Piše: Goran Danilović
Nisam se oglašavao u vezi sa „slučajem“ koji ću sam nazvati „Milan Knežević“.
Razišao sam se poodavno sa politikom DF ali sa ljudima nijesam i trudiću se, sve dok budem pri zdravoj pameti, da razdvajam te dvije stvari.
Moja komunikacija sa Kneževićem je odavno uslovljena potrebom da samo razmjenjujemo političke ocjene na kakvim zvaničnim sastancima pozicije ili opozicije, svejedno.
Političar mora da trpi, kod nas i više nego drugdje, jer su politiku i političare unizile brojne svinjarije kojima se mnogo njih do danas razmetalo kao vrlinom.
Ipak, Knežević ničim nije zaslužio, posebno ne načinom života, da bude target polusvijeta ovako i ovoliko dugo.
Kad političar brani političara dio javnosti i to nemali, je protiv obojice – ne mari, neka i ostane tako.
Valjalo bi, međutim, da se svako pogleda u ogledalo i zapita: je li neko zaslužio da mu se zbog bavljenja politikom pretresa intimni život, urniše svako pravo na osjećajnost, i najgore od svega; maltretira majka kao okoreli kriminalac. Ima li u takvim prilikama iko pravo da od sina traži da bude samo političar?
Dakle, ne radi se o ženi na čije je ime Knežević podizao milionske kredite ili o majci koja pomaže sinu sa kakve sudijske pozicije da se kriminalno obogati. Radi se o ženi koju sam prvi i poslednji put u životu vidio na tv sa lisicama na rukama jer je to bio način da se kazni jedna tvrdoglava majka. Nije uhapšena u pokušaju da pobjegne iz Crne Gore nego u namjeri da se odupre sramnom ataku bivšeg režima na jednu porodicu. Da nije Milanova majka nego NVO aktivista danas bi primila peti po redu orden francuske ili američke ambasade za doprinos demokratiji.
Skorojevići vjeruju da je Knežević prije i poslije toga dozvoljena meta, da ne maltretiraju čovjeka nego vudu lutku, da su oni neko ko može, gdje god, i u kojoj god prilici, nekažnjeno gaziti po čovjeku koji je eto i mrski političar.
Samo kroz politiku, dovoljno sam upoznao Kneževića, da znam koliko vrijedi kao čovjek i intelektualac. Kada bi polusvijet nekim Božijim čudom preko noći postao svijet, sa Kneževićem bi se ispričali o istoriji i geografiji, naučili o našoj i svjetskoj književnosti, o filmu, o pozorištu, o sportu, o Rusiji i Americi koje nisu samo političke tačke nego i civilizacijske priče.
Ne, to se neće dogoditi.
Najprljavijom režimskom i udbaškom kampanjom koja traje skoro deceniju Knežević je osuđen na ostrel. Praznoglavcima, tikvanima, nedovršenim intelektualcima, nedovršenim ljudićima koji žive od gega, vica i posprdica na tuđ račun, dopušteno je u svakoj prilici da se poigraju njegovim dostojanstvom.
Na aerodomu, onomad, on je iz automobila isprovocirao nedužnu nekolicinu koja ga smatra valjda klovnom, pa ne razumije otpor, onaj ljudski i čovječni da se trenutak ili dva bude samo običan čovjek koji čeka suprugu?
Ne! On ne može da bude porodičan čovjek! Ne, žene i supruge pripadaju njima, namnoženim balovima i baljovima koji se razmeću depiliranim stidom i sličnim psiho-fizičkim karakterom.
Legitimno je prozivati, keziti se i ceriti „pipunisati“ i urnisati negoga koga mrziš zato što je bolji od tebe?
Pritom, ti si parkiran na sred pješačkog prelaza i ti čekaš kao nekoga ili koga već kao pratiš!
Zašto čovjek koji čeka ili prati nekoga smatra da usput može i treba verbalno maltretirati onoga drugog čovjeka čija fizionomija mu se ne dopada? Kakvi su to ljudi? Oni se navodno igraju?
