133. Sv. Dada
Piše: Čedomir Antić
Sećam se predmeta „Istorija Vizantije“, iz davnog vremena mog studiranja. Istoričari su proučavali sačuvane spise branilaca ikona, pa su iz njih rekonstruisali čitave traktate njihovih gonitelja. Verska literatura ikoloklasta sistematski je, naime, uništavana tokom proteklih dvanaest vekova. Nešto slično dešava se i u savremenoj Crnoj Gori. Siguran sam da bih uz malo truda pronašao šta je premijer Dritan Abazović zaista izjavio o Daliborki Uljarević Dadi, šefici jednog uduruženja građana, ali me je toliko zasmejala moralna panika i pseudoverska prestravlejnost iz država NATO-a finansiranog dukljanoidnog paranevladinog sektora koji je (brzinom rasplinjavanja jedno 100.000 kubnih metara debelocrevnog meatana), zaposeo virtuelni svet interneta, da sam posle desetak sajtova odustao od potrage. Siguran sam da je Daliborka Uljarević samo „nevina“ i „žrtva“, mada me dok ovo pišem u vezi sa obe ove kvalifikacije obuzima neprijatan kikot podstaknut raznim potpuno nezrelim asocijacijama. Zanimljivo je da se niko nije mnogo zainteresovao za razotkrivanje i hapšenje čitave jedne paravojne formacije koja je može biti bila u službi ljudi čijim putem, bar u naconalističkom pogledu, ide veći deo montenegrinskog nevladinog sektotra. Formula pravovernosti se zna: svako je nevin dok se ne dokaže da je Srbin, a ako se Đukanovićev režim posle tri decenije malo i zaneo… pa „ne možemo sa prljavom vodom da na ulicu izbacimo i dete“, zar ne? A šta je taj veliki „proizvod“ crnogorskog režima znamo dobro: privredu nije razvio, u turističkoj velesili i evropskoj šampionki plate su još 2019. postale ponovo niže nego u Srbiji, kriminal je na tako „niskim“ granama da Srbijanci rade za crnogorske narko barone… istina, država je ušla u NATO i sada će da poteku med i mleko (evo već pet godina)… Ipak, ponekad se mora promeniti vlast i to je, u uslovima postojanja Srbije, Srba i SPC, pravi bol u najvažnijem delu tela Sv. Dade Crnogorske Velikomučenice, koja je prva svetitetljka u Hrišćanstvu čije je žitije još pre njenog podvizavanja i uspenija snimljeno na filmskom platnu od strane blaženopočivšeg dijaka i pokretnofreskozografa (režisera) Živka Nikolića.
Da je učenje crnogorskih mučenika pobedilo, jasno pokazuje Deset principa Europe sad izloženih u „Programu Evropa sad 2.0“. Pažljivo sam pročitao principe nedavno osnovane partije, kojoj nedostaje jedno polovina mandata da bi sastavila vladu. Mogu da kažem da je, ako izuzmemo NATO i opšta mesta o borbi protiv organozovanog kriminalana, to najblaža boza koju sam u životu popio. Samo snaga etikete je razlikuje od ustajale vode. Reč je o opštim mestima na nivou sastava „Kako sam proveo leto“ iz trećeg razreda osnovne škole. Oni bi da grade demorkatsku državu sa NATO-om; borili bi se protiv organizovanog kriminala a raskalapanje DPS hidre vide kao udar na stabilnost crnogorske države; hteli bi demokratiju a ne spominju prava osamdeset godina progonjenog srpskog naroda. Velike demokrate prvo same sebe proglase pobednicima izbora, sami sastave program vlade i zatim ga ultimativno postave svima. Konačno sastanu se sa predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori i gledaju u oči ljude koje su bar tri puta prevarili.
Bravo.
Zaboravih da spomenem: posebno me je nasmejala floskula o „održivom ekonomskom modelu“ i „stabilnim javim finansijama“ iznsena u trećoj tački programa. Posle Sv. Dade zaista mi je pozlilo od smejanja. Ukratko, geniji sa Oksforda i iz Tokija, govore o održivosti i stabilnosti, a u kriznim godinama, bez reformi, otkrića nafte, kultona ili zlata u saudijsko-kongoansko-eldorado razmerama, niko normalan nije ni pomsilio da udvostruči plate i penzije i pritom računa na održivost i stabilnost. Draga družino Leleka i Boleka, možda ste učili dobre škole i bili odlični studenti, ali vi, europazdajci, politički zanat ste naučili od starih narodnih zavodnika Broza, Miloševića i Đukanovića, inače bi tu vašu genijalnost prodali onima kojima ste nekada davno platili da kod njih studirate i, kako vidimo, vašu gotovu pamet odenu u maske mastera sa prestižnih univerziteta.
Samo, nisam siguran da li će posle vas takvih doći novi i veštiji prodavci magle ili će se nad Crnom Gorom spustiti višestoletni mrak. To zavisi samo i isključivo od kapaciteta vaše destrukcije na jednoj, te na drugoj strani spremnosti srpskog naroda da svašta trpi.