Ukoliko bi Zapad zaista želio Zajednicu srpskih opština, ona bi bila formirana u roku od 15 minuta, sa sve potpisom Aljbina Kurtija!

Svi ti pokušaji pomjeranja granica ili rušenja metaforičkih zidova prolazili su bezuspješno i tako će biti dokle god je na drugoj strani čovjek koji nije spreman na saradnju i kompromis i dokle god iza sebe ima bezrezervnu podršku moćnih političara sa Zapada.

Svaka druga konstatacija bila bi pogrešna i ne bi bila na mestu jer koliko god da Aljbin Kurti predstavljala faktor nestabilnosti, on nema silu i moć da bude nerješiv problem. Ukoliko bi Zapad zaista želio Zajednicu srpskih opština, ona bi bila formirana u roku od 15 minuta, sa sve potpisom Aljbina Kurtija.

Poslednja runda dijaloga između Beograda i Prištine, koja je održana u Briselu, nije donijela ništa neočekivano. Kao pozitivna stvar, u cijeloj priči, izdvaja se to što je usvojena Deklaracija o nestalim osobama.

Vučić i Kurti se potpisanom Deklaracijom, između ostalog, obavezuju da blisko sarađuju na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, da obezbijede potpun pristup informacijama i onima sa oznakom poverljivo, koje pomažu lociranju i identifikaciji preostalih nestalih osoba i da učine dostupnim svu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih osoba.

Koliko god potpisana deklaracija o nestalim osobama predstavljala pozitivnu stvar i koliko god Žozep Borelj ističe da rješavanje pitanja nestalih nije samo humanitarna obaveza, već i „ključni faktor za pomirenje i poverenje među ljudima“, pitanje je koliko ova deklaracija zaista predstavlja korak ka normalizaciji odnosa.

Isto pitanje postavili smo beogradskom analitičaru Dragomiru Anđelkoviću koji u razgovoru za „Ekspres“ ističe da ga ne čudi što je na ovom planu postignut određeni napredak, ali ga čudi što albanski mediji ovo pitanje i dalje politizuju.

„Deklaraciju o nestalima bih ipak izdvojio od bazičnog političkog dogovora. To je ipak u velikoj meri humanitarno pitanje. Kada se radi o nestalim licima, to ne treba posmatrati kao čisto geopolitičko ili političko pitanje. Ne čudi me što je postignut određeni napredak, čudi me što albanski mediji i dalje tu stvar politizuju jer to uistinu ne bi trebalo da bude predmet prepucavanja“, smatra Anđelković.

Ono što svakako mora da bude predmet prepucavanja dokle god se ne probije gore pomenuti zid jeste Zajednica srpskih opština.

Prošao je još jedan sastanak, još jedna runda dijaloga, a Priština odbija da ispuni ono na šta se obavezala još 2013. godine. I ne samo to, čini se da, kako vreme prolazi, Aljbin Kurti i njegovi istomišljenici djeluju sve samouvjerenije u ovoj namjeri.

„Nacrt Statuta ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova“

Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština predstavio je prvi nacrt tog dokumenta, ali, kako se i očekivalo, naišli su na crveno svjetlo.

To, u izjavi za medije, nije krio ni Aljbin Kurti koji je posle sastanka u Briselu izjavio da su predstavnici Kosova pažljivo saslušali obrazloženje Upravljačkog tima koji je predstavio nacrt statuta sa ukupno 67 članova, ali…

„Potom sam izneo svoj stav da je takav nacrt, ono što smo čuli i pročitali, suštinski nespojiv sa ustavnošću, zakonitošću ljudskim pravima, evropskim vrijednostima, pravima manjina po evropskim standardima i uprkos tome bićemo zainteresovani za pronalaženje rešenja“, rekao je Kurti.

S druge strane, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, istakao je da je veoma zabrinut po pitanju ZSO.

„Rekao bih da sam veoma zabrinut jer po ključnom pitanju, pitanju formiranja ZSO, jasno je da Priština ne želi da ispuni obavezu. Meni je jasno, došli smo do zida. Bilo je jasno od trenutka kada je predstavljen nacrt statua ZSO“, naveo je Vučić.

Kurtijev stav ne bi trebalo mnogo da čudi, ukoliko uzmemo u obzir da je zajedno sa svojim predstavnicima došao u Brisel u mnogo boljem raspoloženju od predstavnika Srbije. Kosovu je dozvoljeno da u prethodnom periodu izdejstvuje nekoliko bitnih pobjeda na međunarodnom planu. U roku od svega nekoliko dana Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju, dobilo je zeleno svetlo za ulazak u Savet Evrope i na sve to održani su lokalni izbori, bez predstavnika Srba, koje je Zapad proglasio legitimnim…

Vučić: „Došli smo do zida“

Postavlja se pitanje zašto bi posle ovakve podrške Zapada Aljbin Kurti uopšte htio da „učini“ Srbiji i ispuni ono što je u Briselskom sporazumu iz 2013. godine navedeno kao obaveza Prištine. Dragomir Anđelković smatra da sve što se izdešavalo u poslednje vrijeme treba da bude poruka Srbiji da se okrene sebi.

„Mislim da albanska strana neće izaći u susret Srbiji. Mi smo već napravili određene ustupke koje nije trebalo da napravimo. Drugo, Evropska unija i Zapad generalno u potpunosti podržavaju Albance. Tako da nama ovo treba da bude poruka da se okrenemo sebi i da počnemo da uspostavljamo određene institucije na Sjeveru makar to nosilo i određeni rizik jer u suprotnom ćemo sve izgubiti. Smatram da je došlo vreme da Srbija nastupi borbenije jer očito Zapad onoga ko je kooperativan ne doživljava kao faktor sa kojim se dogovara, već faktor kome se sve oduzima. Srbija možda treba da pravi ozbiljne probleme da bi je ozbiljno shvatili“, kaže Anđelković za „Ekspres“.

Ako pogledamo iza sebe, shvatićemo da je u samo poslednjih 10 godina bilo previše problema. Najmanje što nam je potrebno jesu novi, koji će dovesti do novih sukoba, jer mir i stabilnost nikada nam nisu bili potrebniji. Isto tako poslednjih mjesec dana su, na spoljnopolitičkom planu, pokazali da su neke promjene neophodne. Srbija je i pored svoje spremnosti da razgovara i pravi kompromise izigrana po ko zna koji put. Formiranje Zajednice srpskih opština čini se da je dalje nego ikada, iako je od stupanja na scenu francusko-nemačkog predloga delovalo kao da će Priština konačno ispuniti ono na šta se obavezala još pre 10 godina. Nažalost, shvatamo da smo bili u zabludi. Imajući sve to u vidu, ponovo se postavlja isto pitanje – šta ćemo sada? Kako bi Srbija u narednom periodu trebalo da se ponaša? Sagovornik „Ekspresa“ smatra da je vreme da Srbija „zauzme čvrst stav i da ne pravi nikakve dogovore dokle god se ne riješi ono što je riješeno 2013. godine“.

Kosovska ministarka žestoko optužila Dačića, on odgovorio

„Do sada smo bili suviše pasivni, stalno smo se povlačili, stalno smo kukali nad sudbinom, a ništa nismo preduzimali. To nas vodi ka potpunoj kapitulaciji. Mislim da moramo da okrenemo novi list“, podvlači Anđelković.