Miodrag Radonjić progovorio o teškom djetinjstvu

Miodrag Radonjić privatni život čuva daleko od javnosti, ali je jednom prilikom otkrio do sada nepoznate detalje iz svog života.

Miodrag nije ni nalik Baći, koji često menja devojke i svakoj govori: „Koliko ćeš Srpčića da mi rodiš?“ Glumac je već duže vreme u stabilnoj vezi sa Milicom Mikić, sa kojom bi voleo da osnuje porodicu.

– U privatnom životu nisam ženskaroš kao Baća. Za razliku od njega, ja volim čvrstu i stabilnu vezu sa devojkom. Često menjanje partnera ne može da zadovolji moje emotivne potrebe. Čovek je stvoren da pored sebe ima nekog kome može potpuno da veruje i ko će da mu bude podrška, ali i da ga kritikuje kada zatreba – rekao je Radonjić jednom prilikom i otkrio da bi voleo da se skrasi pored sadašnje izabranice.

Milica je po struci psiholog, a Miki i ona su se upoznali na jednoj proslavi, a glumac je otkrio šta je najviše zavoleo kod svoje izabranice.

– Njenu neposrednost, sigurnost i otvorenost ka životu. Ona nikada ne ustukne pred nekim problemom ili preprekom. Veoma je stabilna i sigurna u sebe. Naši stavovi se podudaraju u mnogim situacijama i to je ono što nas čvrsto veže. Umetničku dušu glumac je nasledio od majke Branke, koja je završila muzičku akademiju.

Pričom o njoj Miodrag se vratio u detinjstvo:

– Moj stariji brat Marko i ja rođeni smo u Zemunu. Razlika između nas dvojice je svega 14 meseci, on je rođen 1988. godine, a ja 1989. Majka Branka i otac Nenad, baka, deka i nas dvojica jedno vreme smo živeli u porodičnoj kući. Kasnije smo se 1993. godine preselili na Konjarnik.

Te devedesete godine u Srbiji su zbog ratova i sankcija bile turbulentne, a Radonjićevi roditelji su se maksimalno trudili da svoju decu sačuvaju od ne tako lepe stvarnosti:

– Sećam se da su nas, kada počne ‘Dnevnik 2’, roditelji odmah sklanjali u drugu sobu jer su vesti u to vreme bile izuzetno uznemiravajuće. Uglavnom, najviše je bilo priča sa ratišta. Na neki način smo brat i ja bili sačuvani od svega toga.

Kada je sredinom devedesetih pošao u prvi razred osnovne škole, nije uvek imao novca za užinu.

– Sećam se da smo brat i ja od roditelja dobijali dva dinara. To je bilo dovoljno da kupimo kiflu i jogurt. Uzimali smo kiflu i unutra je punili majonezom, senfom i kečapom, da ne bude baš skroz prazna. Nije bilo pečenice i kačkavalja. Tada se od mojih vršnjaka niko nije izdvajao, svi smo bili u istoj situaciji. Niko nije nosio skuplje patike od drugih, već smo svi živeli u iluziji da je sve to tako normalno.

Dok se nije udala, Miodragova majka Branka živela je životom prave muzičke zvezde, a osamdesetih godina je na neki način bila povezana sa tada najvećom estradnom zvezdom Lepom Brenom.

– Dok se brat i ja nismo rodili, mama je bila veoma uspešna u muzičkom poslu, bila je prvakinja harmonike stare Jugoslavije. Mnogo je radila po svadbama, čak je išla na turneje po Evropi i Americi. Tih osamdesetih godina njen menadžer je bio čuveni Raka Đokić, koji je tada zastupao i Lepu Brenu. Imao je samo dve klijentkinje, Brenu i moju mamu. Onog momenta kada se mama odlučila da osnuje porodicu, karijeru je ostavila po strani i posvetila se nama. Otac Nenad je završio građevinski fakultet i radio je na raznim mestima. Kada sam bio mali, bio je zaposlen pri vojsci, jedno vreme i u Novom Sadu, pa je iz Beograda putovao svakog dana kolima.

Glumac je takođe priznao i da je u jednom trenutku svog života bio na raskrsnici i poželeo da odustane od profesije koju je izabrao.

– Hteo sam da batalim sve i odustanem od glume. U jednom momentu sam posumnjao u sebe, u smislu da li sam uopšte rođen za ovaj posao. Zanimalo me je i kakva će biti moja perspektiva. Kad god sam se tako osećao, na kraju sam ipak pronalazio snagu u sebi da nastavim dalje. I onda kada niko nije verovao u mene, ja jesam. Da nije tako, onda ne bih ni bio stvoren za ovaj posao – rekao je Radonjić za Informer.