Predsjedniče

Piše: Čedomir Antić

Dragi Predsjedniče,

Dogovorili smo se sa njima stotinak puta. Svaki put su prevarili. To su takvi ljudi. Zbog njih Vaša domovina, Crna Gora, već osam decenija nije slobodna zemlja. Sa fašistima, nacistma, komunistima i dukljašama smo znali na čemu smo i nije bilo laži. Sa Ratlucima, tim večitim iskušenicima konvertitstva, znamo samo da su ljigavi i kad je reč o identitetu jednako čvrsti kao svaki želatin. Nije iz njihove pameti došla ta genijalna zamisao da je Srbima zabranjeno da dođu na vlast u Crnoj Gori. Međutim, činjenica je daniko drugi osim njih, na čitavom Balkanu, ne bi takvo naređenje prihvatio. Od Zdravka Krivokapića do danas, tri godine svega, stara je ta zamisao da građanin Crne Gore može biti Srbin samo kada je raspoložen za epiku, kada se seti čukundede ili je pijan kao gluteus. Oni misle da je dovoljno da prevare svakog koga na političkoj sceni sretnu, pa će ostati na vlasti bar neku godinu duže nego nekada komunisti. Retki su političari koji su spremni da svojim biračima poruče da ne žele da uđu u savez sa nekim zato što im tako kažu ambasadori neke države. Posebno one koja je tokom proteklih dvadeset godina širom sveta ubila 4,5 miliona ljudi. Kada su na krilima srpskih koalicija dolazili na vlast, to im nije smetalo. Kada su ih Srbi podržavali na izborima – nisu se bunili. Lakše im je  bilo da ih podržava DPS, da im predsednici skupštine budu iz partije Miloševićevih šegrta, da im politiku vlade vode kadrovi Đukanovićevih štaka iz SDP-a. Samo se nas plaše. Mi smo im ekskluzivno neprijatni. Nama su nezadovoljni Kašei i Papeni, ambasadori jednog novog nacizma.

Stide nas se, ne zbog onoga što smo učinili, već zbog onoga što su oni postali. Sramota ih je kao što neku pokondirenu tikvu i gradskog prazilukovića tišti čestiti đed negde na Čevu ili u Plužinama. Čitao sam intervju predsednika Milatovića. Kaže ide na popis ponosan što je Crnogorac. Odlično, to smo uprkos svim glupim pričama oduvek znali. Nego, on reče kako Crna Gora nije srpska zemlja. Čija je? Dakle, crnogorska je bez svake sumnje – a Crnogoraca nema više od 45%. Treba li zanemariti i obespraviti 34% građana koji su Srbi zato to su ono što su i bili? Milatović kaže: „Bosna i Hercegovina nije druga srpska zemlja“. A šta je? Prema ustavu Bosne i Hercegovine ova država je suverena kao zajednica dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Ona zato jeste i srpska država. No, kada bi rekli da je bošnjačka ili bosanska, Milatović bi se složio. Pošto ništa ne zna, misli da mu je sve i oprošteno, kao i premijeru Abazoviću, koji nedavno reče da podržava suverenitet „Republike Bosne i Hercegovine“. Taj zaštitnik SPC ne zna ni tačan naziv države u kojoj je doktorirao !

Teško je sa pokvarenim i neupućenima, ali ovo je put.Naše je da radimo i branimo narodna prava. Ponekad je taj put težak, neravan i vijugav, većini nejasan i mučan. Za političke vođe naših sugrađana drugih vera i nacija, ali i one koji su nedavno, slobodnom voljom, prestali da budu naši sunarodnici, čak i samo naše postojanje je problem i predstavlja krizu. Srpske stranke su u Crnoj Gori do 2006. branile samo zajedničku državu – kakva god da je bila, čak i ako su je definisali naši najgori dušmani (kao što je bio slučaj 1946, 1974 i 2002 godine). Posle smo tražili samo ravnopravnost i ono što nam je omogućio ustav koji je pisan protiv nas. Prvo su nam zamerali ratove iz devedesetih za vreme kojih smo bili u opoziciji i uniformi, dok su oni bili na vlasti ili su navijali za tradicionalne neprijatelje većinske Crne Gore. Onda su nas optuživali da smo agenti stranih država. Poslovali su u milijardama sa onima za koje su tvrdili da su od srpskog naroda stvorili teroriste i rušitelje države. Vas i ostale naše prvake sudili su na montiranim procesima. Danas nas, po komandi ambasadora zapadnih sila, optužuju da smo kamen u tuđoj ruci, grde našu crkvu, ali i pismo, prošlost i najveća dostignuća istorijske Crne Gore. Dok pregovarate oko učešća predstavnika celokupnog srpskog naroda Cne Goreu vlasti, istovrmeno nas optužuju da preuzimamo vlast u ime stranih država ali i da želimo samo novac i da se plašimo odgovornosti. Mi, čiji narod je, do velike pobede iz 2020. – kada je po visokoj ceni oberena tiranija – bio pet puta manje zastupljen u državnom činovništvu u odnosu na udeo u stanovništvu.

U vremenu nepravde  – kada ista adresa koja je etnički očistila stotine hiljada Srba iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije progoni Jermene iz Arcaha i Palestinice iz Gaze -mi smo se u Crnoj Gori održali. Pobedili smo 2020. uprkos volji Sjedinjenih Država, Britanije, Nemačke i NATO-a. Trijumfovali smo nad autoritarnom režimom i nasleđemnacizma, fašizma i komunizma. Pobedili smo nasuprottome što je trećina našeg naroda pretvorena u novu, antisrpsku naciju, a trećina u povodljive, suncokretovske, želatinozne idenititete prelaza. Uspeli smo zahvaljujući Vašoj mudrosti da izbegnete rat, pameti da u najtežem času pronađete saveznike, da izdržite sve mene u Beogradu, odolite svim izazovima jednog besudnog vremena i obmanama ljudi bez savesti. Zato se danas srpski narod vraća na vlast preko Vas. Prvi put posle osamdeset godina i pokolenja Marka Dakovića.

Verujem da će se u narednim godinama i decenijama pokazati da je demokratska Crna Gora moguća. Ona mora biti i srpska, time ona će postati jedna od tri srpske države u Ujedinjenim nacijama. Naš opstanak i obnovljeni uticaj doveo je do toga da oni koji su nam decenijama osporavali osnovna prava, ne smeju da izađu ni na popis stanovništva – i to samo i isključivo zato što se boje istine. Danas se borimo za jedinu moguću Crnu Goru – zajedničku. Molimo naše pritivnike da u porazu budu čestiti u meri u kojoj smo mi to bili, jer za razliku od svakog našeg zajedništva, mi nemožemo i nećemo nestati.

Čestam Vam predsjedniče i želim Vam svako dobro.