U Specijalizovanom sudu u Hagu danas počinje suđenje liderima tzv. OVK

Na optuženičkoj klupi, uz Tačija (ratno ime Zmija), nalaze se i njegovi saradnici iz vojne, ali i političke epizode – Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi. Terete se u deset tačaka za ratne i zločine protiv čovečnosti nad Srbima, Romima i „nelojalnim“ Albancima, nelegalno pritvaranje, mučenje, najmanje 102 ubistva i nestanke od marta 1998. do septembra 1999. na više lokacija na KiM, kao i Cahanu i Kukešu na severu Albanije.

Na pripremnim ročištima izjasnili su se da nisu krivi. Tužilaštvo je pripremilo više od 300 svedoka, a zloglasna četvorka je više puta od 2020. kada su uhapšeni, tražila da budu pušteni na privremenu slobodu, ali im nije dopušteno zbog klime zastašivanja svedoka koja vlada na KiM.

U optužnici se navodi da je Tači bio vrhovni komandant OVK, Veselji je označen kao prvi čovek „obaveštajne službe Kosova“. Seljimi je bio „glavni inspektor OVK“, a Krasnići portparol i svi su imali funkcije u tzv. privremenoj vladi.

UMESTO VODE PILI RAZREĐIVAČ

– KADA je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su ih napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži – navodi se u delovima optužnice gde se opisuje maltretiranje zatvorenika u Prizrenu.

Tužioci su napisali da su Tači, Veselji, Seljimi, Krasnići i drugi članovi udruženog zločinačkog poduhvata delili „zajednički cilj da uspostave i sprovedu kontrolu nad celim Kosovom, koristeći nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, nasilje, pa čak i uklanjanje onih koji su označeni kao protivnici, sprovodeći progone, hapšenja, zatvaranja i druge nehumane akte – torturu i ubistva“. Tvrdi se da su oni i lično učestvovali u akcijama.

U KLEČKI TUKLI KOMADIMA ŽICE

– Između novembra 1998. i juna 1999. godine, pritvorenici u Klečki, držani su u podrumskim prostorijama sa prljavim podovima, zidovima zamazanim krvlju, lošim higijenskim uslovima. Pojedini pripadnici OVK rutinski su podvrgavali zatočenike premlaćivanjima i psihološkom zlostavljanju. Zatočenici, kojima su ponekad bile vezane oči, udarani su pendrecima, cevima i komadima žice, tukli su ih nogama, šakama i pretili smrću. Mogli su da čuju i vide zlostavljanje drugih pritvorenika – samo je deo opisa mučenja.

Ljudi u Klečku su dovođeni i ubijali su ih pripadnici OVK pod komandom Fatmira Ljimaja. Opisujući događaje u Mališevu, tužiocu su napisali:

– Redovno su tučeni gvozdenim šipkama, palicama, pesnicama, šutirani su, prećeno im je smrću.

Po istom principu, postupalo se u Glogovcu i Prištini gde su zatvorenike tukli i lopatama, u Vitini, gde su „nepodobne“ udarali i daskama, u Likovcu i bejzbol palicama. Pominje se da je jedan bračni par srpske nacionalnosti maltretiran u njihovoj kući, koju je OVK zapalio. Mučenja je bilo i u Uroševcu, školi u Gnjilanu, bivšoj policijskoj stanici u Suvoj Reci. Jednom Srbinu u Novom Brdu pripadnici OVK gurali su pištolj u usta.

U dokumentu suda se navodi da su u julu 1998. napadnuti Srbi u Orahovcu i okolnim selima, kidnapovani i prebačeni u bivšu policijsku stanicu u Mališevu, a da su optuženi bili prisutni u blizini, Krasnići je čak i bio u prostoriji sa otetim.

STRELjANI NA BRDU BERIŠA

U delu optužnice koji se odnosi na ubistva, navedeni su oni koji su direktno ubijeni ili su skončali od posledica mučenja i torture. Ubistva su se događala u logoru Likovac, u Jablanici i Lapušniku…

Istražitelji su naveli da je iz logora u Lapušniku odvedeno 30 zatvorenika. Podeljeni su u dve grupe od po 15 ljudi. Jedni su pušteni, a druga grupa je streljana na brdu Beriša. Među njima je, ranije je navođeno u javnosti, bio i profesor ruskog jezika, Albanac, kojeg je televizija iz Rusije zamolila da im bude prevodilac. To je platio životom.

Ubijanja je bilo u Drenovcu, Mališevu, Bajgori, Majacu, Lapaštici, Zlašu, Prizrenu, Orahovcu, Prištini…

U nekadašnjoj fabrici metala u Kukešu na severu Albanije, zatvorenici su svakodnevno maltretirani i na kraju ubijeni ili umrli od posledica mučenja. Ovde se kao glavni mučitelj pominje Sabit Geci, koji se u našoj javnosti spominjao kao zločinac koji je srpskom policajcu odsekao glavu motornom testerom.

NEMA „ŽUTE KUĆE“

IAKO je povod za osnivanje suda bio izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima – slučaj „žuta kuća“, u optužnici ga nema. Marti je napisao da se u kući na severu Albanije nalazila improvizovana bolnica, da su organi otetih Srba završili na crnom tržištu. Vlasnik kuće je na pitanje otkud krv na podu sobe, objašnjavao da je od „klanja kokoške“. Tužioci i dalje sprovode istrage, pa nije isključeno da će i ove optužbe pojaviti.

Zanimljivo je da se kroz optužnicu „četvorke“ pominju i pripadnici tzv. OVK koji su uspeli da se izvuku za svoje zločine pred drugim sudom u Hagu, poput Ramuša Haradinaja.

Među porodicama srpskih žrtava na ovo suđenje se gleda kao na debelo zakasnelu pravdu. Zapad, koji je Tačiju posle terorističke uniforme navukao odelo političara i za čijeg je premijerskog mandata lažna država proglasila nezavisnost čime je odigrao svoju dodeljenu ulogu, sada ga je verovatno „pustio niz vodu“. I posle četvrt veka od stradanja naroda na KiM, zločini su konačni stigli pred sud.