Šta je sve važno da znamo o upali grla tokom zimskog perioda

0

Tonzile imaju zaštitnu funkciju i predstavljaju deo imunološkog sistema. Često se kaže da predstavljaju „prvu liniju odbrane organizma od infekcije“.

„Smatra se da faringealna tonzila ili tzv. treći krajnik učestvuje u analizi svih stranih čestica koje prilikom disanja ulaze u naš organizam. Sa druge strane, nepčane tonzile su tako smeštene da uzorak svakog zalogaja hrane mora ući u tonzilarne kripte. Analiza svih stranih elemenata, tj. antigena dovodi do razvoja T i B limfocita u limfnim čvorovima vrata i razvijanja imunog odgovora. Tako je i hronična upala tonzila posledica defekta u lokalnom intratonzilarnom odbrambenom mehanizmu“, objašnjava za portal N1 dr Ivan Baljošević.

Više od 80 odsto svih upala tonzila započinju kao virusne infekcije. Najčešći izazivači su rinovirusi, adenovirusi, kao i virusi influence i parainfluence. Međutim, virusne infekcije mogu se često komplikovati bakterijskim infekcijama.

„Treba napomenuti da gornji disajni putevi ne predstavljaju potpuno sterilnu sredinu, jer se tu nalazi veliki broj mikroorganizama. U slučajevima pada imuniteta bakterije koje inače pripadaju normalnoj flori mogu postati izazivači infekcija. Izolaciji patogenog Beta hemolitičkog streptokoka pridajemo poseban značaj. Ova bakterija može da izazove i oštećenja drugih organa, kao što su bubrezi, srce ili zglobovi, a pretpostavlja se da su ulazna vrata infekcije upravo tonzile. Takođe i Hemofilus influence može da uzrokuje nastanak teške, invazivne infekcije koja zahvata i druge organe u telu“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, deca obolevaju mnogo češće od odraslih i to, najčešće deca uzrasta od 4 do 15 godina. Pojava angine je karakteristična za vlažne i hladne mesece (od oktobra do aprila).

„Bakterije i virusi se od bolesnika ili kliconoše prenose kontaktom, tj. kapljičnim putem. Bolesna deca često zaraze svoje roditelje i druge ukućane. Kao i sve druge bakterijske infekcije nema trajnog imuniteta, pa se bolest u toku jedne sezone može javiti više puta“, navodi dr Baljošević.

Simptomi

Simptomi i znaci virusnog i bakterijskog tonzilitisa zavise od izazivača infekcije. Virusne infekcije imaju blažu kliničku sliku, sa blažim početkom i postepenom rezolucijom bolesti posle tri do pet dana. Bakterijske upale tonzila karakterišu nagli početak, intenzivniji simptomi i veća mogućnost komplikacija.

Osnovni simptom je bol u grlu, koji se pojačava prilikom gutanja i širi se prema uvu. Prateći simptomi su povišena temperatura, glavobolja, malaksalost, gubitak apetita. Limfni čvorovi na vratu su uvećani i bolno osetljivi, kaže doktor.

„Najčešća klinička manifestacija akutnog tonzilitisa je hiperemija ždrela sa uvećanim limfnim žlezdama na vratu i povišenom telesnom temperaturom.Kliničkim pregledom krajnici su otečeni, edematozni, hiperemični. Eksudat moze prekriti celu tonzilu, kao i tonzilarne kripte. Simptomi i znaci virusnog i bakterijskog tonzilitisa zavise od precizne dijagnostike i kliničke slike“, ističe on.

On dodaje da je uzrast veoma važan faktor za određivanje izazivača.

„Virusni tonzilitis je češći kod dece mlađe od 3 godine, a bakterijski, gde je izazivač najčešće – beta hemolitički streptokok (GABHS) kod dece uzrasta 5 godina i više. U postavljanju dijagnoze, rezultati analize krvne slike često ne mogu da pomognu se razlikuje virusna od bakterijske infekcije. Temperatura kod dece koja imaju GAHBS je značajno veća nego kod dece koja su imala virusni tonzilitis“, kaže dr Baljošević.

