Njemački novinar: Predlog Makrona i Šolca neozbiljan jer ne nudi ništa ni Beogradu ni Prištini!

Predlog Olafa Šolca i Emanuela Makrona nije ozbiljan, on ne nudi ništa ni Beogradu ni Prištini i ne postoji nijedan razlog da ga bilo koja strana prihvati, kaže poznati nemački novinar Mihael Mertens.

Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog pitanja, iza koga stoje kancelar Olaf Šolc i predsednik Emanuel Makron, uopšte nije ozbiljan jer ne nudi ništa ni Beogradu ni Prištini!

Ovo kaže novinar Mihael Mertens, dopisnik uglednog nemačkog lista ‘Frankfurter algemajne cajtung’, ističući da ne vidi nijedan razlog zbog kojeg bi bilo koja strana prihvatila predloženi dokument. Prema njegovim rečima, u spornom papiru glavni cilj koji Evropska unija, navodno, obećava Srbiji i takozvanom ‘Kosovu’ – članstvo u EU – uopšte ne postoji i zato je pitanje šta zapadni političari uopšte očekuju od svega?

Ništa nije konačno Nigde se ne spominje implicitno priznanje ‘Kosova’ od Srbije, što govori da ovo nije plan o konačnoj normalizaciji odnosa Dragiša Mijačić

Gubljenje vremena

Mihael Mertens, koji je u Nemačkoj poznat kao izuzetan stručnjak za balkanska pitanja, kaže da ovaj plan ne nudi nikakvu motivaciju ili ‘nagradu’ za Beograd i Prištinu.

– Mislim da ceo taj nemačko-francuski predlog nije baš ozbiljan, jer ne vidim motivaciju ni za Srbiju ni za ‘Kosovo’ da pristanu na to. Možete da pričate i pregovarate i imate sastanke, ali ne vidim koji će tamo biti rezultat jer cilj koji EU obećava, a to je članstvo u EU, ne postoji u sporazumu ni za Srbiju ni za Kosovo. A ako to ne postoji, onda ne znam šta zapadni političari uopšte očekuju i čemu se nadaju?! Ako hoćeš da neki političar pravi neki kompromis, onda moraš nešto da mu daš. Bilo bi jako dobro i važno da nekakva nagrada postoji. Ali, ja to ne vidim, oni su praznim rukama došli i u Prištinu i u Beograd – objasnio je Mertens u izjavi za TV ‘Nova S’, dodajući i da ‘ne vidi koji pritisak EU trenutno može da ima na Kosovo ili na Srbiju’.

– Pogotovo zato što trenutno svi misle da je Kurti kriv što nema rezultata u dijalogu. Nisam siguran ni da će biti nekog rezultata, ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Samo gubimo vreme – uveren je Mertens.

Na drugoj strani, Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za dijalog Beograda i Prištine, kaže da nemačko-francuski plan ipak može da bude okvir za pregovore, ali tek kada se obe strane saglase sa tim.

– Za Srbiju je sada glavni uslov formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Ovo jeste najbolji i možda poslednji trenutak da to bude urađeno, pa ovaj sporazum ne može biti potpisan dok to ne bude završeno, a bez ZSO neće biti ni vraćanja Srba u prištinske institucije. Ukoliko se kosovska strana ne bude slagala sa formiranjem Zajednice, imajući u vidu koliko se do sada tome protivila, možda proces bude odlagan u nedogled, sve dok se ne ispuni taj osnovni uslov – kaze Mijačić, dodajući da ovaj predlog predstavlja u neku ruku ‘Briselski sporazum 2’.

– Sve ono što nije do kraja ispregovarano 2013. i 2015. godine obuhvaćeno je ovim planom. Tu ne spada implicitno priznanje ‘Kosova’ od Srbije, što nam govori da to nije plan o konačnoj normalizaciji odnosa. On treba da reši pitanja koja su sada na dnevnom redu, pa i u narednih deset godina, sve dok ne dođe vreme da Srbija i ‘Kosovo’ uđu u EU – naglašava Mijačić.

Reakcije na plan

Vladimir Orlić, SNS O Kosovu i Metohiji mora da se razgovara i mora da se nastavi ozbiljna politika kako bi se omogućio trajni mir. Snežana Paunović, SPS Moraju se sagledati činjenice. Nema nikakvog priznanja ili blanko dozvole za ulazak ‘Kosova’ u Ujedinjene nacije. Zoran Lutovac, DS ZSO ima smisla samo ako to znači da Srbi samostalno odlučuju o ključnim, vitalnim pitanjima koja se njih tiču. Radomir Lazović, Zeleni Nedopustivo je da se pregovara o francusko-nemačkom predlogu za rešenje pitanja KiM, a da ne znamo njegov sadržaj.

Teška situacija

Komentarišući sve ovo, diplomata Milovan Božinović kaze da u ovoj teškoj situaciji za državu treba ostati hladne glave.

– Treba pokušati da se stvari pogledaju iz svakog ugla i da se iz svega ovoga što smo čuli napravi neka osnova za pregovore. Tih pregovora mora biti, ali ne oko marginalija, već oko suštinskih stvari. Ono što jeste nauk, što je i predsednik Vučić rekao, nama zamrznuti konflikt ne odgovara. Mi sada dolazimo u situaciju da možemo da izađemo iz tog zamrznutog konflikta. Nalazimo se pred nečim što će biti prodor ka drugačijem poimanju naše situacije i izlasku iz začaranog kruga – zaključuje Božinović.