Oni, eto, prekraćuju vrijeme?
Oni, eto, zameću dripački razgovor nehajno i s ljudskom namjerom?
Nije lako Milanu Kneževiću!
Pravedno je, međutim, što je teže i nepodnošljivo teško, onima koji u njemu vide sve čega su se odrekli, sve što nijesu oni i sve što neće biti.
Nije mu lako ali brojaće se jedino ako i kad izdrži do kraja.
Bilo bi mi drago, zbog ono malo poznanstva pa i političkog, da bude tako.
Pre nekoliko dana u jednom gradicu u Arizoni (US) za GRADONACHELNIKA JE IZABRAN DECHKO, STAR 18 GODINA.
To je istinska demokratija. U tom pravcu ce nadalje ici i CG.
.
.
.
CG pochinje da lichi na tako neshto kad se desilo da je u PG najvise glasova dobila STRANKA, KOJA JE OSNOVANA 4 MESECA RANIJE (tako neshto). Oni su izashli sa planom (koji ja nazivam „shibicarski“ na dugu stazu) koji je PREKO NOCI DUPLIRAO MINIMALNE PLATE U DRZAVI. Drastichne situacije zahtevaju drastichne mere. U CG su drastichne situacije. Ne znam za vas, ali ja uvek navijam za – zrtve. A u CG zrtve su oni najsiromashniji. Prema tome, iako ce se to obiti o glavu svima u CG, NA DUGU STAZU, smatram da je lepo to sto su tim popularistichkim „gimikom“ nagradjeni NAJSIROMASHNIJI, pa neka se posle ovi bogatiji snalaze kako znaju i umeju. Kad preko noci duplirash minimalne plate u celoj drzavi, napravio si haos sa ostalim platama, jer ne mozesh da dozvolish da su se te „minimalne plate“ sad priblizile platama lekara-inzenjera-menadzera, pa svima njima morash da dizesh njine plate, takodje preko noci.
Koliko je to ekonomski glupavo (niko na Svetu to nije nikad uradio) videcete po sledecem primeru:
Recimo da ste na fudbalskom stadionu i da sedite dole, blizu terena. Neko je dao go. Ti i tvoji drugari skochite u vis od uzbudjenja. Potom i oni iza vas skoche, jer je vashe skakanje stvorilo situaciju da oni NE VIDE NISTA. Potom oni iza njih moraju da skoche, jer ni oni nisu videli nishta. Na kraju imate situaciju na stadionu, DA SU SVI USTALI DA BI BOLJE VIDELI, SAD SVI STOJE, A NIKO NE VIDI BOLJE, NEGO PRE PAR MINUTA, KAD SU SVI LEPO SEDELI NA STOLICAMA/KLUPAMA.
Dakle, ma kakva greska da je bila dupliranje minimalaca, ucinjena je na stranu NAJSIROMASHNIJIH i, prema tome radi se o dobronamernoj, „POZELJNOJ“ greski, ako vec morash da pravish greshku.
.
.
.
Ja to samo navodim kao primer demokratije na delu. CG prolazi kroz porodjajne muke demokratije.
Hapsenje Sashe Chadjenovica je delo tih divnih porodjajnih muka demokratije, KAKO BOG (zovi ga kako hocesh, ali je kodifikovan i kroz Treci Univerzalni Zakon Kretanja A=R) NA MISTERIOZAN NACHIN DELI PRAVDU, PORAVNAVA RACHUNE.
Doci ce isto tako momenat da u tim porodjanim mukama demokratije budu nagradjene i dugogodishnje muke i torture, kroz koje je chastan, superpametan chovek, Milan Knezevic prolazio i, kao shto vidite josh uvek prolazi.
Dobar pokušaj, Danilovicu, ali ćorak. Svaka vasa istina je kao istina lazovcine Milana Knezevica. Dobro što nisi mizeriju podrzavaoca agresije nazvao humanistom. Hvala kamerama!
Eto tako…