SREĆNO, JAKOVE!

Piše: Želidrag Nikčević

Konačno ZAJEDNIČKA pobjeda!

A stotinu puta sam čuo taj podli nazovi argument. Kao, Demokratski front toliko godina ne može (ili čak neće) da sruši DPS, pa neka se sklone kad su nesposobni.
Kao da su Front i DPS bili usamljeni i ravnopravni na ringu, a ostali su tu da posmatraju sa strane i vide ko će koga. I kao da je DPS bio zaista neka normalna stranka, osnovana da zastupa neke normalne principe i na izborima pridobija pristalice, a ne monstruozna profitersko-korupcionaška hobotnica, naslednica stopostotnog monopola Saveza komunista. Kao da Front u ovu tešku, neravnopravnu borbu nije krenuo od nule, sopstvenim žrtvama i naporima, na svakim izborima osvajao značajan, i sve veći broj glasova, ponekad gubeći, ponekad pobjeđujući…

I šta se tada dešavalo – kad je ZAJEDNIČKA POBJEDA bila na pomolu? Uvijek bi se našao neko od „posmatrača“ da Frontu pronađe mane i u odlučnom trenutku prigrli „drugu stranu medalje“, umjesto da pomogne, da izdrži ucjene i omogući konačnu demontažu čudovišne, po Crnu Goru katastrofalne vladavine Mila Đukanovića.
Nema zbora, u junačkom Montenegru se tokom godina izlegla žilava, sezonski obnovljiva vrsta „opozicionara“ – takozvani gosti vlasti – koja se vješto aktivirala kad god bi diktatoru stvarno zaškripalo. I bilo bi im dopušteno da prošetaju mračnim režimskim koridorima, da provozaju audije i čak majbah, popiju nešto u ambasadi. A Demokratski front, ma pusti njih, oni su vječiti gubitnici!

I što je najgore, uvijek se nalazilo dovoljno kukavica da toj podlosti aplaudiraju sa strane, kao što su nedavno aplaudirali onom polupismenom nosiocu buketa za rektorku Radmilu, belvederku Draginju i baronicu Kakosezvaše.  Tome je večeras došao kraj.

Srećno, gospodine Jakove Milatoviću!

(I dobro pazi da se neka tranja ponovo ne umiješa.)