BRIKS (nije) protiv Zapada

Piše: Branko Pavlović

 

Uspešnost BRIKS-a je poučna i za naše unutrašnje političke odnose. Ta grupacija u prvi plan ističe ono za šta se zalaže, pa odatle proizlazi, naravno, i protiv čega je. Kod nas se insistira na tome „šta nije prihvatljivo“, ali nema dovoljne artikulacije kakvu bi bolju politku trebalo voditi. Ovo navodim samo podsećanja radi.

U osnovi, BRIKS nije koncipiran kao negacija ili suprotstavljanje Zapadu (skraćeno pod tim podrazumevamo spoljnu politku SAD, koju prate države što interese SAD stavljaju ispred sopstvenih interesa), nego na principima međusobnog uvažavanja, poštovanja međunarodnog prava, jačanju izvorne uloge UN i njenih institucija, ekonomskog razvoja svih jednovremeno, rešavanje problema dijalogom i diplomatijom polazeći od toga da je reč o različitim civilizacijama i samim tim i o bitno različitim političkim sistemima u državama. Navodim samo osnovne elemente.

U realnoj politici, zbog toga što Zapad sprovodi politiku globalističkog imperijalizma oligarhije finansijskog kapitala (baziranog prevashodno u SAD) BRIKS jeste protiv Zapada. Ne po svojoj volji, nego po nužnosti. Nije moguće razvijati pravedene odnose, a da prethodno ne suzbiješ agresivni globalistički imperijalizam. Jedno drugo isključuje.

I samo zato je BRIKS suprotstavljen Zapadu. Ne Zapadu kao takvom. Kada i ako Zapad odustane od imperijalizma, onda će saradnja na celoj liniji biti moguća i poželjna i iz ugla članica BRIKS-a. To se vidi i po tome što se i u ovogodišnjoj Deklaraciji kao i u prethodnima daje veliki značaj mogućem pozitivnom uticaju u međunarodnim odnosima grupacije G20 (a to su suštinski G 7 i prošireni BRIKS, uz naravno Indoneziju, Filipine i Tursku). Kao da im kažu „još uvek vas čekamo da se opametite“.

Veliki broj država koje su iskazale želju da postanu članice, ili interesovanje za BRIKS kao i veliko prisustvo drugih država ovom samitu, dokazuje da nije reč o propagandi BRIKS-a koja spolja zagovara multilateralizam, a prikriveno gradi drugi pol (pored G7) imperijalističkih država. Da je reč o novom, konkurentskom imperijalizmu, onda veliki broj velikih država sa različitih kontinenata uopšte ne bi bio zainteresovan za BRKIS. Niko ne bi hrlio da jednog imperijalistu zameni drugim.

Kada se čita Deklaracija usvojena 24. avgusta 2023.godine u Južnoafričkoj Republici, onda se zaista uočavaju stavovi koji su svi do jednog suprotstavljeni stavovima Zapada, ali naravno i brojni stavovi koji dalje usavršavaju saradnju na planetarnom nivou (to što se Deklaracija odnosi na članice BRIKS, pošto je sada posle proširenja sa 6 novih država 4 milijarde ljudi na planeti, jeste planetarna saradnja) koji nemaju neposrednu relaciju sa spoljnom politikom SAD.

Izdvojio sam kao ilustraciju sledeće stavove sadržane u Deklaraciji:

– U Deklaraciji postoji i odeljak koji se bavi „ljudskim pravima“, ali je istaknuto „pravo na razvoj“ kao ljudsko pravo. Naravno, bez ukupnog razvoja i bez prava da se kao država i društvo suprotstavljaš barijerama sopstvenog razvoja koje se nameću spolja, ogroman broj drugih ljudskih prava uopšte nije moguće ostvariti. Koliko puta ste čuli i od naših boraca za ljudska prava i sa Zapada, da ističu pravo na razvoj kao jedno od temeljnih prava? Ja nisam. A tako shvaćena ljudska prava itekako imaju novi smisao i veliku dodatnu vrednost.

