MALIGNI UTICAJ MILA ĐUKANOVIĆA
Piše: Bećir Vuković
Često se u Skupštini koristi sintagma – maligni uticaj Mila Đukanovića. Malo, malo pa neko od poslanika potegne ovu zastrašujuću sintagmu…
Ali, sitagma se (budući da ocrtava šta ocrtava), proširila, sada kruži poput bauka, nasumično, i stiže do najopasnijih žarišta socioloških, do pijaca, do taksista, čak i do medicinara, napose…
Kad vidite trule kumpijere, prodavac uvlači glavu u ramena ko kornjača, i pravda se malignim uticajem Mila Đukanovića. Eto, eto, to je to, to je on, to je neizlečivo bez kakve opsežne, sveobuhvatne operacije, bez apsolutnog zahvata, apsolutnog odstranjivanja…
Pogledajte i kupus, pogledajte ove glavice, ovu nepatvorenu ljepotu, ove modrikaste turbane. A kako se bijaše zavio i isilio, tri glavice i puncata prtenjača…
– Odakle si, brate..?
– Sa Crkvina. U sutoku moračkom, kupus najvoli Crkvine na dvije vode. Pa ga zagradim bijelim prošćem. A, sad, ne zna se šta je, eto, glibina..!
Isto kaže i nastojatelj osnovne škole u Goljemadima, pokazujući lavore po školskim klupama, sve je trulo, i šuplje, prokišnjava, ne drži koliko rešeto, nije škola no šupa, nije prekrivana od vremena Blaža Titogradskog, izmaknut u uglu učionice, aman za aman, širi ruke nastojatelj. Ovo vam je maligni uticaj depess vladavine Mila Đukanovića…
Pa, ipak, nikome sintagma nije dobrodošla kao Ustavnom odboru. Otkako operišu sa sintagmom, vidno je olakšanje, lakše se dolazi do zaključaka, brže se dešifruje žarište, i proče. A, žarišta su svuda, svuda, kao što su i crvotočine (teorijski) svuda, svuda, i nemilice buše, buše takozvano vrijeme, svuda, svuda, buše i taj takozvani prostor, svuda, svuda…
(Za sada držimo se stanovišta da su crvotočine hipotetičke puste prečice kroz vrijeme, tako da bude i sa izborom sudija Ustavnog suda, tako. Teorijski ništa nije (ne)moguće, pa i izbor sudija, uprkos banalizovanim formama koje nude nevladine dame…)
Privodimo kraju skoro fantastičnu priču, i nudimo jedan od mogućih zaključaka, pa izvolite, poslužite se: kako god, lakše je odvojiti benigno (a ako se benigno na vrijeme ne odvoji), onda se priča bez pridjeva brzo privodi kraju), onda i glavni odbor depeesa izgleda kao najobičnija abnormalna družina koja ne zna šta dalje, i kud dalje, bez na smetlište….
Ako smo sa sintagmom krenuli u priču, ne škodi da završimo sa kakvom takvom sentencom: GO DPS – a nije ništa drugo doli – neoplazija – kojoj predsjedava Milo Đukanović…