Marginalac
Piše: Čedomir Antić
Kada sam bio dečak, predškolskog uzrasta, imao sam u jednom dalmatinskom mestu druga po imenu Ivan Bartulović. Iv’ca je bio stariji dve godine i bio je za mene, dečaka iz grada, koji veći deo godine živi u soliteru i vode ga na sat vremena napolje u park da se igra sa drugom decom, neka vrsta Haklberi Fina. Ivica je bio samostalan, smeo i odrešit. Sve je rešavao sâm i čak se i plašio da svoje doživljaje i probleme podeli sa svojom porodicom. Kada bi pao i povredio se hramao je trpeći sudbinu, jer bi ga kod kuće prvo zalili rakijom, kako bi sprečili infenciju i izlečili ga, a onda ga i malo mlatnuli zato što je bio neoprezan. Iako mu je otac bio pomorac Bartulovići nekako nisu osetili blagodati tih već visokih primanja, već su ostali kakvi su bili – neprosvećeni, ljuti i željni svega. Jednom prilikom zatekao sam se pored njihove kuće kada su svi bili na okupu.
Povela se priča o nekoj egzotičnoj temi, recimo državama u Africi. Majka mi je neposredno pre toga kupila globus, pa sam se baš zanimao tom temom. Izdeklamujem sve što znam kao pravi petogodišnjak. Bartulovići se iskreno iznenade, upravo zadive i mnogo me nahvale. Odem posle kući na večeru i smesta se pred svima podičim kako sam pametan i još ima ko to da mi kaže. Baba me je sa zanimanjem saslušala a kada je doznala da su jemci moje lucidnosti Bartulovići samo se namrštila i rekla kako nije uvek važno šta ko kaže, već i ko kaže.
Pre neki dan Demorkatska partija socijalista izdala je jedno saopštenje. Ljuti su zbog neke izjave ministra odbrane i vođe SNS Miloša Vučevića. Tvrde da „nacionalističku glupariju“ (i velikosrpsku agresiju svakako, prim Č A) sada praktikuje vrh Srbije, a ne „marginalci Aleksandar Raković i Čedomir Antić“.
Danijela Živkovića sam već javno devastirao nakon onog, takođe nepotpisanog, saopštenja Mladih DPS-a u kome su spominjali mog dedu Hrvata i sumnjali u moju muškost. Danijel je bio predstavnik partijske omladine u predsedništvu DPS, pa sam ga rastočio po liniji položaja. Sada je taj malo poznati paravnik, sumnjive mladost,i postao šef partije. Dakle, treba da mu ponovo pišem.
Prvo, hteo bih da zahvalim. Nisam ja najgore prošao zbog pisanja. Samo su me malo izvređali i dali nekim anonimusima zadatak da me napadaju u javnosti. Mogao sam da prođem i drugačije. Šta je Duško Jovanović radio osim što je kao opozicionar objavljivao novine i kakva je krivica Ive Pukanića osim onoga što je napisao? Ja znam da su moja pisanja manje politički opasna pošto ne ugrožavam terete droge i šlepere duvana, ali ipak.
Pre nekoliko godina, dok sam još bio pod zabranom ulaska u CG, ulazim u moju zgradu nište ne sluteći, kada ka meni ide neki čovek sa motociklističkom kacigom na glavi i spuštenim vizirom. On za džep, a ja se nenaoružan i bez pancira, samo prekrstim i pogledam ka plafonu. U tome se maskirani ostavi se džepa i nevidljivog škorpiona, podigne vizir… A ono unutra, oznojeno lice komšije Stanimira! Kupio kacigu za kavasaki, a ima tomosa. Budala, hvali se novitetom i to leti, a ja… Za trenutak sam bio zaboravio da mafija ubija samo zbog para.
Ne pada mi na pamet da sada dokazujem kako Raković i ja nismo marginalci. To bi bilo neprimereno kao i dokazivanje pameti Bartulovićima. Već smo od mladih DPS čuli kome je deda Hrvat i koga su zvali „antiseks“ kada je bio mlad. Ovo je ipak napredak. Šta treba da uradimo? Da se dokazujemo sa nekim opštinskim čatom iz Pljevalja (Danijelom Živkovićem), koji je uspeo da sa četrdeset godina zameni dukljanskog Al Kaponea u dalekom crnogorskom Čikagu?!
Možda da merimo polne organe? Bojim se da bi za mlađanog Živkovića takav dvoboj mogao biti poguban. On je iz kraja koji je nekoj crnogorskoj državi do danas pripadao ravno dvadeset i tri (23) godine! Pa ako je u jednoj generaciji mogao da promeni nacionalni identitet i vijeru prađedovsku – i to dok u njegovom rodnom mestu velika većina glasa da na opštini bude srpska zastava a da se glavna ulica zove po kralju Petru Prvom Oslobodiocu – šta bi moglo da mu se desi ako se u ovom duelu razočara? Mogao bi da promeni seksualnu orijentaciju i i rodno-polni identitet. Madam tako bi Đukanovićeva stranka konačno postala moderna. Na čelu bi joj bila crnogorska Končita Vurst – ili da prevedem na crnogorski Danijela Kobasica.
Ali, šalu na stranu. Čuli smo da smo šovinisti, nestručni i mentalno bolesni… Ja sam čak imao dedu Hrvata, a devojkama sam tokom studija mogao da se približim samo u liftu. Za razliku od Mila Đukanovića, koji je imao dedu Srbina, a u SSOJ-u (Savezu socijalističke omladine Jugoslavije) su devojke…
Sve je to uredu. Ali marginalci… Zaista. Zar bi o nekim marginalcima saopštenja pisao DPS i to dok je bio na vlasti !? Zar bi me snovedile, u svojim košmarnim uradcima, društveno-političke partijske radnice? Pa lično Milo Đukanović me je, u svojstvu predsednika vlade, spomenuo na završnoj televizijskoj raspravi uoči referenduma o nezavisnosti 2006. godine? Da sam marginalac da li bi se Đukanović na mene požalio u predsedničkom intervjuu koji je davao ekusimilijarnoj Tamari Nikčević (ova ga je podsetila da sam ja nebitni fašista, ali je on nastavio da se žali)? Konačno, da li bi nam zabranili ulaz u Crnu Goru, sve zajedno sa akademikom Matijom Bećkovićem, koji je marginalac možda zato što mu je DPS dodelio Trinaestojulsku nagradu.
Nešto dakle nije uredu. Sa nama ili sa DPS-om. Možda su ustvari Danijel Živković i njegovi drugari marginalci. Izgubli su vlast uprkos tome što su posedovali državu, uživali podršku najmoćnijih država sveta i to u vreme rata NATO-a protiv Ruske Federacije. Nisu depeesovci samo marginalci koji će se, ako budu imali sreće, u opoziciji istopiti na pravu meru jedne male kriminalno-šovinističke klike (jer je i to bolje od italijanske ćorke). Oni su izgleda i žešće budale, kojima je vlast došla pre svega zahvaljujući horoskopu.