Portal koji je ugrozio bezbjednost Danila Vučića poznat po kršenju novinarskih kodeksa

Javnost u Srbiji, Bosni u Hercegovini ali i čitavom regionu ostala je juče zatečena kada je jedan slabo posećeni portal iz Sarajeva objavio diplomatsku prepisku između ambasada Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ono što je naišlo na nedvosmislenu osudu svih jeste da je taj portal objavio izuzetno poverljive podatke, koji se tiču sina predsednika Srbije, Danila Vučića, poput matičnih brojeva članova njegovog obezbeđenja, serijskih brojeva naoružanja koje nose sa sobom, njihovih brojeva telefona… Podatak koji je ipak najeklatantniji primer kršenja mnogo kodeksa, bezbednosnih procedura, i vrlo verovatno određenih zakona u BiH, jeste da je ovaj medij bez ikakve cenzure objavio i deo diplomatske prepiske u kojoj se vidi tačno vreme kada će sin predsednika Srbije preći granični prelaz, koji granični prelaz je u pitanju, kao i tablice vozila u kome će biti. Ono što u ovom momentu najviše odzvanja regionom, pored sramote koja je načinjena državi Bosni i Hercegovini, jeste upadljiva tišina i odsustvo osude ili pravnih sankcija.

Radi se o portalu www.istraga.ba, na čijem je impresumu kao urednik na sajtu naveden Avdo Avdić. U Bosni i Hercegovini postoji regulatorno telo, nalik na savet za štampu u Srbiji, koje se zove Vijeće za štampu u Bosni i Hercegovini. Kako se navodi, to je samoregulacijsko telo za štampane i onlajn medije, njegova uloga je da posreduje kao medijator između nezadovoljnih čitalaca i štampanih i onlajn medija, nadgleda primenu Kodeksa za štampu i onlajn medije BiH, unapređuje profesionalne standarde u štampi i onlajn medijima u BiH, štiti javnost od neprofesionalnog i manipulatorskog novinarskog izveštavanja, štiti medije od političkih, ekonomskih i svih drugih pritisaka koji ugrožavaju slobodu informisanja i slobodu medija. Na sajtu Vijeća za štampu BiH, u odeljku „žalbe i prigovori” nalazi se čak pet odluka koje se tiču portala istraga.ba, od čega su četiri odluke iz 2021. godine, a jedna iz 2022. godine, što govori o očiglednom kontinuiranom kršenju novinarskih kodeksa ovog medija.

Slučaj Mirele Bubalo: Namjerno insinuirali da je ona osoba na snimku

U jednoj od odluka, gospođa Mirela Bubalo podnela je žalbu Vijeću za štampu BiH, tvrdeći da su tekstom na portalu istraga.ba povređena njena osnovna ljudska prava i da je tekst pokušaj tendencioznog i zlonamernog rušenja njenog ugleda. Ona tvrdi da su je u jednom tekstu lažno predstavili: „Nisu tačni navodi da se na fotografijama koje ste objavili u članku nalazi Mirela Bubalo prilikom predaje anonimne prijave protiv gospodina Osmana Mehmedagića. Na fotografijama se ne nalazim ja. Jedina sličnost izmeđe mene, stvarne Mirele Bubalo, i osobe za koju tvrdite da je Mirela Bubala je plava kosa. Ciljano niste objavili fotografije na kojima se vidi lice djevojke jer ste svjesni da se na tim fotografijama ne nalazim ja.”

Njena žalba je, naravno, prihvaćena. U skladu sa žalbenom procedurom, Vijeće za štampu u BiH zatražilo je urednički stav povodom žalbe Mirele Bubalo. Do dana održavanja sednice Žalbene komisije, urednik nije dostavio odgovor, niti je udovoljeno zahtevu žalbenice za objavom demantija. Žalbena komisija konstatovala je da je demanti bio vrlo kratak, jasan i u skladu sa svim preporukama, te da nije postojao niti jedan razlog da portal ne objavi upućeni demanti. Time su prekršeni član 7 – Mogućnost odgovora i član 9 – Privatnost, Kodeksa za štampu i onlajn medije BiH.

