Piše: Bojan Panaotović
Od samog formiranja Abazovićeve vlade bilo je jasno da su neki ministri koji participiraju u istoj nakalmljeni, to jest, neka vrsta stranog tela. Jedan od egzemplara rečenih prilika je upravo ministarka Jovana Marović koja je juče, na dobrobit građana Crne Gore, ali i regiona, svojom voljom podnela ostavku. Postoji jedan broj političara i javnih delatnika koji ideološki, po sopstvenim opredeljenjima i svetonazorima apsolutno pripadaju DPS-u i njegovom miljeu, ali misle da nije lukrativno i in vezivati se za brod koji tone pa umesto da uđu u DPS ili neku od srodnih partija biraju tobože neutralni NVO sektor ili URU. Međutim, teško je biti istovremeno i riba i devojka, i beo i crn i kosmopolita i neko ko ima strah i drhtanje od bilo kog naroda koji živi u vašoj zemlji.
Tako je ministarka Marović, već na samom početku rada aktuelne vlade doživela šok činjenicom da se pitanje Temeljnog ugovora stavlja na dnevni red. Njen animozitet i grozomora spram SPC i MCP je toliki da je bojkotovala datu sednicu Vlade pokušavši da da ključni doprinos opstrukciji usvajanja TU, pokazavši pri tome pritvornost i licemerje. Konjević i Krivokapić su bili prisutni i borili se protiv usvajanja odluke o Temeljnom ugovoru što je dakako ultranacionalizam na delu, ali je barem transparentno i dosledno. Ipak, Marović, nakon usvajanja Temeljnog ugovora, nakon čega Crna Gora nije izgubila nezavisnost, sve crkve su na svom mestu i nebo se nije srušilo, ne napušta vladu već ostaje u istoj protivno sopstvenim ideološkim uverenjima, doduše tu je u istoj ravni sa ministrima iz SDP-a. Ako se „kleronacionalizam“ SPC nekako i mogao progutati, Otvoreni Balkan je kap koja je prelila čašu. Iracionalan strah od velike Srbije koji stvara animozitet kod svih srbofoba od Otvorenog Balkana prevladao je i u ovom slučaju, mada višegodišnje iskustvo pokazuje da ni Severna Makedonija ni Albanija nisu nestale u Vučićevom „velikodržavnom“ projektu koji će samleti čitave narode i države.“ Zamislite dokle idu neurastenije, fobije i mašta kada neko misli da če Vučić dve ili tri države članice NATO pakta staviti pod svoju čizmu i uključiti u nekakvu veliku Srbiju, a da NATO na to ni trepne. Prava istina, međutim, glasi da je Otvoreni Balkan prevashodno ekonomska inicijativa koja popušta stege na svim poljima zahvaljući čemu će sever i jug Crne Gore, ali i Podgorica i Cetinje imati mnogo više letnjih i zimskih turista nego što ih ima sada. Čudo da ministarka Marović u svojoj analizi OB nije gospodu Eskobara, Hila Varheljija i Ramu označila kao inspiratore, ideologe i Vučićeve kompanjone u stvaranju velike Srbije jer svi listom nedvosmisleno podržavaju ovaj projekat, a Rama u istom i učestvuje. Prirodno je da svako izražava sopstvene stavove i hvala Bogu da demokratija pruža tu dobrobit, ali nevolja međutim počinje od trenutka kada se građanima pokušava prodati rog za sveću i kada im se ne prezentuju činjenice u pravom svetlu.
Tako se u izveštaju MEP, između ostalog tvrdi da labavljenje granica može da utiče negativno na porast šverca, kriminala itd. Istina je, ipak, neumitna. Kavački i Škaljarski klan, šverc kokaina i cigareta i svakovrsne nepodopštine doživeli su svoju ekspanziju, zlatno doba i vrhunac upravo u godinama kada Otvoreni Balkan nije ni postojao i upravo kada su granice bile tvrde i čvrste. Veliki klanovi veliki su upravo zbog toga što za njih državne granice ne predstavljaju ništa i što su sposobni da bez obzira na njih svoju robu dostave tamo gde žele. Da li je u EU došlo do ekspanzije kriminala i šverca od kada su granice postale „meke“? Naravo da nije. Još jedan nonsens iz izveštaja MEP-a, zaslužuje kratak osvrt, a reč je o iskazanoj bojazni da će mala crnogorska ekonomija biti, parafraziramo, progutana od drugih ekonomija. Kako ćete građanima Crne Gore objasniti da svim srcem žudite za EU i ne bojite se konkurencije nemačke, francuske, italijanske i švedske ekonomije, a u ovom slučaju strahujete od makedonske, albanske i srpske konkurencije?
Takođe, da li su, za ovih 4,5 godina albanska i makedonska ekonomija doživele propast učešćem u OB i saradnjom sa Srbijom? Naravno da nisu, naprotiv. Na primer, imaju povlašćno mesto kada je reč o uvozu brašna i žitarica po povoljnim cenama i to u vremenima koja su veoma kritična i delikatna. Svedoci smo dakle činjenice da je ministarka Marović zalutala u URU, a da je njen prirodni politički milje DPS. Valja predložiti Zivkoviću i Nikoliću da razmotre slučaj gospođe Marović i eventualno se angažuju u zimskom prelaznom roku jer fakat je da su DPS-u nasušno potrebna pojačanja i to ne na bekovskim pozicijama nego u špicu. Marović je idealna – ne krije animozitet prema SPC, protivnik je Temeljnog ugovora, to je pokazala u praksi. Imala je nekoliko tvitova u kojima se nisu mogle sakriti negativne emocije prema zlom Beogradu i retrogradnoj Srbiji.
Protivnica je Otvorenog Balkana i vidi u njemu sve ono negativno što vidi i DPS. Mlada je i visoko obrazovana( doduše u mrskom Beogradu ali šta da se radi, iz te kože se ne može) i što je takođe važno – ona nikad nije pripadala SPC, nije bila Miloševićev saradnik, nikada neće cupkati uz četničke pesme na svadbi misleći da kamere ne snimaju, ona je iskreni i pravi srbofob i protivnik mračnog Beograda i opskurne Srbije! Njena ostavka, mada zakasnela, odlična je vest, kako za građane Crne Gore, tako iz građane Srbije i regiona.
Nije zalutala nego si ti odluta svi su oni za dps