Evropa sad 2 – sjedi 1!

Piše: Mr Nebojša Đoković, finansijski stručnjak

Odavno u političkom životu Crne Gore nismo imali neki ekonomski program koji je kao magnet, čarolija ili magija-privukao toliko pažnje, a ujedno i nade, vjerovanja u brz napredak, blagostanje i enormni rast životnog standarda građana, kao Program Evropa sad 2.

Stariji pamte deda Avrama (čuvenog guvernera Narodne banke Jugoslavije iz 90-ih, kada je njegov program izlaska iz hiperinflacije i stabilizacije domaće valute u odnosu na njemačku marku u odnosu 1-1 (u rekordno kratkom roku), bio predstavljen kao magija, čudo, alhemija i potez virtuoza. Zapravo, radilo se o jednostavnoj operaciji. Novčana masa u cijeloj SRJ je bila svega oko 60 miliona maraka i sa prestankom „štampanja novca“, uz par odluka savezne vlade i NBJ, taj se cilj postigao preko noći. Plate su meteorski porasle, sa par DEM na preko 100 ili 200 za jedan mjesec. Nije dugo trajao, jer je zemlja bila pod sankcijama, imala ogromne ekonomske probleme i deda Avram je otišao u prošlost. Brzo su građani shvatili da je to bio trenutni populizam koji je na kratko udahnuo nadu i snagu iznemoglom stanovništvu i privredi. Ekonomski problemi se ne rješavaju čarobnim štapićem. Postoje zakoni i principi bez kojih je „ekonomska alhemija“ kratkog daha.

Sada smo svjedoci Programa koji je bio osnov i ključ pobjede novoosnovanog političkog subjekta koji je za kratko vrijeme ostvario astronomski uspon, postao ključni činilac za formiranje nove vlade u Crnoj Gori. Taj Program „Evropa sad 2“, nakon programa „Evropa sad 1“, koji je doprinio da neto zarade porastu na račun neizdvajanja dijela zarada za zdravstveno osiguranje, predviđa rast prosječnih plata do nivoa od 1000 evra i rast minimalne zarade na 700 evra mjesečno, minimalne penzije 450. Zvuči atraktivno, lako, brzo, primamljivo. Za samo godinu dana, što je u ekonomiji zemlje kao čas.

Prosječna neto zarada sada je oko 780 evra, minimalna 450 a penzija 275 evra. Stopa nezaposlenosti je oko 19% a inflacija blizu 20%. Zemlja je maksimalno zadužena (uz naravno vrlo visoku cijenu) i manevarski prostor joj je sužen u tom pravcu, platno bilansna pozicija nepovoljna, struktura privrede loša. Tranzicija traje i nema joj kraja (već 34 godine, što je svjetski fenomen), strukturni problemi su ogromni i raste broj preduzeća u blokadi. Zemlja je za 30 godina vladavine jednog režima deindustrijalizovana, ostala je praktično bez proizvodnje, a izvoz se ogleda najviše u izvozu električne energije. Priliv od turizma u ljetnjim mjesecima udahne život budžetu kao roniocu na dah, kada ispliva na par sekundi iz vode. Situacija u svijetu vrlo komplikovana, rat na Istoku bukti, cijena energenata raste, kao i hrana, inflacija se razbuktava u cijeloj Evropi, a efekat podizanja bazične kamatne stope Evropske Centralne banke će se tek osjetiti u 2024. godini. Najveće evropske zemlje ulaze u recesiju a Crnu Goru, koja nema svoju valutu i sopstvene instrumente monetarne politike, kao i uvezenu (uz sopstvenu strukturalnu) inflaciju, čeka vrlo buran period.

Detalja ovog Programa nigdje nema u javnosti, pa ipak dobio je veliki broj fanova. Neke skice se naziru. Neoporezivanjem dijela zarada u prvom Programu, povećale su se prosječne zarade na 537 evra. Boljom naplatom PDV-a, kao i akciza to se kako tako balansiralo. Kako će izgledati crnogorsko zdravstvo, to ćemo tek da vidimo. Kroz izmjenu kolektivnih ugovora u javnom sektoru, plate su se još dodatno povećale. Na iznos zarada od 700 do 1000 evra, plaća se porez od 9% a za one preko 1000 ide porez od 15%. Ostaje izdvajanje za PIO Fond od oko 20% od zarade.

Šta je mogući „magični potez“? Ukidanje doprinosa za PIO i ostavljanje tog novčanog prihoda za penzionere bez oko pola milijarde priliva, koliko se očekuje u narednih 12 mjeseci? Druga je varijanta da se iz nekih „nevidljivih fondova“ država „snađe“ kao što je rađeno u doba sankcija, ili da produktivnost i profitabilnost crnogorske privrede bude kao u periodu „azijskih tigrova“ i to doprinese naglom skoku plata i penzija! Da bi penzije porasle na 450 evra, potreban je rast od 63% u PIO fondu. Smanjiće se „neproduktivna potrošnja„ tj. smanjiće se raskalašno trošenje u državnoj administraciji a doći će se i do nulte stope korupcije, suzbiće se siva ekonomija, poboljšaće se investicioni ambijent?! Ako se samo osvrnemo na trenutni plan za formiranje Vlade i ko će ga sprovoditi, djeluje kao gorka šala. Kao crni humor. Možda se računalo na pronalaženje nafte u crnogorskom priobalju ili na neki sličan dar sa neba, ali to su samo pusti snovi.

Povećanje penzija na 450 evra uz maksimalnu uštedu od 20-ak miliona evra je neozbiljno, a povećanje plata u situaciji kada ne možete da naplatite 500 miliona poreskog duga – čista je utopija.

Crnoj Gori je nasušno potrebno da uveća realnu ekonomiju, da BDP raste ne na osnovu finansijskih špekulacija i „ virtuelne ekonomije“ kako se decenijama promovisalo iz čuvene „crnogorske ekonomske škole“, već stvaranjem i uvećavanjem dobara, da poveća produktivnost, izvoz i odluči da li je turizam osnova razvoja ili samo jedan od stubova koji se lako polome kad ih „geostrateški vjetrovi„ zaljuljaju.

Naplata poreza od 80% na svu nelegalno stečenu imovinu će sprovoditi oni koji su je i stekli. Uz kadrovsku strukturu u javnom sektoru, pravosuđu i javnim preduzećima, rok za implementaciju od godinu dana je zaista neizvodljiv. Još ako znamo da se administracija prvih 100 dana tek uhodava, da se osnivaju nova ministarstva a da je skupštinska većina vrlo upitna, možemo se složiti da je deda Avram bio alhemičar, koji kamen pretvara u zlato. A Deda Mraz nam tek dolazi .