Dobrosavljević: DPS neka se ne nada bilo kakvom osvajanju apsolutne vlasti

„Dakle, dramatično jeste, ne u onoj meri u kojoj se možda očekivalo, ali jeste, može se smatrati dramatičan pad, jer sad je već postalo potpuno jasno da, kada se napravi neka vrsta simulacije rezultata sa ovih lokalnih izbora na nivou cele Crne Gore, jasno je da recimo DPS sa svojim saveznicima više ne bi mogao da se nada bilo kakvom osvajanju apsolutne vlasti. Dakle, bila bi im potrebna neka vrsta saveznika, od grupacije koje trenutno daju većinu, koja su većina u parlamentu Crne Gore. Dakle, to je prvi nivo priče pokušaja da se oni ponovo mobilišu i da se zapravo na neki način pokaže da su i dalje konkurentni, da nisu u defanzivi i da ovo zapravo što se dogodilo na lokalnim izborima nije poraz“, rekao je politički konsultant Vladimir Dobrosavljević u intervjuu za portal IN4S.

Koji je Vaš stav o skupu podrške pristalica DPS-a koji se dogodio pre par večeri ispred Skupštine Crne Gore?

Razlog za tu vrstu mobilizacija pristalica bivšeg režima u Crnoj Gori, ima dva nivoa. Prvi je tzv. manipulacija javnim mnjenjem za domaću upotrebu. Odnosno, neophodnost da se na neki način mobilišu pristalice DPS-a i njihovih saveznika iz razloga što je već sada na lokalnim izborima koji su održani u 14 opština u Crnoj Gori pokazalo se dramatičan pad popularnosti te grupacije, a što je uostalom bilo vidljivo tokom svih lokalnih izbora koji su bili održani još u toku prethodne godine, još od nikšićkih lokalnih izbora, pa na dalje.

Drugi nivo priče je prema spoljnopolitičkom faktoru. Dakle, koji je uvek najvažnija nepoznata u svim jednačinama na ovim našim prostorima. Dakle, pokušaji da se država, odnosno Crna Gora pokaže kao nestabilno društvo, iako su tu nestabilnost izazvali pre svega politika DPS-a i njenih saveznika odbijanjem recimo da se glasa za sudije Ustavnog suda na dva dana pred održavanje lokalnih izbora i zatim delovanjem predsednika države koji nije hteo da da mandat onom iza kojeg stoji skupštinska većina. Na taj način zapravo se želi neka vrsta involviranja spoljnopolitičkog faktora, odnosno međunarodnim zajednicama, odnosno zapadnih saveznika, ne bi li na taj način pokušali da nekako zadrže postojeće pozicije.

Podsetiću, DPS i njegovi saveznici godinama funkcionišu time što političke predstavike Srba u Crnoj Gori predstavljaju kao neku vrstu loših momaka i destabilišućim faktarom, na osnovu čega su oni dobijali i neku vrstu podrške, od zapadnog dela međunarodne zajednice. Međutim, ta politika i ta vremena su prošla. Politika je danas potpuno drugačija i zapravo na ovaj način DPS pokušava da mimikrizuje ili prikrije jednu vrlo bitnu stvar. A to je, kako se pod njihovom vlašću Crna Gora pretvorila u državu koja je toliko, da tako kažem, ne blagonaklona, nego državu koja je dopustila da se na njenoj teritoriji stvore neki od najopasnijih narko kartela u Evropi u ovom trenutku. DPS prosto i njihova politička elita odbija da se suoči sa svojom odgovornošću za tako nešto i sa svojom i između ostalog, zahvaljujući i toleranciji prema narko kartelima, koji su nastali na teritoriji Crne Gore je izgubljena podrška njihovih nekadašnjih zapadnih mentora, jer su oni u međuvremenu postali antireklama za sve one vrednosti koje između ostalog, zapadni saveznici, makar deklarativno proklamuju makar kod sebe.

Kako komentarišete to što Đukanović nije bio na tom skupu, kao neko od koga se očekivalo da se obrati prisutnim građanima, već je bio, kako se navodi u  Egiptu zbog svojih obaveza?

