Ričard Grenel: Kurtija ne treba nagrađivati; On odbija da primjenjuje sporazume u dijalogu Beograda i Prištine
Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Ričard Grenel izjavio je da je u dijalogu Beograda i Prištine važno da se primijene postignuti sporazumi, uz fokus na formiranje Zajednice srpskih opština.
Grenel je poručio da Aljbina Kurtija ne treba nagrađivati, jer odbija da primijeni te sporazume.
„Zajednica (srpskih opština) je dogovarana više puta i odavno. I to bi trebalo da bude fokus. Trebalo bi da primjenjujemo ranije postignute sporazume. A to da Kurti odbacuje postignute sporazume jer mu se ne sviđaju, nije dobro za narod Kosova, nije dobro za Albance, nije dobro za Srbe“, rekao je Grenel za Tanjug.
Grenel je, na pitanje da li Priština može da se natjera da sprovede obaveze iz sporazuma, rekao da ne misli da neko može da se natera da nešto uradi.
„Ako nemaju političku volju da to urade, onda jednostavno neće biti urađeno. I to je tužno stanje stvari i nije od pomoći ljudima na Kosovu“, konstatovao je Grenel.
Na pitanje da prokomentariše to što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da bi američki predstavnici trebalo da ponovo pročitaju Briselski sporazum gdje jasno piše na koji način bi ZSO trebalo da se formira, a povodom izjave Gabrijela Eskobara da bi Priština trebalo da da svoju verziju statuta, kao i nedavna izlaganja u Senatu i pisanje Njujork tajmsa, Grenel je rekao da je važno da se ne pregovara ponovo, o već postignutim sporazumima, već da se oni primjenjuju.
On je ocijenio da je opasno da Evropljani ili, kako je naveo, u ovom slučaju, Amerikanci govore o tome da treba da se preispituje ili ponovo pregovara o onome što je ranije dogovoreno.
„Ne vjerujem da bi trebalo da nagradimo Aljbina Kurtija jer ne želi da primijeni prethodne sporazume“, naglasio je Grenel.
Na konstataciju da međunarodna zajednica čini sve više ustupaka Prištini, iako ona ne ispunjava svoje obaveze i pitanje da li očekuje da onda napravi neke ustupke Beogradu, Grenel je rekao da ne treba nikome činiti ustupke ukoliko se ne poštuju ranije postignuti sporazumi.
„To je jedna od stvari koje sam uradio, da se nadovezujem na prethodne sporazume, da zahtijevam da, kako bismo napredovali, primijenimo postignute sporazume i gledamo da radimo na ekonomskom razvoju“, poručio je Grenel.
On je oijcenio da se Evropljani i drugi koncentrišu na međusobno priznavanje, a da ostavljaju po strani „važan posao“ otvaranja radnih mjesta i ekonomskog razvoja.
„Imati političke diskusije, a ne davati ljudima nadu, posao, budućnost, sigurno neće funkcionisati“, poručio je Grenel.
Prema njegovom mišljenju, za dijalog je potrebno američko vođstvo jer se, kako je naveo, kada nema liderstva SAD, „ne dešava mnogo u svijetu“.
U tom kontekstu rekao je da su SAD pokušale da prepuste Evropljanima da preuzmu kontrolu nad dijalogom, ali da u tom procesu ima „mnogo priče, a nema mnogo akcije“.
„Evropljani su me mnogo kritikovali jer sam rekao da bi Amerikanci trebalo da imaju više nadležnosti, ali bih zamolio ljude da pogledaju činjenice. Da li je više urađeno u dijalogu između Kosova i Srbije kada su SAD preuzele vodeću ulogu ili je više urađeno kada su Evropljani bili glavni? Mislim da svi znaju odgovor na to“, rekao je Grenel.
On smatra i da je mnogo više urađeno u dijalogu dok je bivši predsjednik tzv. Kosova Hašim Tači vodio pregovore u ime Prištine i ocijenio da je „krajnje vrijeme“ da ga specijalni sud u Hagu oslobodi.
„Potrebno nam je da obije strane imaju partnere, ljude kojima se vjeruje, koji gledaju ka budućnosti, a ne pokušavaju da ponovo ispregovaraju sporazume. I svakako nam nije potrebno da zvaničnici Stejt departmenta iz Vašingtona, da američki zvaničnici nagrađuju ljude koji se opiru i ne primjenjuju ranije postignute sporazume“, rekao je Grenel.
Grenel je, u intervjuu datom u Beogradu, gdje je, u Centru za studije SAD Fakulteta političkih nauka, održao predavanje o izborima u SAD 2024. godine i trenutnom stanju u srpsko-američkim odnosima, naglasio da voli da dolazi u Srbiju i radi sa srpskim narodom i istakao da se dodatno razvija saradnja između SAD i Srbije.
„Dok sam radio za (američku) vladu, zaista smo radili na nekim većim pitanjima. Sada kada sam u privatnom sektoru, tražimo prilike za ulaganja na Balkanu i u Srbiji“, rekao je Grenel.
Istakao je da je on usredsređen, kao i da je ranije bio, na otvaranje radnih mjesta i ekonomski razvoj.
„Važno mi je da vidim rast porodica i ljudi ovog regiona. A da bi porodice ostale u Srbiji, treba da daju posao mladima. Voljeli bismo da oni ostanu u ovom regionu, da se ne sele u Njemačku ili Mađarsku, već da zaista razvijaju dobar život ovde kroz dobre poslove“, naveo je Grenel.