KAKO TATA KAŽE

Piše: Emilo Labudović

„Amerika je jasno rekla da ŽELI vladu… takvu i takvu, a predsjednik Milatović je jasno stavio do znanja da je razumio poruku i da je istu PRIHVATIO“!

Ako je ikome do sada bilo nejasno šta se to dešava u vrhu Pokreta Evropa sada i da li je na pomolu raskol između dvojice njegovih čelnika, danas je razjašnjeno do u tančine. Jer, „tata“ je rekao svoje, a kad on to kaže, njegova se ne poriče.

Zamjenik pomoćnikovog pomoćnika, onaj Eskobar, danas je otvoreno saopštio očekivanja američke administracije kada je riječ o arhitekturi najnovije crnogorske vlade, i tu nema ničeg novog, a još manje neočekivanog. Novost bi, možda, moglo biti Milatovićevo bespogovorno „razumijevanje i prihvatanje“ američkih „očekivanja“ (čitaj: naredbe). Ali, blago iznenađenima, što bi rekao Matija Bećković.

Od američkog neprijatelja u gorem statusu su samo američki „prijatelji“, istina je stara skoro koliko i SAD. I ne radi se o tome da „prijatelji“ ispune samo određena „očekivanja“ (čitaj: naredbe) već da uvijek i na svakom mjestu izvrše sve naloge, matrica je američke spoljne politike koju je javno saopštio još pokojni Voren Kristofer. I samo krajnje naivni su mogli očekivati da će „prijatelj“ Jakov biti u drugačijoj situaciji osim da „razumije“ i da „prihvati“. Time je definitivno skinuta maska sa njegovog kurčenja (izvinjavam se) za domaće potrebe i navodnog zalaganja da njegov partner Mickej formira vladu shodno izbornom rezultatu.

Mora se primijetiti i savršena vremenska sinhronizacija američkog demokratskog „nemiješanja u unutrašnje prilike nezavisne i slobodne države“, a uz to i „kredibilnog partnera u NATO savezu. Juče je Mickej išao na noge ambasadorima – vlasnicima crnogorske nezavisnosti, da dobije poslednja upustva i spisak svog budućeg kabineta, a danas je tata Eskobar objelodanio Jakovljevo „slaganje i prihvatanje“, kako ne bi bilo eventualnog „nesporazuma“ na relaciji glavnih izvršilaca.

I sad smo opet na početku, i može proći i tri puta po ovih pedesetak dana koliko ih Mickej ima na raspolaganju – rezultat će biti isti: po onoj narodnoj „veži konja gdje ti gazda kaže“! Samo se normalan čovjek pita zašto nas onda puštaju da navodno biramo i trošimo pare, što nam još prije izbora ne dostave svoja „očekivanja“ pa da ne krečimo uzalud. A tata Esko i nije morao da čitavu delegaciju Crne Gore, sa sve Dritanom pridruženim, dovlači čak u Njujork da bi im saopštio ono što su oni znali još u Podgorici, i izlaže nas trošku koji, koliki god da je, neće biti prevelik koliko će biti uzaludan. Taman koliko i onih skoro 20 hiljada evra koliko je nedavno sprcao, ne „Jankec“ već Jakov, samo da „bu videl beli Zagreb grad“!

I da se razumijemo: apsolutno razumijem Ameriku i njihovog/našeg tatu Eskobara, jer kažu da je najstarija američka laž da sila može biti nevina. Ali, ne razumijem našu naivnost i očekivanje da bi moglo i da će možda biti drugačije. Ova nesrećna država je, ko trošni kućerak na periferiji grada, budzašto izdata u zakup na ko zna još koliko godina tako da se zakupac šepuri kao svoj na svome, a zlosrećni „gazda“ plaća račune za vodu i struju. Još kad bi taj račun bio u nadležnosti Mića Đukanovića pa da se nečemu i nadamo. Ovako, najebali smo kao žuti, da mi opristi Jakov.