U slučaju virusnih infekcija, adenovirus je najčešći uzročnik. Adenovirusni tonzilitis je skoro uvek povezan sa visokom temperaturom i može da maskira bakterijski tonzilitis. Takođe može uzrokovati leukocitozu i povisen C-reaktivni protein, što takođe može da napravi diferencijalno dijagnostički problem, objašnjava naš sagovornik.

Prevencija

On navodi da u prevenciji upala grla koristimo preparate za jačanje imuniteta, kao i vitaminske preparate.

„S obzirom da su izazivači infekcije u 80 odsto slučajeva virusi, u prevenciji, može se uspešno koristiti antivirusni sprej na bazi enzima tripsina. Za prevenciju bakterijskih infekcija grla i tonzila koriste se preparati koji sadrže tzv. dobre bakterije (na pr. Lactobacillus helveticus) koje sprečavaju vezivanje streptokoka za tonzile“, kaže on.

Dr Baljošević naglašava da se svaka bakterijska upala tonzila leči antibioticima.

„Odluku o ovoj vrsti lečenja donosimo na osnovu kliničkog nalaza i pozitivnog nalaza brisa ždrela. Antibiotskom terapijom se izlečenje ubrzava, a sprečava se i razvoj mogućih komplikacija kao što su peritonzilarni apsces ili reumatska groznica. I danas se lečenje započinje penicilinskim preparatima i to u obliku sirupa, kapsula ili tableta.

On ukazuje da prilikom prepisivanja antibiotika treba voditi računa o tome da li je pacijent u skorije vreme uzimao neke antibiotike. Na taj način se izbegava ponavljanje terapije i povećava se mogućnost izlečenja.

„Prva kontrola se vrši tri dana posle početka terapije. Za to vreme bi trebalo da dođe do delimičnog povlačenja simptoma bolesti i poboljšanja opšteg stanja. Ukoliko to nije slučaj treba promeniti antibiotik. Tada se prelazi na lekove šireg antibakterijskog spektra, kao što su cefalosporini II i III generacije (cefuroksim, cefaklor, cefopodoksin itd). Lečenje traje 10 dana“, kaže on.

Dodaje da se, u slučaju da je pacijent alergičan na penicilinske preparate, primenjuju eritromicin, azitromicin, kao i spomenuti cefalosporini.

„Danas se u cilju sprečavanja ponavljanih infekcija tonzila mogu primeniti pojedini registrovani homeopatski preparati, kao na pr. Tonsilotren. Preparat treba uzimati najmanje dva meseca“, savetuje doktor.

Indikacije za hirurški tretman

Kako navodi dr Baljošević, najvažnije indikacije za hirurško lečenje su ponavljane infekcije tonzila i uvećanje tonzila koje izaziva otežano disanje i gutanje.

„Pod ponavljanim infekcijama tonzila podrazumevamo najmanje pet infekcija godišnje zbog koje pacijent uzima antibiotik. Infekcije se obično razvijaju u jesen i zimu u periodu vlažnog i hladnog vremena. Povezane su sa boravkom deteta u kolektivu i sa slabijim unošenjem hrane. Ne treba zanemariti ni porodičnu sklonost ka oboljenjima tonzila“, kaže on.

U svim tim slučajevima može se reći da su tonzile osnovno žarište infekcije, pa ih treba ukloniti hirurškim putem, dodaje.

„Ponekada je i izrazita hipertrofija tonzila razlog za operaciju. Tada tonzile predstavljaju mehaničku prepreku za prolazak hrane i vazduha. Najčešći simptomi su spavanje otvorenih usta i hrkanje, a u težim slučajevima i povremeni prekidi u disanju. Takva deca su obično mršava i bleda, jer ne mogu normalno da unose hranu. U drastičnim slučajevima dolazi i do hipertrofije srčanog mišića. Primenjuje je se hirurška intervencija – tonzilotomija, kojom se uklanjaju adenoidne vegetacije, a veličina palatinalnih tonzila se redukuje za 2/3. Posle operacije tonzila svi opisani simptomi nestaju, a dete počinje ubrzano da raste i da se razvija“, zaključuje dr Ivan Baljošević.

 

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.