Poseta

Piše: Čedomir Antić

Danas bi trebalo da u službenu posetu Srbiji dođe predsednik Crne Gore Jakov Milatović. Verujem da je ovo sedmi „reset“ odnosa od kada brojim. Srpske vlasti su se ponele na veoma čudan način. Nisu se držale reciprociteta. Čekamo jednog političkog tabulu razu (tabula rasa), koji je do sada pokazao kontinuitet sa ranijom politikom Crne Gore.

Sve što smo mogli da očekujemo kao novost prilikom ove posete mi smo od Milatovića ustvari već čuli. U izbornoj noći je rekao da je priznanje šiptarske „Republjik Kosova“ za njega završena stvar. I NATO je gotova stvar. Dosadašnje odluke Crne Gore – od reginalnih saveza do odnosa prema srpskom narodu i Srbiji – takođe su definisane. Ambasadorka SAD, koja spada u red onih koji su Milatoviću najvažniji, u čiji zagrljaj i trči poput malog deteta kada ode u posetu Briselu i to pre nego što će znati za kakvu će izvršnu vlast narodi Crne Gore glasati, jasno je rekla da predstavnici srpskog naroda ne mogu biti partner.

Novi crnogorski predsednik formulisao je celokupnu politiku i vezao svoju sudbinu za one koji srpski narod otvoreno mrze i osporavaju mu ravnopravnost. Prava srpskog naroda na jezik, pismo i nacionalne simbole – da li to može biti tema za jednog čoveka čiji predstavnik u kameru kaže kako se „Europa sad“ zalaže za prevazilaženje spolja nametnutnih podela na Crnogorce i Srbe. Kako tu podelu i njeno privazilaženje zamišlja neko ko je zaustavljen u vremenu kada je sa bubuljicama pubertetlije na licu dokazao imperijalističkom Beogradu da su tri crnogorske srednje škole bolje od tri njihove i da Montenegra ima, HVALA MILU ĐUKANOVIĆU, kapaitet za nezavisnost… i to znamo.

Podele će biti prevaziđene, kada svi u Crnoj Gori prihvate zastavu koja se upravo vijori sa bandera u Beogradu, onaj barjak što su ga 2004. falsifikovali Ranko Krivokapić i Milo Đukanović. Ponovo ćemo biti jedinstveni kada svi počnu da pišu latinicom, navijaju za NATO, stvore od Mitropolije „Crkvu Crne Gore“ i prihvate da Srbima nije mesto u vlasti Crne Gore. Uostalom, misli crnogorski prešjednik Bolek, dovoljno su pametni da shvate da je sve to isto i da samim tim prestanu da budu „posrbice“ i postanu Crnogorci. Mogu da dobiju malo vlasti u opštinama, ali ne bi im „dali“ ni to da Milo Đukanović nije zabrljao i navukao na sebe (i sve građane Crne Gore) gnev bogolikih belih čika iz SAD i NATO-a.

Podgoričke Vijesti su nam otkrile deo plana crnogorskog predsednika za ovaj istorijski put. Tražiće da mu Srbija izruči Svetozara Marovića. Jako bitno isterivanje pravde iz vremena Mila Đukanovića. Mi naravno čekamo da vidimo da li će SAD i saveznici dati odobrenje novoj vladi, kada bude sastavljena, da makar na par meseci liši slobode Đukanovića. Ukoliko tako učine, „Evropi sad“ daće poklon čije će posledice biti ravne onima koje je hapšenje Miroslava Miškovića donelo Vučiću. Do tada, pa makar i Đukanovića posle oslobodili i isplatili mu milionsku odštetu, pomalo je glupo svoditi svu pravdu na jednog Đukanovićevog renegata koji se, poput nekog postmodernog Sadama Huseina, na Vračaru krije iza brade, šešira i novopronađenog srpskog identiteta. Valjda je dovoljno što su mimo svih Đukanvovićevih kaporežimea, zbog navodnog krijumčarenja droge, uhapsili samo Srbina, predsednika opštine Budva.

Ne razumem kako može predsednik Milatović da se raduje razgovorima sa Vučićem. Dolazi u Srbiju ljut zbog Marovića – koji je uzgred decenijama zamajavo srpski narod u Crnoj Gori i  u Srbiji je učestvovao u Aferi Satelit – a zabrovalja da je Podgorica priznala Kosovo, obespravila srpski narod, učestvovala u svim kampanjama protiv Srbije, delovala protiv Srbije i Srba obaveštajno (hoće li rasformriati agenturnu mrežu na čelu sa „Profesorom Tarom“?), proterala ambasadora Srbije u Crnoj Gori… Hoće li nam i on prodavati priču o nepristrasnosti nove Crne Gore? Nuditi „nepristrasno“ posredovanje sa AP Kosvom i Metohijom, koje je Crna Gora priznala među prvima u svetu?

Vučićev sam kritičar. Mislim da nije ni trebao da dođe na vlast, a kada se to već dogodilo da je pre pet godina valjalo da sa nje siđe. Ipak, moram da izrazim poštovanje prema tajanstvenoj sili koja ga vodi na ovakvim susretima. No, pored bezvrednog klona Zdravka Krivokapića, dukljanskog Loleka koji je debeloguzog Luksemburžanina iz Cuca zamenio na mestu cara nacije Ratluka, makar bih „nameštao opasač“ na način na koji je to činio gradonačelnik Nikšića, a verovatno bih se ponašao daleko otvorenije, eksplicitnije i nepristojnije. To obmanjivači, manipulanti, homodupleski, žele-zeke i fukare jedino zaslužuju i taj jezik samo i isključivo razumeju.