Manjina

Piše: Čedomir Antić

U Pragu već mnogo godina radi radio po imenu „Slobodna Evropa“. Reč je o glasilu vlade Sjedinjenih Američkih Država. Već je ta kontradikcija, prema kojoj nam Amerikanci – sećate se da je nedavno ambasadorka Rajnke govorila o tome da srpske stranke u Crnoj Gori ne mogu biti deo vlasti zato što ne dele „naše evropske“ vrednosti – određuju šta je to „Evropa“. Još je blesavija ideja prema kojoj je potrebno da nam Amerikanci kažu šta je sloboda i brane je za nas. Uostalom, zar nisu u najvećoj meri totalitarne države našeg vremena, Severna Koreja i Enver Hodžina Albanija, u svom nazivu nosile (prva i danas nosi) pridev „demokratska“. Jedan naš književnik je svojevremeno primetio da čim vlast toliko želi da naglasi neku svoju karakteristiku mora biti da je ona konstruisana i lažna.

Pre nekoliko dana izvesna Aneta Durović objavila je na sajtu RSE-a članak pod naslovom „Pojačani izlivi šovinizma prema manjinama u Crnoj Gori“. Već sam naslov pokazuje ne samo manjak novinarskog talenta, već i verovatnu manjkavost poznavanja zanata, mada nikako ne treba donositi prerane i kategorične zaključke. Kada naslovi tekstova liče na zaglavlja policijskih beležaka, tu problem nije u novinaru, ni u uredniku već u vlasniku. Da su SAD država koja ima najveći broj na doživotnu robiju osuđenih maloletnika na svetu, globalno gledano poseduje jedan od najvećih procenata zatvorenih građana (svakako najveći među državama koje tvrde da su demokratske), da u SAD ima manje sloboda nego ikada u proteklih stotinu godina i da je ova zamlja kriva za milione ubijenih civila širom sveta – činjenice su koje ne primećuju samo zlonamerni. Ipak, način na koji njeni medijski poslenici i diplomatski predstavnici vode politiku na Balkanu može da se uporedi sa politikom kolonijalnih sila prema afričkim plemenima tokom 19. veka. U to vreme je ipak u metropolama postojao antikolonijalni pokret, novine su zasluživale svoje časno ime a novinari su bili nešto više od slučajnog prolaznika sa zadatkom i platom.

RSE nikada nije izvestila o nekom slučaju crnogorskog nacionalizma. Crna Gora je građanska država, Crnogorci su borci za NATO i EU, prema tome čak i ako se nekada zanesu to su one situacije u kojima tupi američki kolonijalni činovnik kaže „Da, ali nije važno…“ Naslov članka me je zato iznenadio. Da li je moguće da će neko kritikovati one ekstremiste koji su svoj odnos prema srpskom narodu preuzeli od nacista i fašista iz Drugog svetskog rata? Međutim, prema manjinama – tačnije prema jednom hrvatskom političaru iz Crne Gore i konkretnim albanskim ekstremistima iz Ulcinja – navodnu netrpeljivost pokazuje srpski portal IN4S, a bezobrazni Srbi su čak napisali i grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati…“

Od albanskog političara smo čuli osudu onih koji vređaju „srpske majke“, ali se Đeljošaj i ogradio pa naveo kako takvi koji vređaju imaju ime i prezime, pa za to nisu krivi Albanci. Međuim, srpski portal je ipak „zlo“ koje, zamislite, indirektno podržava i država Crna Gora!? Nakon rata u kome su Srbi čineči 15% stanovništva Kosova dali 40% žrtava,mnogih progona, ubistava (za 24 godine ubijeno je 956 Srba i niti jedan Albanac), incidenata, paljevina… Za koje do danas praktično niko nije kažnjen. Mi dakle ne smemo ni da osudimo ljude koji u Ulcinju srpsku majku ne bi psovali da nisu Albanci.

Hrvatski političar čestitao je svojoj vladi u Zagrebu dan progona srpskog naroda. Tvrdnju iznesenu na jednom mediju da je reč o Tuđmanovom i Pavelićevom potrčku osuđuje novinarka RSE koja i sama navodi da su Srbi proterani u nečemu što ona nazova „vojno-policijskom akcijom“. Dakle, uredu je kada Tuđman kaže da je nakot prioteran i da je „Domovina čista kao u Zvonimirovo vreme“. Ispravno je i kada taj odvratni fašista, neosuđeni ratni zločinac i moralna nakaza – koja je generalske epolete stekla u Beogradu lažući da su mu oca ubile ustaše – izjavi da su Srbi pobegli i nisu „stigli ponijeti svoje prljave gaće“.

On pritom ne spominje da su Hrvatskoj u tome pomogli avioni NATO-a, oružje SAD, instruktori i organizacija paravojnika, koji su penzije stekli u armiji što je od 2000. skrivila smrt četiri miliona ljudi, među kojima bar nekoliko hiljada Srba. To je, dakle, uredu i Tuđmanu se kao uvaženom predsedniku nezavisne države za život borila lekarska ekipa američke bolnice. Kada neko na dvr to odgovori, završi u Hagu, SAD mu samovlasno presude milijarde dolara odštete ili na njega pošalju svoje medijske redove?!

To ste hteli? Hrvatska i Kosovo su čisti kao u vreme – balističkog „teče“ Adolfa Hitlera“ – kada to neko primeti onda on napada manjine?

Kada neko poželi da bude sprovdena Rezolucija SB UN 1244 i srpska vojska se na „Kosovo vrati“, onda je on ekstremista koji vređa manije?

Srbi su za SAD u Crnoj Gori manjina, da su većina valjda bi bili na vlasti? Kako može manjina da bude optuživana da napada manjine? Kakva je to konstrukcija? Manjine ne mogu biti na ovaj način osuđivane kolektivno, pošto kolektivnu vlast (recimo državu) nemaju. Mada, SAD odavno sakcionišu obespravljene manjine, a u Bahreinu pomažu i obespravljivanje većine. Samo je važno da dolar bude dobro, da vojne baze budu na svom mestu, da interes bude ostvaren a najluđe ambicije nametnute… Lokalni saveznici mogu da budu pripadnici Al Kaide, ustaše, hutu ili tuci milicije, kako im drago… Samo, nije lepo da ih neko vređa.

Napomena: Sadržaj teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove redakcije.