– Oštro se osuđuje politika dvostrukih standarda kod primene međunarodnog prava (kako to nama poznato zvuči, i kako je to velika potvrda da našeg ukazivanja na to da je reč o dvostrukim standardima i da to nije izmišljotina nego uverenje najmanje još 4 milijarde ljudi na svetu),

-Insistira se na daljoj demokratizaciji organa UN, pa tako i proširenju stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa Indijom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom

– Od Svetske trgovinske organizacije se zahteva da razvije poseban odnos prema zemljama u razvoju i naročito prema najsiromašnijima, a insistira se i na tome da se mora konstituisati Apelaciono veće kako bi sankcije prema onima koji krše pravila mogle biti primenjene (reč je o tome da su SAD u prvostepenom postupku pred STO oglašene krivim i to u 2/3 od ukupnih postupaka pred STO, ali da po njihovoj žalbi nema ko da odlučuje zato što drugostepeni organ nije konstituisan. A nije oformljen zato što SAD neće da delegiraju svog arbitra, bez koga to telo ne može da počne da radi. Brutalna opstrukcija SAD).

– Zahteva se pravednija raspodela kvota u MMF-u, a to znači da se otkloni pravo veta SAD u toj instituciji (ne piše tako, ali je to smisao),

– Protive se bilo kojoj sankciji koja nije zasnovana na procedurama UN (dakle, stav Srbije da neće da uvodi sankcije Rusiji ima punu formalnu podršku još 4 milijarde ljudi na svetu i zbog toga što su one nelegalne)

-Zahteva se formiranje države Palestina. To je, uz prethodno postizanje sporazuma između Saudijske Arabije i Irana, uključivanja njih i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta i Etiopije (Argentinu izostavljam iz razumljivih geografskih razloga) u BRIKS, najveći pritisak protiv politike Izraela i SAD prema Palestincima u poslednjih nekoliko decenija,

-Kriza u Ukrajini se definiše kao „konflikt“ uz konstataciju da su svi pojedinačno već zauzeli svoje stavove. Posvećen je toj temi samo jedan od skoro 100 paragrafa u Deklaraciji i po on je po obimu među najkraćim. BRIKS kao organizacija ne definiše to kao „agresiju“, pa tim pre to ne bi trebalo više da čini ni Srbija,

-Zahteva se izgradnja delotvornih verifikacionih komisija za sve oblike razvoja, širenja i proizvodnje biloškog, hemijskog i nuklearnog naoružanja.

Deklaracija sadrži u najvećem delu stavove u pogledu daljeg razvoja, koji opet indirektno potkopavaju politiku Zapada:

-BRIKS ima svoje posebno telo koje se bavi borbom protiv terorizma sa čak 5 podjedinica. Iskustvo nam govori da tamo gde se otkloni uticaj i/ili vojno prisustvo SAD, tu je i terorizam u povlačenju.

-Snažno se insistira na daljem korišćenju i povećanju obima korišćenja domaćih valuta u trgovini. BRIKS ima posebno telo koje se bavi harmonizacijom sistema plaćanja među državama.

-Konstatuje se prezaduženost zemalja u razvoju i najsiromašnijih zemalja i posebno se preuzima obaveza rešavanja ovog problema.

-Ukazuje se na potrebu razvijanja korespodentnih banaka, pošto trgovina i korišćenje domaćih valuta zahtevaju znatno bolji finansijski logistički okvir za to, kao i dalje otklanjanje svih prepreka u regulaciji trgovanja među članicama,

-Planira se koncipiranje propisa za regulaciju IT sektora unutar BRIKS, kao bi se omogućio razvoj investicija u ovoj oblasti na jasnim predvidivim pravilima, a uz uvažavanje da te tehnologije rađaju legitimna pitanja iz oblasti bezbednosti i ljudskih prava.

-BRIKS ima posebnu radnu grupu za digitalizaciju i u privredi i u državnim institucijama.

-Statistička organizacija unutar BRIKS-a će ubuduće mnogo više iznositi podatke u javnost.

