Šilerovski pehar duhova

Piše: Dragoljub Kojčić, politički filosof

Kao što uverljivost i dramska istina književnog štiva dobrim delom počivaju na vešto uočenim razlikama i sukobima karaktera, tako se ključ za razumevanje istorije, njenih tokova i preloma nalazi u identifikaciji vrednosnih sistema. Oni razdvajaju epohe i geopolitičke prostore. Na njima se zakuvava unutrašnje vrenje društva. Svaka sekvenca povesti zapravo je jedan profil, jedno carstvo vrednosti, šilerovski pehar duhova u čijim se kovitlacima začinje budućnost. U svetu politike vrednosti se najčešće pojavljuju kao ideologija. U zadnja dva stoleća ideologije su imale dva logička smera. U jednom slučaju, u njihovo ime i zarad njihovog trijumfa, oblikovane su političke, vojne, ekonomske ili kulturološke strategije, a u drugom su služile kao apologetika sirovih interesa jedne zajednice – od kolonijalne pljačke prirodnih resursa do Elginovog kamenja i obeliska iz Karnaka. Naravno, najčešći su bili kokteli ova dva koncepta.

Evropa je kolevka i retorta svih novovekovnih ideologija i vrednosti koje predstavljaju biće savremenog čoveka, pa čak i same aksiologije kao nauke o vrednostima. Ali, sve se uskomešalo početkom ukrajinske krize. Iščezla je svaka pravilnost, nestali su kriterijumi kojima smo sebi gradili relativno pouzdanu sliku pojmova: šta su slobode, građanska prava, etika individualizma, šta je univerzalnost kulture, šta je zajedničko čitavom čovečanstvu, a šta nosi pečat posebnosti. Događaji su se toliko zavrteli da smo ušli u istorijski levak posle kojeg jedino istina može da spase svet. Njena reanimacija podrazumeva pretumbavanje pozicija svih slika sveta čiji apsurdni rasporedi su eksplodirali ovog proleća. Da se podsetimo: skidanje Čajkovskog s programa u eminentnoj koncertnoj dvorani Lisinski, preimenovanje „Ruskih plesača” u „Ukrajinske plesače” Edgara Dega u Nacionalnoj galeriji u Londonu, proglašavanje Čehova za osrednjeg pisca, otkazivanje predavanja o Dostojevskom u Italiji itd.

Ali, najperverzniji aksiološki salto priredio je ovih dana Malkolm Birn, poslanik irske političke partije Fijana fojl. On je oštro kritikovao Sabinu Higins, suprugu predsednika Irske Majkla Higinsa, što je u nekom lokalnom listu iznela stav da Rusija i Ukrajina treba da započnu mirovne pregovore! Gospođa Higins je bez ikakvih navijačkih predubeđenja, rukovodeći se kantovskom maksimom da večni mir predstavlja najvišu vrednost čovečanstva, pozvala međunarodnu zajednicu da dve sukobljene strane privede za pregovarački sto. Jedan aspekt odijuma koji se svalio na gospođu Higins uzrokovan je činjenicom da se njena ideja pojavila i na zvaničnom sajtu predsednika Irske. Još uvek se dopušta da apel za mir može biti nečije privatno mišljenje, ali nikako blizu zvaničnosti jer je to, kako kaže rukovodstvo ove stranke, zastrašujuće. Još uvek nismo baš u 1984, možda tek u 1983. godini. Stranka Fijana fojl, koju je osnovao još Ejmon de Valera, inače je konzervativne, odnosno hrišćansko-demokratske orijentacije, koja je, po ideološkom prosedeu, tokom hladnog rata i konfrontacije s totalitarnim Sovjetskim Savezom temeljila svoju politiku na načelima čvrstog vrednosnog sistema kome su građanske slobode i ideja slobodnog sveta predstavljale etičku arhitektoniku i krunsku vrednost. Kao da se distorzija likova s platana velikog Dablinca Frensisa Bejkona preseljava u područje kontrolisanog javnog mnjenja. Izvinjavaćemo se ako pozivamo na mir! Što se kaže – o tempora, o mores!

Vrednosti su izvorišta politike, barem u prirodnom i logičkom rasporedu stvari. Civilizacijska inverzija je kada politika počne da sa stanovišta moći, neograničena savešću, moralom ili činjenicama, nesputana bilo kakvim obzirima, nameće obrasce mišljenja i vrednovanja. To smo iskusili na razne načine: komunističkim jednoumljem, dvostrukim aršinima kojima je oblikovan odnos zapadnog javnog mnjenja prema sukobima na tlu Jugoslavije, ignorisanjem zločina koji su izvršeni nad srpskim narodom tokom devedesetih, državnim proslavljanjem „Oluje” i progonstva 250.000 Srba iz Hrvatske, etničkim čišćenjem Srba iz Sarajeva i Prištine, bombardovanjem naše zemlje bez ikakve pravne ili moralne osnove, priznavanjem nasilne i bespravne secesije Kosova, preimenovanjem Jasenovca u prihvatilište itd. Zastrašujuće je upravo to što novovekovnu tragediju mog naroda niko nije hteo da uoči, a kamoli da zaustavi.

Politička geneza Evrope izvire iz velikih vrednosnih preokreta i kulturnih zamaha. Visovi duhovnosti i kulture pokretali su političku volju i oblikovali pokrete koji su vrednosti pretvarali u stvarnost. Posle prolećne permutacije vrednosti i politike preostaje samo da se stvari ponovo poređaju po svome prirodnom redosledu. Ili je pred nama duga i hladna noć novog srednjovekovlja.

(Politika.rs)