, budući da je to prag neoporezivog dohotka”, navodi se u dokumentu.

Kako navode, imajući u vidu da je stopa doprinosa na PIO 15% na teret poslodavca i 5,5 odsto na teret zaposlenog, onda je procijenjeni iznos novoprijavljenih zarada u 2023. oko 400 miliona evra.

“Budući da je prema procjeni u simulacionom modelu za potrebe ovog Programa, 42,4 odsto ovog povećanja nastalo formalizacijom ranije nepriijavljenih zarada usljed poreske reforme kroz Program „Evropa sad“, onda bi se, polazeći od učešća neprijavljenih zarada zaposlenih u sivoj ekonomiji u istraživanju IPSOS, učešće neprijavljenih zarada u sivoj ekonomiji 2023. trebalo smanjiti za oko 176 miliona evra. Dakle, procjenjuje se se da je nivo sive ekonomije u oblasti zarada u 2023. niži u odnosu na period prije primjene mjera poreske reforme uvedenih od 1. janaura 2022”, stoji u objavljenoj analizi.

Kako se navodi u Akcionom planu svrha ovog programa se najvećim dijelom odnosi na smanjenje neformalnosti kod registrovanih preduzeća i preduzetnika.

“Program će donekle obuhvatiti i crno tržište, odnosno mogućnosti smanjenja nelegalnih aktivnosti i, koje takođe utiču na niže prihode budžeta i ekonomski rast od potencijalnih. Cilj programa je smanjenje učešća neformalne ekonomije u BDP”, navodi se u Akcionom planu.

U dokumentu se zaključuje da ako se uzme u obzir rast prosječne bruto zarade, rast minimalne zarade i rast broja zaposlenih i uporedi sa naplatom prihoda od direktnih poreza i doprinosa, dolazi se do zaključka da su poslodavci prijavili značajan broj neprijavljenih zaposlenih u 2022. godini, ali da je i dalje bila prisutna praksa plaćanja dijela zarade „na ruke“.

“Jer je kombinovani rast zarada i zaposlenosti prevazilazio ukupno povećanje naplate prihoda od doprinosa za PIO i doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti”, piše u Akcionom planu.

Za 2023. godinu se procjenjuje da će kombinovani rast zarada i zaposlenosti ipak biti niži od rasta prihoda od doprinosa na PIO i nezaposlenost koje je procijenilo Ministarstvo finansija.

“To ukazuje na smanjenje sive ekonomije na tržištu rada u ovoj godini, ali ostaje izazov njenog postojanja u srednjem roku, kroz isplatu dijela zarada „na ruke“. Kada se uzmu u obzir ukupno analizirani efekti uticaja poreske reforme na prihode od poreza na dobit, kroz povećano prijavljivanje dobiti, kao i na prihode od doprinosa na PIO usljed povećanja prijavljenih zarada, procjena prema simulacionom modelu je da je ukupno učešće sive ekonomije u oblasti dobiti i zarada u Crnoj Gori smanjeno na nivo između 15,7 odsto i 18,2 odsto procijenjenog BDP-a u 2023”, stoji u dokumentu.

Među fiskalnim uzrocima neformalne ekonomije u Crnoj Gori navode se nepredvidivost poslovnog ambijenta, odnosno česte izmjene propisa, naročito poreskih, koje otežavaju nove investicije, registraciju biznisa ili zaposlenosti.

“Dodatni faktor su i visina i broj fiskalnih i parafiskalnih nameta. Istorijski posmatrano, česte izmjene fiskalnih propisa su se odnosile na izmjene stope i obuhvata PDV-a, akciza kao i na poresko opterećenje rada. Ono je u Crnoj Gori smanjeno sa preko 60 odsto na 100 eura bruto zarade zaposlenog, devedesetih godina, i oko 50% u godinama kada je uveden evro, na oko 39 odsto 2019.godine, što je bilo blizu nivoa u OECD zemljama”, navodi se u dokumentu.