Čak je i Glavna tužiteljka BiH bila na udaru, i njena žalba je usvojena

Još jedan primer obraćanja Vijeću za štampu u BiH povodom kršenja prava građana i novinarskih kodeksa od strane portala istraga.ba jeste onaj u kome se, ni manje ni više, ovom telu obratila glavna tužiteljka Tužilaštva BiH Gordana Tadić. Ovaj portal objavio je tekst sa naslovom „Svi atentati na Gordanu Tadić: Eskort i dama”, na koji je Tadićeva uložila žalbu koja je, naravno, prihvaćena. U skladu sa žalbenom procedurom, Vijeće za štampu i onlajn medije u BiH zatražilo je urednički stav povodom žalbe Tužilaštva BiH. Uredništvo portala istraga.ba u dostavljenom skandaloznom odgovoru ovom regulatornom telu navodi: „S obzirom na to da su Vaši zaključci do sada bili proizvoljni i da u Vašim strukturama sjede osobe povezane sa medijima koji provode javni reket, nemam nameru uopšte odgovarati na vaše upite. Sve dok se ne izjasnite o dosadašnjim napadima u medijima koje stoje iza vaših rukovodilaca.” Komisija je konstatovala da novinari imaju pravo i obavezu izveštavati i propitivati rad javnih ličnosti, među kojima su i nosioci pravosudnih funkcija. Ali isto tako, imaju i obavezu obavljivati relevantne navode njihovih demantija poput tvrdnji o vođenju krivičnih postupaka protiv osoba osumnjičenih da su im upućivali pretnje, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je povređen član 7 – Mogućnost odgovora, Kodeksa za štampu i onlajn medije BiH.

Gordana Memliju predstavili kao kriminalca, nisu objavili demanti

Još jedan građanin BiH, čija je žalba protiv portala istraga.ba usvojena, jeste Gordan Memlija, koji se žalio Vijeću za štampu BiH, i njegova žalba je naravno – usvojena. On se obratio povodom teksta „Mirza Gačanin pušten na slobodu: Nizozemsko pravosuđe nastavlja procesuirati člana kartela Tito i Dino koji je prao novac preko sarajevskih biznismena” od 12. 3. 2021. godine, objavljenog na portalu istraga.ba. Žalbena komisija Vijeća za štampu i onlajn medije u BiH utvrdila je kršenje člana 7 – Mogućnost odgovora, Kodeksa za štampu i onlajn medije BiH, s obzirom na to da žalbeniku nije pružena mogućnost odgovora.

Šta je cilj ovog portala i zašto svi relevantni akteri ćute?

Posle svega navedenog, ne možemo a da se ne zapitamo kakav je to portal, protiv koga je za godinu dana podneto čak pet žalbi regulatornom telu, zbog kršenja prava građana i novinarskih kodeksa, a da je svih pet usvojeno? Šta je cilj uredništva ovog portala, kada i prosečan čitalac može zaključiti da kontinuirano objavljuje neistine, proizvoljne tvrdnje i namerno zamagljuje činjenice? Takođe, pitanje koje ostaje bez odgovora je medijska regulativa u Bosni i Hercegovini, koja očigledno nije sposobna da zaustavi i spreči neprofesionalno, tendenciozno izveštavanje i obračunavanje sa neistomišljenicima.

Medijski radnici na čitavom Balkanu ne pamte ovakav primer, da je jedan portal objavio matične brojeve pripadnika bezbednosnih službi, koji su na zadatku obezbeđenja štićene ličnosti jedne zemlje, da ne idemo nigde dalje. Sada svi znaju imena tih ljudi, njihove datume rođenja, brojeve telefona. Kako to može uticati na njihove karijere? Koje posledice ovo može izazvati po bezbednost i sigurnost štićenog lica? Da uopšte ne idemo dalje u oblast kodeksa novinarstva i načela etičkog izveštavanja – ovde se radi o bezbednosti i životima ljudi, koji su ugroženi na najdirektniji mogući način.

Za kraj, ne možemo a da se ne zapitamo šta bi se desilo da je, kojim slučajem, neki medij iz Republike Srbije objavio ovako nešto o članovima porodice Bakira Izetbegovića, Denisa Zvizdića, Andreja Plenkovića ili Zorana Milanovića? Iako se to, jasno, nikada ne bi dogodilo, i čak kada bi se dogodilo, neko ko bi to objavio bi snosio krivičnu odgovornost, da li bi svi drugi ćutali? Da li bi nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, promocijom evrointegracija i zaštitom manjina ostale neme? Da li bi domaći političari propustili priliku da najoštrije osude ugrožavanje bezbednosti članova porodice funkcionera iz regiona? Procenite sami.

(Novosti online)