Lajčaku se žuri: Očekuje da će Beograd i Priština u ponedeljak prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja, ova godina je odlučujuća!

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu, u ponedeljak, 27. februara prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja.

„Plan, koji vjerujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, prije ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju“, rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.

Istakao je da će dokumet biti dostupan javnosti kada bude prihvaćen od obje strane, odnosno i Beograda i Prištine.

Upitan da li zakazani sastanak 27. februara znači da je postignuta saglasnost i Beograda i Prištine u vezi sa finalnom verzijom francusko-njemačkog plana, Lajčak je kazao da se od septembra razgovara sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem o evropskom predlogu.

„U poslednje vrijeme predsjednik Vučić u januaru, a premijer Kurti u februaru su rekli da prihvataju taj predlog. Znači vrijeme je sazrelo da organizujemo sastanak u Briselu i očekujemo od naših partnera sa zvanično i javno prihvate taj predlog i da razgovaramo o njegovoj implemntaciji što je cilj našeg sastanka u ponedeljak“, istakao je Lajčak.

Upitan da li je u tom smislu sastanak 27. februara u Briselu presudan, odnosno po principu uzmi ili ostavi, Lajčak kaže da ne bi razgovarao o formalnostima.

„Bitno je da obje strane prihvate taj plan i formalno i javno kažu da prihvataju taj plan, a onda da razgovaramo o svim ostalim detaljima, a prije svega o ispunjavanju tog plana“, rekao je Lajčak.

On je ocijenio da je predstojeći sastanak u Briselu veoma značajan, jer će od stavova strana u pregovorima zavisiti sledeći koraci.

„Prihavatanje našeg predloga koji podržava 27 članica EU i SAD znači da su oni odlučili da poboljšaju svoje odnose i ubrzaju svoj evropski put. Ako bi jedna ili obje strane odbile taj predlog to bi bio negativan signal da nisu spremne da normalizuju međusobne odnose i da nisu spremne da brže krenu evropskim putem, tako da očekujemo da će plan biti prihvaćen. Svi znaju šta očekujemo od sastanka u ponedeljak. Imali smo razgovore i sa predsjednikom Vučićem i sa premijerom Kurtijem u toku Minhenske bezbjednosne konferencije tako da svi znamo gdje se nalazimo i šta očekujemo“, istakao je Lajkčak.

Dodao je da predlog koji će se naći na stolu u Briselu, u ponedeljak ima snažnu podršku EU.

„Odbijanje tog predloga bi značilo odbijanje normalizacije odnosa i odbijanje evropskog puta, na to bi reagovale SAD, međunarodna zajednica i EU i ne želim da ulazim sada u to koje bi bile negativne posledice. Mislim da je svima jasno da se ne govori ‘ne’ Evropskoj uniji i Americi posebno ako možemo time dobiti stabilizaciju, normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova , stabilizaciju atmosfere na Balkanu i ubrzani evropski put“, kazao je Lajčak.

Ocijenio je da bi odbijanje predloga poslalo negativan signal u regionu i da bi otvorilo mogućnost za nove rizike od eskalacija poput onih koji su se dešavali prošle godine.

„Mislim da to ne može niko da želi i imamo predlog koji otvara drugi put, a to je put normalizacije i stabilizacije“, naglasio je Lajčak.

Na pitanje šta bi se dobilo potpisivanjem predloga, Lajčak je kazao da predlog nije objelodanjen u ovoj fazi i da ne bi ulazio u detalje.

„Ono što mogu da kažem jeste da su nam detaljeno poznate pozicije i jedne i druge strane i mislim da je naš predlog dobar i da u maskimalnoj mogućoj meri uzima u obzir pozicije i crvne linije i očekivanja obje strane“, naveo je specijalni izaslanik.

„Čim strane prihvate predlog biće dostupan javnosti“

Dodao je da je objelodanio da predlog ima 11 tačaka i naglasio da je to za sada maskimum koji može da kaže o sadržaju, jer, kako je kazao, sve drugo ne bi bilo od koristi u ovoj fazi pregovora.

„Taj dokument će biti dostupan javnosti odmah pošto bude prihvaćen i od jedne i od druge strane“, naglasio je on.

Istakao je da je normalizacija odnosa od ključnog značaja za obje strane.

„Normalizacija je dobra, nenormalni odnosi nisu u interesu ni Srbije, ni Kosova. Prvo što Beograd i Priština dobijaju je poboljšanje sigurnosti i bezbjednosti, poboljšanje atmosfere u njihovim odnosima, poboljšanje regionalne atmosfere kao i poboljšanje života građana. To će ojačati političku stabilnost i bezbjednost i doneće nove ekonomske mogućnosti i finansijsku podršku, promociju za nove investicije i novo zapošljavanje“, iskatao je Lajčak.

