Zvezda ni na nebu ni na zemlji
I agonija i ekstaza. Tako se najkraće može opisati sezona Crvene zvezde dosad. Tim je djelovao pogubljeno, promašilo se s Adamsom, a trener Jovanović platio je cijenu. Zatim serija od deset pobjeda pod Duškom Ivanovićem i Lukom Vildozom kao spasiocem, a zatim i sanjanje još smjelijih snova posle potpisa Fakunda Kampaca.
Atmosfera velikih očekivanja vladala je donedavno, i to s razlogom, posle pobede nad Olimpijakosom u Pireju. Očekivalo se da će Kampaco uskoro biti registrovan i tako dodatno ojačati tim koji je u naletu, a posle novogodišnjeg koktela tim se usredsređeno okrenuo pripremama duela sa Barselonom u nadi da će uspeti da sruši velikana.
Samo nedelju dana kasnije, crveno-beli su u komplikovanoj poziciji. Izgubljen je dobijen meč sa Barselonom, uz dodatnu gorčinu sudijskog previda u završnici meča, i još gore – zbog povrede je izgubljen Vildoza na tri-četiri nedelje.
Novi udarac došao je u sredu, kada je Evroliga objavila da Kampaco neće moći da bude registrovan do 28. februara. Sudeći i prema pisanju stranih medija, drugi klubovi sa sličnim gresima kao Zvezdinim kažnjavani su lakše, ceo kontekst još ne znamo, ali španski mediji pišu da su naročito tamošnji klubovi lobirali za oštru kaznu crveno-belima: Real svoj motiv ima u Kampacu, Baskonija u nedavnoj situaciji sa Vildozom.
Ako stanje ostane takvo kakvo je, Zvezda je u velikom problemu. Ne samo zato što neozbiljno deluje dovođenje Kampaca za svega devet utakmica u ligaškom delu Evrolige (ove sezone), već i zato što bi trener Ivanović dva meseca paralelno morao da uigrava dva različita tima, za ABA ligu i za Evroligu. Kampaco nije samo još jedan igrač u rotaciji, on je organizator igre i od njega se očekivalo da odlučujuće utiče na brojne procese u igri, možda i povede Zvezdu ka plej-ofu elitnog takmičenja.
Sada je sve to u magli i priča van terena odvukla je pažnju sa izvanrednih igara Zvezde i tima koji je stvoren, tima koherentnog i lepog za gledanje koji je i te kako konkurentan najboljima.
O svemu tome više se govori nego o predstojećem gostovanju Crvene zvezde u Valensiji, koje je na programu u petak od 20.30, uz direktni prenos na Sport klubu 1.
Baš kao i u većem delu duela s Barselonom, Ivanović će morati da računa na Nedovića na poziciji plejmejkera, pošto je i dalje povređen Nikola Ivanović, a malo je verovatno da će mladi Topić dobiti priliku u ovakvom kontekstu. Jedini klasični plej sada je Stefan Marković, a na Nedovića će pasti još veći teret – u završnici sudara sa Barselonom bio je razumljivo umoran, a i on ima fizičkih problema.
Valensija igra u brzom ritmu na veliki broj poena – u samo dve dosadašnje utakmice u Evroligi, oba tima dali su ispod 80 poena, a četiri puta su i Valensija i rival dali 90 i više poena.
Ekipa Aleksa Mumbrua ima visok plafon kad se razigra, ali pruža promenljive partije i u Španiji, gde ima skor 7-7, a za vikend je pobedila kod kuće ekipu Fuenlabrade, koja je u ozbiljnim problemima, sa 92:86.
Kris Džons, prvi strelac tima i nekadašnji košarkaš Makabija i Asvela, u poslednje vreme se muči sa kolenom – propustio je poslednji evroligaški okršaj sa Armanijem, a protiv Fuenlabrade je na parketu proveo 12 minuta.
U njegovom potencijalnom odsustvu ili ograničenoj minutaži, Džered Harper će imati još veću ulogu. Drugi asistent tima, 25-godišnjak koji je popio kafu u NBA zasad se solidno snalazi u prvom evropskom iskustvu.
Veteran Bojan Dubljević „vratio je sat“ ove sezone i igra na nivou svojih najboljih dana: dosad prosečno beleži 13,7 poena (64,6 posto za dva, 46,7 posto za tri) i 4,6 skokova. U proseku dvocifren broj poena ima i Hasijel Rivero, koji do poena uglavnom dolazi u pik-en-rolu, voli da igra iznad obruča i posebno je opasan u ofanzivnom skoku.
Valensija ne menja tim preko noći, ima izgrađen identitet sa Dubljevićem na čelu, kao čovekom koji je tu već celu večnost. Isto važi i za Sema van Rosoma, a Pradilja i Lopez-Arostegi i letos na Evrobasketu pokazali su koliko korisni mogu da budu u adekvatnom sistemu.
Uz veterana Klavera i Klemena Prepeliča – koji je van forme, ali u svakom trenutku može da se zapali – Valensija je tim za poštovanje koji zbog taktičke pripremljenosti iziskuje dodatnu koncentraciju.
„Ovi momci koji su tu moraju da igraju mnogo bolje nego što su dosad igrali“, kratko je prokomentarisao trener Zvezde Duško Ivanović aktuelni trenutak.
I u tome je sva mudrost. Protiv Barselone je Zvezda to dobila pre svih u Petruševu i Mitroviću, uz Nedovića koji je sada još više vođa tima, i odigrala je utakmicu koja je po svim merilima trebalo da donese pobedu.
Videćemo da li će i ko povući u La Fonteti.