To je i dalje pokušaj da mistifikuje svoj položaj. On je navikao da bude neprikosnoveni vođa i najpopularnija negde politička figura. Međutim, sada je to već potpuno jasno, on pripada nekim prošlim vremenima i više nije konkuent sa savremenim političarima. Mnogi ljudi se sa tim jako teško mire, pogotovo oni koji su previše dugo imali vlast, a pogotovo oni koji su previše dugo imali apsolutnu vlast, kao što je nesumnjivo Milo Đukanović imao. Dakle, on sebi nije želeo da dozvoli da se pojavi pred 5000-6000 ljudi, kolika je policijska procena, hajde da kažemo i krajnje dobronamerno da ih je bilo 7 ili 8 hiljada, ali to je za njega nedovoljno. Za njega sve što ne garantuje apsolutnu većinu, stečenu na bilo kakav način, za njega predstavlja jednu vrstu ponižavanja. Naravno, mnogo veći problem je što njegovi saborci ne shvataju, da kao što nije bio na Belvederu, kao što se nije pojavio na ovom skupu, on zapravo time pokazuje da oni nisu dostojni njega. I da sve ovo što on radi, ne radi zbog toga što se plaši za budućost CG, njen subjektivitet, suverenitet državnost… Nego što se pre svega plaši za svoju poziciju i svojih političkih saveznika i svojih poslovnih partnera.

Da li smatrate da je skup pod parolom “odbrana zemlje od nepravde“ bio slučajno zakazan neposredno pred izglasavanje Zakona o poreklu imovine? 

Nema slučajnosti u funkcionisanju i politici poraženih političkih elita, koji pripadaju bivšem režimu, iz prostog razloga. Njima demokratizacija Crne Gore neodgovara. Oni funkcionišu samo kao interesna grupa koja ima apsolutnu vlast. Onog trenutka kada se dovede u pitanje apsolutna vlast, kada su prinuđeni da prave komprimise sa drugim političkim gupacijama, drugim identitetskim grupama, oni u tome ne mogu jednostavno da se snađu i njima je osnovni cilj, ne da funkcionišu u normalnom demokratskom društvu, nego da to bude jedna vrsta prividne demokratije u kojoj oni imaju apsolutnu vlast. Znači, oni se ponašaju kao ona afrička plemena, kojima kad kažu “znate šta je dobro“, dobro je kada mi upadnemo u protivničko selo i sve im popljačkamo, sve ih pobijemo, a šta je loše, pa kada oni upadnu kod nas. Oni ne umeju jednostavno da funkcionišu na drugi način, sem toga. Oni ne znaju da funkcionišu, kako bi se nazvalo, konsezualnom demokratijom, a što je zapravo zbog složenosti identitetskih grupa unutar crnogorskog društva, jedini mogući model funkcionisanja Crne Gore kao jedinstvene zajednice, oni žele apsolutnu vlast i privilegije koje su imali i u tom smislu, sve što ih na neki način ugrožava, sve što dovodi Crnu Goru u neku vrstu normalnog funkcionisanja, za njih predstavlja jednu destabilizaciju. Otuda i očajnički pokušaji da se cela situacija u Crnoj Gori na neki način zategne, učini nenormalnom, konfliktnom iako za tim nema razloga. Većina građana, skoro dve godine, vrlo jasno pokazuje, da uprkos nesređenim biračkim spiskovima, uprkos tome što DPS nije odsečen od svojih izvora finansiranja i svojih firmi koje posluju sa državom i koriste to za finansiranje, što bezbednosni sektor i tužilaštvo i sudstvo nisu pročišćeni, ili na kraju krajeva zbog svojih veza sa krimogenim strukturama, većinski građani Crne Gore su pokazali da žele normalnu državu, žele normalno da žive i normalno da funkcionišu. Ništa više i ništa manje. E, to je ono što kako bih rekao između, potreba običnog građanina Crne Gore i ambicija DPS-ovaca, to je raskorak koji oni na svaki način pokušavaju da prodube i pokušavaju da spreče da Crna Gora bude normalna država, kao bilo koja druga evropska.

Kako komentarišete jučerašnje puštanje iz pritvora Vesne Medenice?

Nije poenta nekog uhapsiti, poenta ga je procesuirati, da bi se to uradilo, potreban je stabilni sistem. Da bi se stabilni sistem izgradio, potreban je jedna vrsta političke kohezije koja je tako nešto omogućila. U ovom trenutku mislim da je osnovni nedostatak to što skupštinska većina ne preduzima korake koje i dalje ima u svojoj ingerenciji, koji su u nadležnosti skupš kako bi stabilizovala Crnu Goru. Crnoj Gori ne trebaju neka vrsta PR akcija, hapšenja, a bez mogućnosti procesuiranja, njoj treba uređeni sistem koji će garantovati da svako ko se ogrešio o neki zakon, da će biti procesuiran i u skladu sa zakonskom regulativom osuđen ili oslobođen.

U ovom i u nekom drugom slučaju koji se dogodio sa Veselinom Vukotićem, ima mnogo političkog PR-a, ali mnogo je važnije da se napravi da Crna Gora zapravo obezbediti funkcionalan i efikasan pravosudni sistem, koji će moći da se nosi sa ovim problemima. Morate imati dovoljno dokaza da bi ste mogli da ga u redovnom sudskom postupku procesuirate.

(IN4S)