Narodni predsednik

Piše: Čedomir Antić

Obaranje autoritarnog režima liči na smrt od srčane bolesti. Kažu da prosečni srčani bolesnik umre od trećeg srčanog udara. Prvi dođe kao najava, lekari su ga sredinom prošlog veka zvali „šegrt”. Drugi je stizao nesrećnog ili nedisciplinovanog pacijenta kao ozbilniji i temeljitiji, pa je prepoznat kao „kalfa“. Treći je donosio i kraj neizlečive bolesti, njega su zvali „majstor“. Režim Mila Đukanovića je u avgustu 2020. posetio „šegrt“, prošle godine došao mu je „kalfa“, sada je vreme za trećrg gosta.

Crna Gora je nažalost u svojoj suštini još uvek totalitarna država. Njene ustanove se, možda zbog uloge SAD i NATO, a moguće i zbog nedostatka bilo kakvih demokratskih tradicija, ne bi odazvale da je 2018. – kada je poetska pravda možda i nalagala – Andrija Jovičević, uprkos svim režimskim zloupotrebama, pobedio Mila Đukanovića i njegovog satelita Draginju. Iako monarhijska, bar koliko i Srbiji, Crna Gora ne bi tada doživela movidu koja je zahvatila Srbiju 2000. i 2012. godine. Naprotiv. Sa druge strane, danas Đukanovićeva „duboka država“ opstaje ne samo zahvaljujući manjkavostima, starim podelama i nezrelosti dela pobednika od 30. avgusta 2020. godine. On opstaje i zato što kriminalno-politička hobotnica još uvek ima šefa sa imunitetom i međunardonim statusom, koji i dalje predstavlja suverenu volju građana države, a time, mada nikako pravedno i legitimno, i svih njenih naroda. Građani Crne Gore pokazali su zrelost, 2020. na skupštinskim i 2022. na velikom broju opštinskih izbora, faktički su srušili Đukanovićev režim. Činjenica da je autoritarni režim dugoročno modelirao opozicionu scenu, uticaj stranaca i 50.000 lažnih glasova, donekle su prevaziđeni pritiskom svih naroda Crne Gore koji su želeli mir i promene nabolje. Sa Đukanovićevim režimom niti jedno od navedena dva više nikakao nije bilo moguće.  Birači su pokazali stoičku mudrost i strpljenje. Uprkos neviđenoj sramoti koju je celoj državi pričinio Zdravko Krivokapić, nasuprot slabom držanju Jokovića i Bečića, te Abazovićevom vrdanju i paktiranju sa svima, građani su tokom dve godine povećali poršku pobednicima iz 2020. godine. Sve to zahvaljujući najjačoj snazi demokratske Crne Gore – Demokratskom frontu i, naravno, srpskoj nacionalnoj stranci Novoj srpskoj demokratiji.

Demorkatski front ostao je dosledan izvronom programu demokratskih promena. Načelan u borbi za demokratiju i prava srpskog naroda. Iako žrtva progona i kampanje bestijalnih laži, upravo je DF noslilac jedinstva antirežimskih stranaka.  Drugi pobednici iz 2020., pa čak i od SPC greškom podržani Krivokapić, činili su sve da ospore učešće u vlasti predstavnicima bar trećine birača. DF se, ipak, izborio za svoje mesto na političkoj sceni i zaštitio je srpski narod u Crnoj Gori. Pokazalo se da razni projekti cepanja srpskog biračkog tela nisu mogući dokle god traje borba  za ravnopravnost među narodima Crne Gore. No, i pred ove izbore sprema se pokušaj da građanima Crne Gore, koji su za korenite reforme, modernizaciju  i bolji život – a među njima naročito srpskom narodu – bude nametnut kandidat koji ga ne predstavlja.

Crna Gora, a posebno Srbi koji žive u toj zemlji, zaslužuje više od banalnog izbora između dva čoveka koja je tokom proteklih pet godina poržavao politički Brisel. Mi ne želimo da biramo između Mila Đukanovića, predsednika iza koga stoji mafija, i Milojka Spajića, političara koji je postao ministar zahvaljujući umišljenosti i teološkom nezanju onog lažnog Hrista Zdravka Krivokapića. Crnoj Gori ne trebaju  ni priče iz osamdesetih. Đukanović koji bi u demokratskoj državi svoje otpevao več posle prvog mandata. Kao ni osoba rođena osamdesetih godina, bez bilo kakvog iskustva, osim populističke ekonomije pozajmljivanja novca i povećavanja plata nezasnovanog na privrednim uspesima – svetski čovek koji sa svim svojim školama nije uspeo da dođe dalje od besmislenog slovenačkog političkog naricanaja iz vremena kada je još nosio pelene –  „Evropa sad“. Jednoj ozbiljnoj balkanskoj i evropskoj državi danas treba moderan predsednik.  Upravo, predstavnik istinskog, običnog naroda, srpskog, crnogorskog i svih ostalih.  Čovek sa zanimanjem, karijerom, porodicom, koji se po svaku cenu borio za narod i stradao zbog toga više od bilo kog drugog crnogorskog političara, nama treba čovek besprekornog poštenja, junak dva rata, čovek mira,  kompromisa, koji se tokom proteklih decenija menjao nabolje ne gazeći niti jedan princip zbog koga je ušao u politiku.

Srpski narod  to želi. Drugi će to svakako razumeti. Vreme je da u Crnoj Gori, na čelo države, po prvi put od svrgavanja kralja Nikole Prvog Petrovića- Njegoša na čelo dođe Srbin. Biće to simbolično pomirenje i gest koji oznavaćava poetsku pravdu i garanciju, kako prava svih naroda tako i nezavisnosti države.

Na izborima, građani će po svemu sudeći imati da biraju: između Đukanovića – kandidata mafije, koga više ne brane ni njegovi tvorci iz SAD i EU, koji više nema izvršnu vlast ni većinu u skuštini, koji je izgubio upravu u 90% crnogorskih opština i koji nije u stanju da od pravde zaštiti svoje prebogate i doskora svemoćne saučesnike. Drugi kanidat biće osoba koja predstavalja one koji nisu građani Crne Gore i kojima je do pre dve godine i Đukanović bio izabranik. Taj drugi kandidat ne bi bio u politici da nije imao podršku stranaka za koje glasa srpski narod i da ga nije uzdigla SPC; da je ostao veran principima i politici zahvaljujući kojima je imenovan ne bi danas bio kandidat koji neosnovano teži da predstavlja celokupnu demokratsku opciju u Crnoj Gori.

Prema Ustavu  Crne Gore iz 2007. godine, predsednička dužnost je protokolarna, a vlast mala baš kao i prema prethodnom ustavu. Đukanović je predsedničku funkciju prvi put preuzeo da bi sprečio raspad vladajuće partije a time i režima, a kasnije da ne bi dozvolio opozciji da mu smeta, a strancima da ga sumnjiče kako sam drži svu vlast u zemlji. Poput predsednika Češke, Rumunije i Bugarske, red je da i u Crnoj Gori na čelo države dođe predstavnik onih 80% građana koji su protiv NATO-a, i onih 60% koji ne otvaraju kišobran kada u Birselu pada kiša.

Građani Crne Gore, dajte svojoj državi narodnog predsednika.