Zemljotres jačine 4,2 Rihtera pogodio Grčku

0

Još se nisu oporavili od poplava, Grčku je pogodio zemljotres jačine 4,2 stepena Rihterove skale, koji se dogodio danas u Egejskom moru kod ostrva Kalimnos.

Prema podacima Geodinamičkog zavoda, zemljotres je registrovan devet kilometara istočno od ostrva, prenosi Prototema.

Epicentar potresa bio je na dubini od pet kilometara.

Prema podacima Evropskog mediteranskog seizmološkog centra potres se dogodio 17 kilometara od ostrva Kos.

Šteta od poplava pet milijardi

U Grčkoj se sumira šteta izazvana razornim poplavama koje su pogodile centralni dio zemlje usljed oluje Danijel početkom septembra, a procene stručnjaka su da bi ona samo kratkoročno mogla da košta grčku ekonomiju do pet milijardi evra, prenosi Bi-Bi-Si.

Na području Tesalije, jedne od najteže pogođenih oblasti, u poplavama su uništeni kompletni usevi pamuka, kukuruza, paradajza i jabuka, a veliki broj stočnih grla se utopio. Procjenjuje se da je petina grčkih plantaža pamuka uništena, a preko 200.000 grla stoke i živine stradalo je u poplavama.

Tesalija je jedan od glavnih poljoprivrednih regiona u zemlji i postoji bojazan da će razorne posljedice poplava imati značajan uticaj na proizvodnju hrane u Grčkoj, navodi Tanjug.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis obećao je brzu pomoć žrtvama poplava.

U obraćanju odmah nakon katastrofe, on je rekao da Grčka ima „finansijske mogućnosti i mehanizam za brzu pomoć“, kako bi ljudi mogli „ponovo da pokrenu svoje živote, poprave svoje kuće i ponovo pokrenu svoje poslove“.

Spiridon Kincios, rektor Poljoprivrednog univerziteta u Atini, rekao je za britanski servis da, iako je moguće ponovo zasaditi useve poput žitarica i pamuka prilično brzo u narednih nekoliko mjeseci, obnavljanje voćnjaka i stada ovaca i koza, koje proizvode mlijeko za tradicionalne grčke proizvode kao što su jogurt i feta sir, trajaće duže.

„Trenutno imamo oštećenja na stambenoj infrastrukturi, a i u komunalnim službama, na putevima, školama, primarnim zdravstvenim jedinicama i tako dalje. Ako ne uspijemo da ih obnovimo što prije, onda ćemo imati problem koji će ljude natjerati da odu negdje drugdje da žive“, naveo je Kincios i dodao da je masovno iseljavanje „najgori scenario“.

„Računam da, ako prevlada najgori scenario, onda bi direktni neposredni trošak za grčku privredu, bio približno četiri do pet milijardi evra. A dugoročni trošak bi bio trostruko veći“, naglasio je grčki stručnjak.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.