„To“ ste nam poslali?

Piše: Čedomir Antić

MI ZNAMO PUT. On je istorijski. Početkom 1867. godine, dok su turski topovi sa Beogradske tvrđave pretili Sabornoj crkvi i zgradi Velike škole, slavni srpski pesnik napisao je pesmu „Jevropi“. Srpski poeta definisao je nešto što se nije mnogo menjalo od vremena kada su „Evropu“ oličavali Napoleonov sinovac, Adolf Hitler ili ova unuka Ribetropovog saradnika u sporazumu sa Molotovom – kasnije saučesnika u vladavini ukrajinskim rajhskomesarjatom.
Đura Jakšić kaže:

„Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže kô crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
„Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!“

Šta se promenilo? Samo je velika „Jevropa“ postala starija, oholija, impotentnija i dementnija.
U Podgorici je na nekakvoj skupštini građana evropski poslanik i birokrata izjavio da vlada Crne Gore nema legitimitet, a biće ni Skupština koja je na sred mandata i čija je većina potvrđena na svim opštinskim i gradskim izborima tokom protekle dve godine. I sada, pred tim samoizabranim građanima, „banku“ drži predsednica takve „nelegitimne“ Skupštine Crne Gore zajedno sa Bilčikom.
Imate li, ženo i čoveče, mere?!

Vladimir Bilčik, profesor na jednom univerzitetu, predstavlja partiju koja ima jednog poslanika slovačkom i jednog poslanika (njega) u Evropskom parlamentu. Predsednica Skupštine Crne Gore došla je iz partije koja je na nedavnim lokalnim izborima uglavnom ostala ispod cenzusa. Njih dvoje daju mišljenje o legitimnosti. Isti taj Bilčik je nedavno u Beogradu, u društvu srpskih poslanika, siktao kako se ne može sedeti na dve stolice i da Srbija mora da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Veliki demokrata traži od srpskih političara da deluju protiv volje 83% građana države. Govori to laureat raznih američkih i britanskih stipendija, koji ima više podrške u Evropskom parlmentu i Briselu nego u zemlji čiji je državljanin i političar. Govori to građanin države koja nije priznala nezavisnost Kosova. Time Slovačka nije samo napustila zajednički, zločinački, put NATO-a, EU i SAD. Ona je jasno rekla da je, kad je reč o politici SAD i EU prema Kosovu, u pitanju imperijalna agresija i stvaranje etnički čiste albanske države. Mada, treba reći da su Albanci na Kosovu i Metohiji, tokom srpske vlasti od 1944. do 1999. formalno i stvarno imali više prava i povlastica nego što su Mađari ikada imali u Slovačkoj. Gde su prava Srba u Crnoj Gori – zašto se EU brine za prava manje ugroženih i srazmerno malobrojnijih Albanaca u Severnoj Makedoniji? Ali, važno je da svoje probleme izvoze nama – bilo da je reč o referendumu u Crnoj Gori (gde su Lajčak i Lipka pomogli da prođu stotine kršenja demokratije), bilo kad je reč o odnosu prema Ukrajini ili paradi homoseksualaca, za koju isprada da su desetinama puta manje zainteresovani u Prištini i Sarajevu.

Bilčik je jedan u armiji kloniranih birokratskih kiborga, koji za masne pare sprovodi verbalno i mentalno političko nasilje, uveren da na Balkanu žive samo dve vrste ljudi: korumpirani podlaci, koji bi za večeru prodali svaku veru, i maloumnici, koji takvima veruju. Ako uopšte postoje neki treći, sa njima će se već obračunati neko ko deli vrednosti i metode dedice mnogodetne Ursule.
Da smo, kojom zlom srećom i berićetnom katastrofom, ušli u EU zajedno sa pokojnim Bugarima, pored miliona onih koji znaju da zavrnu šraf, iz Srbije bi otišli i lumeni tipa Bilčika. Mi imamo konje za trku. I to nisu sve starmali ćelavci, koji u životu traže produženje kičme ili svih udova, pa sve što rade čine samo da bi nadomestili visinu i dužinu – mada imamo i takvih.

Kako bi to bilo dobro da je posle veličanstvene jedanaestomesečne karijere potpredsednika srpske vlade, u Birsel otišao Čedomir Jovanović. Nas sada ne bi bilo briga koga bije rektom, ni da li ga je izmaltila lejdi Jovanović fon Hercegovina. Sada bi neki Žan Fransoa Van Der Pedophil tugovao što Jovanović zbog Putina ne može da potroši tričavih pedesetak hiljada evra na školovanje svog sina-prestolonaslednika. Briselski bi tamburaši opevali veranja na Akonkagvu, ronjanja u Indijskom okeanu, jahtu na jadranskom primorju, cuclanje limete (zajedno sa još par nakaza) na Paklenim otocima, omalenu vilu na egejskom ostrvu, privatizacije bez broja, radnike (koji ne samo da nisu dobili zarađenu mizerju, već im je uskraćen i odsečak od plate), auto koji vozi Dastin Hofman… Sve to bi bio problem Van Der Lajenove i onih koji ne biraju direktno vođstvo birokratske Evropske unije. Oslobodili bi nas, naši dragi „Evropljani“, više desetina zveri koje su sami stvorili.

Ovako, neko je Čedomiru Jovanoviću morao da kaže da „neće majku četvoro dece da šalje u zatvor“ (jer, mislilo se pre krivičnog dela – poslanik ne treba da bude i direktor svog preduzeća). Pa je posle taj bivši čovek počeo da službuje i ordinira po medijima brukajući opoziciju i sve koji su ga poznavali. Tako danas nije na Jovanoviću kada će otići u politički pokoj. To je na onome ko poteže konce te političke marionete. Zato su, kada se pobio sa ženom, svi građanistički mediji govorili o tuči, a da je na njegovom mestu bio bilo ko drugi blatili bi ga kao nasilnika koji maltertira i muči ženu. Odatle on kod Jovane Joksimović govori o Rusiji i Kosovu, umesto da objasni da li je ukrao dva miliona dinara struje, ko mu je taj prijatelj u čijem stanu živi (možda isti koji mu je pre dve decenije pozajmio džip), da li hoće da stan kupi i ODAKLE.

Kako bi to bilo dobro da jedan takav Jovanović sipa so na ranu Slovacima, dok im u Komarskom i Dunajskoj Sredi svakog dana u godini mađarski šovinisti napadaju braću, ponekad minobacačem gađaju najveću svetinju, a Bilčiku na stanu žive prograni ujak ujna i njihova devetočlana porodica.

Daće Bog, pa će se Bilčiku svo zlo vratiti. Samo, žao mi je što Čedomir Jovanović neće u tome učestvovati. On će po svoj prilici ostati da smrdi u Beogradu, daleko obilazeći ustanovu na adresi Bačvanska broj 14, koja vapi za njim.