Rezultat Lajčakovog rada jeste nasilje nad Srbima

Rezultat rada Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU u dijalogu između Beograda i Prištine nasilje je nad Srbima koje je na kraju rezultiralo događajima u Banjskoj. Zbog toga, on treba da bude smijenjen.

Od kada je 2. aprila 2020. imenovan na mjesto specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine i druga pitanja na Zapadnom Balkanu, uprkos svim neuspjesima i eskalaciji situacije u južnoj srpskoj pokrajini, niko nije dovodio u pitanje autoritet Miroslava Lajčaka.

Tak je bilo sve do sjednice Evropskog parlamenta održane 3. oktobra ove godine, kada se na tako nešto usudio austrijski evroposlanik Tomas Vaic, koji je pozvao Lajčaka da se povuče sa funkcije.

 

Efekat Lajčakovog rada ravan nuli

Svi oni koji brane međunarodno pravo, istinu i pravdu žele da Miroslav Lajčak ode sa mesta evropskog posrednika u dijalogu između i Prištine jer nije uradio ništa kako bi se sprovelo ono čemu je Evropska Unija bila garant – od odredbi Briselskih sporazuma do zaustavljanja nasilja, kaže profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje.

Prema njegovim rečima, Lajčak je možda imao nekoliko efektnih izjava, međutim, efekat njegovog rada ravan je nuli, eskalacija prilika na Kosovu i Metohiji se nastavlja, a Srbi stradaju.

Lajčakova lična odgovornost možda i nije tolika, ali, s obzirom da se radi o predstavniku EU, njegova odgovornost je velika, smatra Deđanski.

„Ako gledamo ko je najviše odgovoran formacijski, onda je to Lajčak. Rezultat njegovog rada je napad na srpsku djecu, pogibija srpskih državljana i albanskog policajca i zato treba da bude smijenjen“, kaže on.

 

Lajčaka štiti nedodirljivi Borelj

Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, pak, napominje da Lajčak nije djelovao sam, već često pod neposrednom dirigentskom palicom šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja. Tako da bi oni koji više ne žele Lajčaka na mjestu posrednika u kosovskom čvoru trebalo da, kako naš sagovornik kaže, zagrizu veći zalogaj i ospore autoritet Žozepa Borelja.

A to je u ovom trenutku, prema Jovanovićevom mišljenju, nemoguće, jer se Borelj nalazi na svojoj poziciji uz saglasnost svih članica EU.

„Mislim da će Lajčaka da zaštiti sam Borelj, pošto na njega ne mogu direktno da udaraju i često je, zajedno sa Lajčakom, učestvovao u razgovorima. To je samo dokaz toga da nisu do sada uspjeli sa taktikom pritiska na Srbiju da postignu cilj i da svoje nezadovoljstvo mogu da izraze i tim što bi dio odgovornosti bacili i na pregovarača, a ne na njihovu strategiju. Pregovarač je samo sprovodio strategiju EU i Amerike. On nije mogao niti je htio da izađe iz tog okvira“, kaže Jovanović.

U toj činjenici, da nije želeo da izađe iz okvira strategije EU i SAD prema Srbiji – da naša zemlja prizna ono što se naziva „realnošću“ i prihvati da Priština dobije stolicu u UN leži i Lajčakova dugovječnost, dodaje on.

Za razliku od mnogih drugih mirovnih posrednika koji su se eksjugoslovenskim prostorom ponekad smenjivali i brzinom svjetlosti, Lajčak na mjestu posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine opstaje neočekivano dugo jer, prema Jovanovićevom tumačenju uz njegovo posredovanje otvorila mogućnost da se stvari za Zapad odvijaju brže.

Prema Jovanovićevim riječima, Lajčakova odgovornost sastoji se u tome što je pristao da bude pregovarač sa ograničenim ovlašćenjima – ne sme da preuzme obaveze prema Srbiji i mora da je natjera da prihvati kosovsku nezavisnost. Sa druge strane nije naterao Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština.

„To nije tvrdo i bezuslovno tražio, nego je to činio kroz pozive, apele. Priština to nije htjela jer joj je odgovaralo da se na Kosovu ne zadrži veći broj Srba, što bi sa Zajednicom srpskih opština sigurno bilo moguće. Više joj je odgovaralo ovakvo razuđeno stanje u kome bi pod pritiscima i incidentima raznih vrsta Priština obeshrabrivala Srbe i terala ih na laganije ili brže bežanje u pravcu centralne Srbije“, navodi Jovanović.

Ipak, može se desiti da Lajčak napusti poziciju posrednika – prema pisanju medija, novoizabrani slovački premijer Robert Fico mogao bi da ga imenuje na mesto šefa slovačke diplomatije, što je Lajčak i bio 2009. i 2010, kao i između 2012. i 2020.

(sputnikportal.rs)