On je ocijenio da bio sporazum značajno olakšao, kako je kazao i birokratiju i papirologiju.

„Sporazum će donijeti za Srbe koji žive na Kosovu više bezbjednosti, sigurnosti i ojačaće njihovu zaštitu i prava uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu. Apsolutno sam siguran da taj sporazum ima ulogu da značajno relaksira atmosferu u regionu i da završimo sa ciklusom eskalacija sa kojim smo morali da se suočavamo praktično cijelu drugu polovinu prošle godine“, kazao je on.

Prema njegovim riječima predviđeno je da svi prethodno postignuti sporazumi moraju da budu ispunjeni i da to važi i za jednu i za drugu stranu, dodajući da se to odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.

„Dogovor o formiranju ZSO je bio postignut već 2013, pa onda i u 2015. godini. Briselski sporazum postignut 2013. godine je jedini dokument od svih dokumenata u okviru dijaloga, koji je ratifikovan i u Skupštini Kosova, tako da je to pravno-obavezujući. Značaj tog dogovora i uspostavljanja ZSO je istaknut, o tome eksplicitno govore i zaključci Evropskog saveta da je potrebno da se uspostavi ta zajednica“, rekao je Lajčak.

Naglašava da bi trebalo da shvatimo da je cilj te zajednice da stvori odnos povjerenja između kosovskih Srba i takozvane vlade u Prištini i sa druge strane definiše transparentan okvir za saradnju Srbije i Srba na Kosovu, u skladu sa postojećim evropskim modelima i da apsolutno nema razloga da se bilo ko plaši uspostavljanja zajednice.

Dodao je da vidi puno razloga da su i jedna i druga strana zainteresovane da se ZSO formira što prije.

„Mislim da bi bilo bolje da se manje priča o zajednici van dijaloga, a da konačno počne da se priča o zajednici unutar dijaloga, jer ona još ne postoji, a svi o njoj pričaju šta misle da će biti ili neće biti. A šta će to zaista biti, to odlučuju Srbija i Kosovo u pregovorima u okviru dijaloga. Zato treba da počnemo taj razgovor“, podvukao je Lajčak.

Lajčak tvrdi da i Beograd i Priština imaju isti status

On je kazao da podsjeća da Beograd i Priština imaju isti status u okviru dijaloga što, kako je kazao , znači da imaju ista prava i iste mogućnosti da utiču na to kakvi su sporazumi i na rezultate njihovih pregovora, te naveo da bi to trebalo iskoristiti.

„Na zajednicu treba da gledamo kao na način koji će da nam omogući da prevaziđemo postojeći trend dubokog nepovjerenja koje postoji u zjednici Srba na Kosovu što je u intersu i jednih i drugih,a EU je spremana da uradi svoj dio da tome doprinese“, istakao je Lajčak.

Na konstataciju da je glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio da nije prihvaćeno dva od šest uslova premijera privremenih instituciija Aljbina Kurtija za formiranje Zajednice srpskih opština i na pitanje šta je prihvatljivo, Lajčak kaže da ne želi da ulazi u detalje razgovora sa partnerima.

„Ali želim da kažem da ni jedna, ni druga strana ne mogu da postavljaju uslove na ranije preuzete obaveze. Ako je nešto dogovoreno mora da se ispuni i ne možemo da dolazimo danas sa nekim dodatnim uslovima za ispunjavanje ranije preuzetih obaveza i to važi i za Beogarad i za Prištinu“, naveo je Lajčak.

Upitan o tome što neki analitičari govore da je evropski plan „nacrtan“ da bi pet država članica EU, koje nisu priznale takozvano Kosovo to učinile posle eventualnog potpisivanja plana i da li je pošto je razgovarao sa predstavnicima tih zemalja došlo do promjene stavova, specijalni izaslanik je kazao da je važno da predlog ima podršku svih 27 zemalja članica EU i da je zato evropski predlog.

„U poslednjih nekoliko mjeseci sastajao sam se i razgovarao sa ministrima spoljnih poslova pet zemalja članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, jer je jasno da oni još pažljivije prate proces. Pričali smo o detaljima predloga i šta to znači za te države. Ne mogu da govorim u ime bilo koje članice EU, niti da dam bilo kakve obaveze ili garancije u ime bilo koje države, a za mene je kao za pregovarača bitno da svi znaju o čemu je taj proces i šta očekujemo“, rekao je Lajčak.

Dodao je da je uvjeren da će reakcija EU biti adekvatna posle sastanka u ponedeljak.

Odgovarajući na pitanje o izjavama pojedinih zvaničnika koje su se odnosile na rokove za formiranje ZSO i implemntaciju sporazuma, Lajčak je kazao da je više puta ponovio da nema vremena za trošenje.

