Dobro je isplakati se: Zašto nije dobro zadržavati suze?

Stres, gubici, tugovanje zbog njih, ali i lijepe stvari koje nam se događaju, često u nama pokreću lavinu osjećanja. Bilo da se loše stvari događaju drugima, blizu ili daleko od nas, lokalno ili globalno, često su uznemirujuće i može veoma da nas rastuži i mnogo toga što nema nikakve direktne veze sa nama.

Kada govorimo o ličnim stvarima, duboku tugu možemo da osjećamo i zbog srećnih vijesti, ali je to neuporedivo češće zbog onoga što nas „tišti“ iznutra. Zaplakati, isplakati se i kanalisati emocije kroz plač jeste nešto sasvim prirodno. I ne samo to: suze su često jedan od najjačih odbrambenih mehanizama.

Svako ljudsko biće je svakodnevno izloženo različitom spektru emocija, a plač je praktično prirodni odgovor na njih. Sve ono što osećamo, emocije koje su duboko u nama kao produkt našeg unutrašnjeg bića, ponekad je neophodno izbaciti. Svaka situacija koja iz nas „istjera“ suze, može se smatrati kao okidač, odnosno pokretač ove vrste zaštitnog mehanizma.

Postoje osobe koje u sebi sakrivaju ili sputavaju emocije. Ovakav način „borbe“ sa onim što nas muči nije dobar, jer studije kažu da može da dovede i do bolesti. Zbog toga psiholozi savjetuju da ono što nas iznutra muči ne držimo duboko u sebi. Sve što je pod pritiskom u jednom trenutku mora i da eksplodira, kažu stručnjaci za mentalno zdravlje.

Kao i u mnogim drugim situacijama, u osluškivanju i posmatranju i sebe i drugih. Ako smo previše osjetljivi, zaplačemo lako ili gotovo svakodnevno na svaku situaciju, potrebno je potražiti stručnu pomoć jer je očigledno u pitanju nešto što ne možemo da prevaziđemo sami. Ako neko previše često plače bilo zbog lepog bilo zbog traumatičnog događaja, jasno je da postoji dublji problem.