Ne treba da budemo u tolikoj defanzivi oko Kosova i Metohije

Piše: Aleksandar Pavić

Ima li dobrog objašnjenja za diplomatsku defanzivu najviših zvaničnika Srbije otkako se desila najnovija srpska pogibija kod manastira Banjska 24. septembra? Zašto glavna tema svih naših zvaničnika i medija nije teror koji se nad Srbima neprekidno sprovodi po celoj teritoriji naše okupirane južne pokrajine, a pogotovo na njenom severu, uz očigledan blagoslov kolektivnog Zapada.

Zvanični Beograd se već danima pravda raznim zapadnim predstavnicima što se „drznuo“ da rasporedi vojsku na sopstvenoj teritoriji, duž unutrašnje administrativne granice. Uz uveravanja da će ta ista vojska biti povučena ili brojčano smanjena – što je na kraju ispunjeno.

Drugo, umesto da još jedna važna tema koju srpska strana nameće budu naoružani banditi u uniformama „kosovske“ policije koji stalno vršljaju po teritoriji koja je integralni deo Srbije pod privremenom međunarodnom upravom, tema koja je od Zapada nametnuta zvaničnom Beogradu je ko je odgovoran za slanje 30-ak ljudi u Banjsku i da li će njihov vođa, Milan Radoičić, krivično odgovarati za to, pa čak i da li će biti izručen terorističkim „institucijama“ Prištine.

U inkviziciju se uključio i sada već neizbežni „Kris“ Hil, koji vlastima Srbije poručuje da „moramo otkriti šta se desilo, ko je bio uključen, mora odgovornost da se pronađe i da obezbedimo da se to ne ponovi – da se ovakva i tragična i opasna situacija ne ponovi“.

Naravno, kao što i dolikuje imperijalnim namesnicima i sličnim „visokim predstavnicima“, on već unapred daje svoj sud o tom događaju, što zapravo predstavlja uputstvo pravosuđu Srbije kako treba da postupi i u kom pravcu da vodi istragu:

„Na Beogradu je da odradi ozbiljnu istragu i otkrije o čemu se tu radilo – sigurno ne o miru i stabilnosti za Srbiju, niti je to na bilo koji način pomoglo Srbiji i Srbima na Kosovu… Video sam izjavu Radoičića i ne razumem kako iko može misliti da je dobro za Srbiju da se upusti u ovakve aktivnosti – moramo otkriti šta se desilo, ko je bio uključen, mora odgovornost da se pronađe i da obezbedimo da se to ne ponovi – da se ovakva i tragična i opasna situacija ne ponovi“.

Nažalost, kao i do sada, na ovako grubo i bezobzirno mešanje nekog zapadnog ambasadora u naše unutrašnje stvari nema adekvatne reakcije zvaničnih organa Srbije.

Nemačka ratnohuškačka električna veverica Analena Berbok iz Tirane ocenjuje događaj u Banjskoj kao „podmukle napade terorističke bande na kosovsku policiju“. Plus tvrdi da je razmeštanje naše vojske duž naše interne administrativne linije „provokacija Beograda“.

Šef diplomatije Srbije se sa Berbok sastaje istog dana i kaže da je sastanak bio „težak ali korektan“. S pravom ukazuje na dvostruke standarde, koristeći primer arbanaškog terorističkog napada u Makedoniji 2015. u kojem je ubijeno osam makedonskih policajaca, a kojeg niko sa Zapada nije tim epitetom označio. Međutim, i mnogo oštriji odgovor naše strane ne bi bio nimalo neopravdan.

Siguran sam da ne govorim samo u svoje ime kada kažem da smatram da Srbija nema ni za šta da se pravda, a po najmanje predstavnicima zemalja koje su učestvovale u NATO agresiji na našu zemlju i koje su bespravno i cinično priznale lažnu državu Kosovo. Mislim da je do sada bilo i previše defanzive i pravdanja, koji nam suštinski nisu doneli ništa. Naprotiv – takav pristup prema Zapadu se do sada uvek pokazivao kontraproduktivnim. Jer oni svaku pomirljivost i svaki pokušaj stvarne ili prividne konstruktivnosti tumače isključivo kao znakove slabosti i podstrek za još jače pritiske i još bezočnije ucene. Nije li i sam predsednik Srbije na nedavnom gostovanju u „Ćirilici“ priznao da je bio previše naivan u svojim pregovorima sa Zapadom?

Za svaku palu, povređenu, zastrašenu ili bezakono uhapšenu srpsku glavu na Kosovu i Metohiji od dolaska „mirovnih“ snaga na Kosovo i Metohiju pod vođstvom NATO pakta, odgovorne su najpre zapadne sile, koje ne ispunjavaju mandat Kfora i EULEKS-a i sprovode politiku apsolutne nekažnjivosti prema secesionističkim vlastima u Prištini. Naše vlasti, mediji i diplomatija bi to neprekidno trebalo da ponavljaju, svakim mogućim povodom. Dokaznog materijala za to imamo i na pretek.

Istina je da se za akciju oko Banjske nema šta pohvalno izreći sa naše strane… Ali ne zato što je ona predstavljala nekakvu „agresiju“ na zapadnu narko-terorističku tvorevinu ili nekakav „terorizam“. Ne, nju treba osuditi sa srpske strane zato što je, spolja gledajući, bila amaterska, bez ikakvih izgleda za uspeh, i dovela učesnike u životnu opasnost. Plus je dodatno otežala međunarodni položaj Srbije. Čak i ako su u njenoj pozadini stajali najčistiji porivi, poput gneva i frustracije nad sve beznadežnijim položajem Srba na severu izloženih Kurtijevom teroru, ovo nije bio način da se išta od toga ispravi. Naprotiv.

Srbija ima dužnost da interveniše – ali na profesionalan način dostojan naše vojničke tradicije.

Dakle nemamo nikakvog razloga da se pravdamo faktičkim okupatorima najvažnijeg dela naše zemlje. E, sad, tu bi mogla da se napravi jedna mala ograda… Ako se kupuje vreme dok nam iranski avioni ne donesu dovoljno onoga što nam je potrebno – to je već nešto sasvim drugo. Ali čak i da je tako, Dodik pokazuje da je, čak i iz prividno inferiornog položaja, moguće voditi čvrstu i dostojanstvenu politiku prema Zapadu, sa mnogo manje resursa nego što ih ima Srbija.