„Mislim da je ova godina odlučujuća ili veoma važna, jer u sledećoj godini EU i SAD ulaze u cikus izbora i biće drugi prioriteti. To da se dogovorimo i brzo uđemo u proces implementacije biće u interesu svih. Protiv sam stavljanja zvaničnih vremenskih okvira, ne mislim da će nam to pomoći, treba da budemo fleskibilni, ali kao što sam rekao ne vidim razlog za odlaganje, zato je potrebno da postignemo dogovor i krenemo u njegovo ispunjavanje“, istakao je Lajčak.

Na konstataciju da je indikativno da su izbori za četiri opštine na sjeveru Kosova i Metohije zakazani za 23. april i da li to odgovara eventualnom roku da do tada bude formirana Zajednica srpskih opština, specijalni izaslanik kaže da ne bi tražio formalnu povezanost između te dvije stvari.

„Kao što sam rekao želimo da postignemo sporazum. Mislim da smo uložili puno napora da razgovaramo sa obje strane da znaju šta je u predlogu, da čujemo njihovo mišljenje i da pripremimo taj sastanak za 27. februar i da smo u stanju da ne odlažemo njegovu implemnatciju. Što se tiče izbora u aprilu bitno je da imamo politički sporazum o tome da oni budu akt stabilizacije situacije, a ne esklalacija. Formalna povezanost ne postiji, postoji naša zabrinutost da ne idemo putem eskalacija, već da idemo putem stabilizacije situacije“, naglasio je Lajčak.

Upitan da li je na vidiku dogovor o povratku Srba sa sjevera Kosova u institucije koje su napustili, Lajčak je kazao da je EU je zabrinuta trenutnom situacijom i povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, policije i pravosudnih institucija.

„Redovno razgovaramo sa obje strane da je potrebno da se Srbi vrate, jer taj vakuum je opasan i neprihvatljiv za ljude koji žive tamo, jer su im i policija i pravosuđe potrebni. Očekujemo da Srbija ohrabruje Srbe da se vrate u institucije , a Kosovo to da omogući. Do sada nije bio postignut dovoljan napredak u tom procesu. Nije prihvatljivo da se taj bezbjednosni vakum i ta privremena organizacija nastave. Zbog toga očekujem da se što prije reši pitanje povratka, jer i to stoji u Briselskom sporazumu iz 2013. Ako tražimo da se taj sporazum u potpunosti ispuni onda treba da se ispuni i to da su kosovski Srbi dio tih institucija“, naveo je on.

„Situacija danas nije ista kao kad je formirana Republika Srpska“

Upitan šta znači da ZSO neće biti napravljena po modelu Republike Srpske i šta je to što je loše u Republici Srpskoj kada je očuvala srpski narod na okupu, Lajčak je kazao da je danas situacija drugačija u odnosu na vreme kada je formirana RS.

„Republika Srpska je realnost koja je nastala u veoma specifičnoj situaciji krajem krvavog rata i mislim da smo danas u drugoj situaciji, mi smo u dijalogu koji treba da vodi prema članstvu naših partnera u EU, pa je potrebno da se inspirišemo evropskim modelima što upravo i radimo“, rekao je on .

Lajčak je dodao da na prostoru EU i Savjeta Evrope postoji niz modela zaštite prava manjina.

„Oni omogućuju da ta manjina njeguje i čuva i razvija svoj identitet, da razvija odnose sa svojom susjednom državom i da ima instucionalnu zaštitu. Predlažemo te modele i pričali smo sa partnerima, dijalog treba da ubrza put ka EU i zato treba da se inspirišemo evropskim modelima. Na stolu imam 15 postojećih realnih modela koji jako dobro ispunjavaju tu funkciju o kojoj pričamo u kontekstu dijaloga i zato mislim da oni treba da služe kao dobra inspiracija“, kazao je Lajčak.

Upitan ko će garantovati i kontrolisati primjenu evropskog plana, ako ga obe strane potpišu, s obzirom na ranija negativna iskustva koja je Beograd imao Lajčak je kazao da će EU imati glavnu ulogu u monitoringu isopunjavanja obaveza.

„Neka iskustva smo podnijeli iz prethodnih dijaloga i zato u moje vrijeme sve što dogovaramo ima ne samo svoj politički dio, nego i dio koji jasno govori ko je odgovoran za šta, u kojim vremenskim rokovima, tako da to je i dio našeg predloga o kome ćemo da razgovaramo i u ponedeljak , a to je upravo i taj plan implementacije sporazuma. Imaćemo konkretno definisano šta u kakvim rokovima treba da se uradi ,a EU će da igra centralnu ulogu u monitoringu ispunjavanja obaveza“, istakao je Lajčak.

Dodao je da će istovremeno o svemu informisati države članice EU kada je reč o napretku ili o nedostatku napretka.

„Na osnovu tih naših izvještaja države članice donosiće svoje odluke o evropskom putu obje strane“, zaključio je Lajčak.

(Tanjug)