-Strateškoj grupi za finansije koja je osnovana prošle godine dat je dodatni rok od godinu dana da za sledeći samit u Rusiji pripremi razrađeniji model onoga što kolokvijalno zovemo „briksova valuta“ uz saradnju sa centralnim bankama i ministarstvima finansija država članica. Neki koncept, početni, su prezentovali, ali je očigledno odlučeno da ne treba žuriti pre nego što se razvije dodatna infrastruktura (na primer, kada se ne koristi SVIFT, onda se drugi postojeći sistemi verifikacije transakcija moraju međusobno umrežiti i uskladiti, a to podrazumeva nova softverska rešenja, instaliranja na stotinama hiljada mesta, obuke ljudi itd.) i dok se ne sagledaju svi aspekti mogućih problema.

-Insisitira se i na „zelenoj agendi“, ali kao i kod ljudskih prava, jasno se kaže da se isti zahtevi ne mogu postavljati najrazvijenijim državama, onima u razvoju i siromašnim. Dakle, zelena agenda ne sme biti oruđe za izrabljivanje drugih, nego koristan cilj kome svi treba da teže, ali uz razumevanje različitih mogućnosti (prirodnih) i sposobnosti (finansijsko-tehnoloških) različitih država. I sve odmah i te kako ima smisla. Uzgred, pozivaju SAD da ispune svoju odluku o tome kako će u periodu 2020-2025. donirati po 100 milijardi godišnje za ove svrhe (pošto to ne čine), a i da bi razvijene države pre svega svojim primerom trebalo da podržavaju zelenu agendu.

Naravno da ova nabrajanja nisu iscrpna, ali su, mislim, sasvim dovoljno ilustrativna.

Na kraju, nekoliko reči o prošrenju BRIKS-a.

Osnovna ideja je da se pokaže da BRIKS nije još jedan „ekskluzivni klub“ kakav je G7. Nije reč o novoj grupi moćnih koji će onda sa G7 da nastave sa podelama interesnih sfera. Ne. Samo proširenje dokazuje da je reč o potpuno drugačijem modelu u kome neće više biti mesta za imperijalizam. Bilo čiji.

Pojedinačno, uključivanje Saudijske Arabije i UAE „donosi“ BRIKS-u oko 2.500 milijardi dolara slobodnog kapitala koje ove dve države imaju. Sa kineskim rezervama od oko 3.100 milijardi i onome što mogu doprineti Indija i Rusija, svet u razvoju teorijski ima na raspolaganju preko 7.000 milijardi dolara za razvoj. Prvi put nakon dva veka zapadni kapital uopšte nije potreban za razvoj.

Iran je prethodno postao član Šangajske organizacije za saradnju. Sa ulaskom u BRIKS ekonomsko-političko stabilizovanje Irana nasuprot težnjama SAD je završeno.

Zanimljivo je članstvo Etiopije i Argentine. Kod Etiopije je BRIKS preuzeo suštinski obavezu da pokaže kako jedna velika država, u kojoj je još uvek glad problem, može da se ubrzano razvija nakon učlanjenja. Kao primer šta znači zalaganje za saradnju na temeljima koje omogućuju jednovremeni razvoj svih.

Kod Argentine je obaveza da u slučaju bankrotstva ona neće biti prepuštena zapadnim finansijerijma na milost i nemilost, kao ranije. Odgovor SAD je da čak dva predsednička kandidata u Argentini (izbori u oktobru) koji su potpuno proamerički kao deo kampanje sada govore da će iščlaniti Argentinu iz BRIKS ako pobede (članstvo stupa na snagu 1. januara 2024. godine, dakle da će ih iščlaniti pre nego što počnu da budu punopravni članovi). Dakle, opet destabilizacija kao jedini odgovor.

Egipat je naravno, kao najvažnija i najmnogoljudnija arapska zemalja, potpuno logičan izbor.

Ukratko, prisustvovali smo istorijskom događaju kao dodatnom krupnom koraku ka svetu veće pravde i stabilnog razvoja, a samim tim još jačem potcrtavanju da je Zapad problem i prepreka.

Naredne godine biće trenutak preloma, ali već sada je jasno da politika BRIKS-a izvesno pobeđuje.

(RT Balkans)