KO UBIJA PO DURMITORU

Piše: Bećir Vuković

„Amerika nema neprijatelja i prijatelja, Amerika ima samo interese“, podavno je kazao Kisindžer. I, dodao da su Americima teži prijatelji nego neprijatelji.

Ostatak svijeta kao da još nije tačno preveo ove dvije proste Kisindžerove rečenice.

Tako smo 100 i kusur godina čitali prvu rečenicu Marksovog ‘Manifeste’. I, jesmo li shvatili Marksovu poruku. Prevodilac je bio tačan, čak je prevod bio tačniji i od originala. I, džaba. Bauk još kruži i iznad Durmitora…

Kalencara Nemačke bira Amerika. Kancelar trupi u fotelju tek kad Ameri odobre. To nije nikakva novost. Da li se to uopšte može pojmiti. Ne, da li se to uopšte – smije pomenuti – nego, može li se to uopše – pojmiti. Mada, nije preporučljivo ni pominjati.

U Parizu žive stranci….

Tako je i sa svim evropskim gradovima. Koliko stranaca živi u Beču. Koliko stranaca živi u Marselju. Koliko stranaca živi u Londonu…

Koliko Rusa i Ukrajinaca živi u Crnoj Gori…

Kako stranci mogu da demonstriraju u stranoj državi. Jeste u izvesnom smislu pleonazam, ali održivi pleonazam…

Kurdi ruše Pariz…

Da li mi imamo medije. Da li rade naši mediji. Šta rade naši mediji. Zar sve informacije moramo čeprkati iz stranih medija.

Naši mediji trče za izjavom Pure Popovića i sličnih biciklista. Žalosni naši mediji. Sodom u njih zapušio.

Je li stranac ubio divokozu na Durmitoru. Dumam, to nikad nećemo saznati. Zašto nećemo saznati. Kome nije u interesu da se sazna.

(Ne satanizujemo ubicu divlje koze, nego nas samo interesuje ko je On.)

Ako ne znamo odgovor ko je ubio divokozu, hajde da se vratimo na izjavu Henrija Kisindžera koja nas može (metaforički), navesti na trag ubice divokoze. Ako pravilno čitamo Kisindžera, pravilno ćemo i čitati trag takozvanog lovca. I brzo pročitati i trag i sutragu. Podozrevam, nije u interesu da se otkrije ubica divokoze…

I mi znamo da je u pitanju interes, ali, koji je to interes da se ne otkrije ubica divlje koze. Hoćemo da – imenujete – interes. Hoćemo i ime ubice, hoćemo i ime interesa…

Elem, prije nekoliko noći predsjednik Vlade Crne Gore promovisao je knjigu studija o globolizmu. Pa ga pitamo, koji bi bio interes države da se (ne daj bože), ne otkrije ubica divokoze. Podsjećamo, premijer je pride i zelene političke provenijencije. Sve pod pretpostavkom da policija ne ulovi ubicu koji je zalutao u naše gore i planine. Da li, u nekom najširem globalnom interesu, ubica treba da ostane na slobodi. Pitanje uopšte nije teško.

(Mada su najteža ona pitanja na koje svako zna odgovor…)

Kao što iskusan učitelj pomaže dobrom đaku da dođe do odgovora, i mi vama pomažemo (dobrim tumačima teksta), da dođete do odgovora: ko je ubio divlju kozu.

Je li Rus ubio divlju kozu…

Da je Rus ubio divokozu, čulo bi se do Tibeta, i do Anda, i do Alpa, i do Jeloustouna, i do Stenovitih planina, i do Sjevernog pola…

Ili je divlju kozu ubio nekakav nevidljivi čovek od kojeg se divlje koze ne boje…

Znam kako bi svaki rasni političar počeo odgovor na ovo nezgodno pitanje…

– Učinićemo sve, da…

– Šta, šta ćete učiniti. Hoćete li otkrijeti ubicu, ili ćete ubistvo zataškati…

(Da li je lovac imao kišobran. Juče su našli jedan izbušeni kišobran na grani stare nagorele smrče…)

Samo da ne zaboravim svoj kišobran. U stvari nije moj, pozajmio sam ga, tako vam je sa kišobranima. Pravi kišobran ide od ruke do ruke. Ne kaže se – neko je ukrao moj kišobran – nego – neko je pozajmio moj kišobran. Neke pojave morate različito posmatrati…

(Kišobran – koji je to teret kad ne pada kiša…)

Svako ima predrasuda koliko i stabala u šumi. A prosječni crnogorski političar ima predrasuda više nego što ima lišća na stablima te iste šume…

(Ako imate kad od predrasuda, pročitajte „Ko je ubio pticu rugalicu“.)