Brnabić: Opozicija nema drugu platformu sem da kritikuje Vučića zbog KiM

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da opozicija napada vladu i predsednika Aleksandra Vučića povodom Kosova i Metohije jer nema pravu političku agendu, pa pokušava da napravi svoj program baziran na svesnoj obmani građana.

Ona je istakla da Srbija, prema Ohridskom sporazumu nema nikakvu obavezu, već je jedina obaveza na Prištini i to da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), što ne veruje, kako kaže, da će se dogoditi.

Goveći o opoziciji, nihovim protestima i bojazni za KiM, ona je rekla da oni svakako ne brinu za Kosovo i da je njihova bojazan lažna, jer im ništo drugo ne preostaje kao politička agenda.

– Pogledajte samo šta se sve dešavalo od najave sastanka u Ohridu: prvo su rekli da predsednik Vučić ide tamo da nešto potpiše i organizovali skupove na kojima im je glavna parola bila „Ko potpiše, njega ubiše“. Onda, kada su videli da predsednik niti je išta potpisao niti će potpisati, su rekli, pa nema ni veze, nikad nismo ni rekli da će potpisati – rekla je Brnabić.

Dodala je da su onda sastanak u Ohridu najavljivali kao „Dan D“ i po milioniti put u poslednjih nekoliko godina optuživali predsednika da će „izdati“ Kosovo i da će „priznati“ Kosovo i da se to nikada do sada nije desilo, kao i da je Vučić i u Skupštini jasno rekao da se to nikada neće desiti.

– Konačno, svi oni koji su danas u opoziciji su na jedan ili drugi način učestvovali u vlasti do 2012. godine i svi oni su se, aktivno i direktno, malo po malo odricali KiM – od 2001. kada su samoinicijativno pustili sve albanske teroriste i kriminalce iz zatvora, preko 2004. kada su ćutke posmatrali pogrom srpskog naroda na KiM, 2008. kada su na jednostrano proglašenje nezavisnosti reagovali saopštenjem za medije, a tadašnji predsednik pobegao iz zemlje, pa 2010. kada su pristali da se pregovori o KiM prebace iz UN u EU, pa katastrofalnim pitanjem Međunarodnom sudu pravde, pa 2011. kada su postavljeni prelazi – rekla je Brnabić.

Ona je istakla da, u ovom trenutku, jedino Priština ima obavezu – a to je formiranje ZSO, u skladu sa Briselskim sporazumom.

– Mi nastavljamo da budemo konstruktivni. Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković je učestvovao u tehničkim razgovorima u Briselu gde je postignut izvesni napredak po pitanju nestalih lica. Ali, sve u svemu, u ovom trenutku, bez obzira na sve laži koje ovdašnja opozicija plasira u javnosti, u nedostatku prave agende, lopta je kod Prištine. Prva tačka na dvenom redu je formiranje ZSO – poručila je premijerka.

Dodala je da, na osnovu iskustva sa privremenim institucijama u Prištini, sumnja da će ZSO biti formirana i podseća da će 19. aprila biti tačno 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma čija je okosnica ZSO.

– Slušajući brojne predstavnike međunarodne zajednice, ZSO je maltene tu, samo što nije, biće formirana, mora biti formirana, sa ili bez Kurtija… međutim, situacija na terenu je sve gora. Kako bi izbegao obavezu formiranja ZSO, Kurti ponovo intenzivira provokacije. Srbe maltretiraju, na njih pucaju, ruše se srpska groblja, na udaru su ponovo crkve, nelegalno im se pleni imovina – kaže premijerka.

Ona navodi da smo prošle godine imali oko 150 različitih napada na Srbe, a ove, do danas, imamo 38.

– Moje pitanje međunarodnoj zajednici, a pre svega EU je – kako je uopšte moguće da EU garantuje neki sporazum koji jedna strana, ni nakon 10 godina nije implementirala? – konstatovala je premijerka.

Govoreći o ekonomskoj situaciji, premijerka je rekla da svaka kriza i geopolitički izazovi u svetu utiču na Srbiju.

Podsetila je da, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, prvo što ga ja sačekalo bile su katastrofalne poplave, zatim pandemija koronavirusa, a zatim rat u Ukrajini.

– Ponosna sam što Srbija uprkos svemu nastavlja da ide napred krupnim koracima. Guramo napred i sada. Moramo da nađemo snage i način da sačuvamo sve ovo što smo stvorili u poslednjih 10 godina i da stvaramo dalje – poručila je Brnabićeva.

Istakla je da je naša inflacija vezana za inflaciju u Evropi, i da je dve trećine inflacije  uvezeno.

Navodi da su neke od susednih država imale i veću inflaciju od Srbije, poput Mađarske i Rumunije, posebno baltičke zemlje, tako da je očekivano da u takvom okruženju i naše cene rastu.

– Mi smo sa ograničenjem cena osnovnih životnih namirnica i goriva, kao i uz dobre mere NBS, uspeli da usporimo inflaciju. Borimo se dalje, ali ono što je najvažnije jeste da je rast prosečnih plata i penzija veći od rasta inflacije tako da i u ovako teškim vremenima uspevamo da održimo životni standard građana“, rekla je premijerka.

Dodala je da očekuje da Srbija nastavi rast privrede i rast zarada.

Kaže da, zbog sve većeg broja poslova u novim industrijama poput IT, ali i investicija veće dodate vrednosti, imamo iz godine u godinu značajan rast zarada.

– Ove godine očekujemo da će do decembra 2023. prosečne zarade biti preko 800 evra. U Beogradu je prosečna zarada već sada 930 evra, i biće veća od 1.000 evra do kraja godine, tako da će prosečna zarada u Beogradu biti iznad prosečnih zarada u nekoliko država članica EU, a verujemo da će i ostatak Srbije da prati taj rast i dostigne nivo susednih EU država za nekoliko godina“, zaključila je Brnabićeva.