Fikus Efendija

Piše: Mišo Vujović

“Hapsi ga sada Momire”, govorio je Pavle Bulatović svom mlađem prezimenjaku.
“Mi smo drugovi”, snuždeno i bolećivo će Momir.
“Ako to ti ne uradiš njemu on će tebi još gore”.

Tako i bi.

Momira je oterao za Beograd, Pavla kao hrabrog, mudrog i poštenog je stigao metak iz mraka. Zna se čija je puška ali ne i ko je potegao obarač. Kod nas se ime egzekutora sazna tek kada i on pogine od zanata kojim se bavio.

Stoga predsedniku Milatoviću uz čestitku koji sam mu uputio nakon pobede nad Milom Đukanovićem, koji je i sam bio svestan da je napokon gubitnik, sugerišem da, kao čestit i neuprljan čovek ne ponovi greške Momira Bulatovića.

Ukoliko Spajić bude uspeo da formira recikliranu vladu sa prepranim kadrovima DPS—a,a samim tim pogazi volju birača, Milatović će postati sasušeni fikus upamćen u istoriji kao Jakov Nečemurni, a Crna Gora nekada zemlja nahija i junaka ponovo će postati država dahija i harača.

Predsednik Milatović ne sme da zaboravi da nije dobio ni jedan muslimanski, bošnjački ili albanski glas!

Takođe i PES. Najviše glasova dobili su od Srba, koji su glasali ne za njih već za manje zlo. Glasali su za nove ljude u politici. Za novu svežu krv. Za promene, a ne za obmane.

Za časne ljude koji će znanjem i umećem vratiti Crnu Goru sebi. Niko ne osporava pravo na različitost ali i te kako smeta ujedinjena mržnja otpadnika prema autohtonom identitetu.

ISpahići i Spajići su iz jednog korena. Srpskog. I niko prvom ne brani da bude Bošnjak, drugom Crnogorac. Po demokratiji, ali po krvi od srpstva ne mogu pobeći bošnjačili se ili crnogorčili.

Dakle uvaženi predsedniče Milatoviću, dragi mi je da ste privrženi porodici, da redovno pomažete supruzi oko kupanja dece, što nažalost sebi ne mogu pripisati, moja porodica je trpela zbog moje profesije, ali se ne stidim ni jedne objavljene rečenice za tri ipo decenije bavljenja novinarstvom.

Stoga nemojte ni vi sutra da se kajete. A kajaće te se ako dozvolite da se gazi narodna volja. Glas naroda je glas Boga. A prvo je Bog Vas blagoslovio i na talasu te pobede Vaš lepršavi drug Spajić, rehabilituje kadrove DPS-a čiji kleptomanski kapaciteti nisu za potcenjivanje.

E pa da rezimiramo: Da nije bilo Srba ne bi bilo ni Vaše pobede. Da nije bilo Srba i veličanstvenih litija ne bi bilo Vas.
Dakle, kako Vi i ostali,taj dar vraćali narodu, tako Vam Bog dragi i Sveti Vasilije pomogli.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici „Drugi pišu“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)