Piše: Bojan Panaotović, sociolog
Svaki put u minulih par godina kada se približi regularan datum popisa u Crnoj Gori deo stranaka, nevladinih organizacija i analitičara dobija napad straha, panike i užasa.
Stručnjaci za ovakav fenomen najpre bi rečenu stvar nazvali fobijom. Svemoćna ruka DPS-a koja je mogla da kreira stvarnost kako joj se prohte, da razne Mašane mitom i plaćanjem računa „prelama u mozak“, da kupuje glasove hiljadama Kneževićevih koverata, da pravi nacionalni inženjering time što će zatvoriti mogućnost zaposlenja u lokalnoj i državnoj upravi ako ste Srbin ili nepoćudni Crnogorac, koja je htela da konfiskuje imovinu crkvi koja ima najveći broj vernika… onemoćala je, nema više novac i batinu kojom bi svoje naume sprovodila.
Pošto se prvi put nakon dugog vremena pojavila mogućnost slobodnog izražavanja građana na popisu usledio je užas i drhtanje od istog. Ne samog čina popisa dakako, nego njegovih rezultata, to jest, strah od istine koja nije ni dramatična ni strašna i zato navedeno i jeste klasičan primer fobije. Jer šta će suštinski promeniti fakti da će se, recimo, 38% građana izjaniti kao Srbi, a npr. 49% njih da govore srpskim jezikom? Da li će Crna Gora napustiti NATO? Da li će prestati da bude kandidat za EU? Da li će se vratiti u SRJ? Ništa tektonski i dramatično se neće desiti, osim što se neće moći marginalizovati i nipodaštavati jezik kojim govori najveći broj građana i što će ćirilično pismo imati više šansi da postane vidljivo i donekle ravnopravno. I slične stvari.
U svim zemljama Evrope popisi se redovno održavaju, nedavno su održani popisi u Hrvatskoj, Mekedoniji, Srbiji i u svim tim zemljama građani su se izjašnjavali o svom nacionalnom opredeljenju, jeziku kojim govore itd. Jedino u Crnoj Gori popis na vidiku izaziva kokektivni facijalis i grč dela javne scene kao da sledi katastrofa!
Pošto su ovih dana učestali predlozi da se popis još jednom (po Bog zna koji put) odloži, predlažem da zvaničan zahtev bude da se popis odloži bar do 2074. godine.
Možda se tada DPS vrati na vlast, a možda do tada veliki broj građana Crne Gore zaboravi kojim jezikom govori, kojim pismom piše… i eto spasa!