Države Kvinte uporne u svojim pritiscima: Konstantno pozivaju pet članica EU da priznaju takozvano Kosovo
Države Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – aktivirale su sve zvanične i nezvanične diplomatske resurse kako bi pojačale pritiske na pet članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo i Metohiju da promene taj stav.
Od Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra već godinama se zahteva da podignu rampu za lažnu kosovsku državu, čime bi pokrovitelji Prištine dobili ogroman manevarski prostor i snažan adut da tzv. Kosovo „uguraju“ u mnoge međunarodne organizacije, uključujući i Ujedinjene nacije i NATO. Istovremeno, to bi dodatno oslabilo pozicije Srbije u odbrani južne pokrajine.
Od izbijanja ukrajinsko-ruskog sukoba pritisci na evropsku petorku su eskalirali, jer vodeći zapadni centri moći žele da iskoriste zaokruživanje kosovske nezavisnosti kao snažan argument u svom sukobu sa Rusijom. Trenutno je pod najvećim udarom Grčka, za koju se u političkim krugovima na Zapadu procenjuje da bi prva mogla da „poklekne“ i eventualno „povuče nogu“, odnosno da je slede i ostale članice EU koje ne priznaju tzv. Kosovo.
Ucene, kojima zasada Madrid, Atina, Bratislava, Bukurešt i Nikozija uspešno odolevaju, najpre su se zahuktale prilikom nedavnog pokušaja da se Prištini otvore vrata Saveta Evrope. Albanskim liderima sa Kosova, ali i njihovim mentorima, jasno je da je evropska petorka značajan tas na vagi prilikom odlučivanja o prijemu u članstvo u važna svetska tela. To se pokazalo i prošle nedelje kada je Priština, svesna da nema potrebnu podršku, povukla aplikaciju za ulazak u Interpol.
IZ VAŠINGTONA ŠALJU PISMA
OSIM poziva iz evropskih institucija članicama EU da priznaju Kosovo, takvi zahtevio malo-malo pa stignu i iz Vašingtona. Tako je nedavno američki kongresmen i kopredsedavajući albanskog kokusa Riči Tores, koji vodi kampanju za ulazak Kosova u EU i NATO, poslao pisma ambasadorima pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo pozivajući ih da promene stav. Tores je pisao ambasadorima Kipra, Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije navodeći u pismu da je „borba Kosova za postizanje nezavisnosti pokazala privrženost demokratiji“.
Nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom posete regionu u junu otvoreno servirao uslov da Srbija prizna Kosovo ako želi članstvo u EU, lančano su usledile slične političke akcije u okviru institucija EU. Tako je Evropski parlament u godišnjem izveštaju o KiM, koji je nedavno usvojio, uputio otvoreni poziv članicama EU da priznaju tzv. Kosovo.
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović objašnjava, za „Novosti“, da su na Zapadu čvrsto rešili da završe projekat tzv. nezavisnog Kosova, koje su stvorili bespravnim sredstvima. U toj akciji koriste sva sredstva, a sad su meta države EU koje ne stoje uz Prištinu:
Oni sad procenjuju da je Atina „najslabija“ karika, jer osim ekonomske zavisnosti od EU ima i stalni bezbednosni problem sa Turskom, za koji bi, na primer, mogla da dobije neke garancije da će se primiriti, a da zauzvrat promeni stav o KiM. Kada bi to učinila Grčka, može se očekivati da bi ih, moguće, sledio i Kipar. Mislim da će do kraja sigurno odolevati tri zemlje – Španija, Rumunija i Slovačka, koje su načičkane i otvorenim i spavajućim nacionalnim problemima, i koje bi pucale sebi u grudi kada bi priznale Kosovo.
Jovanović ukazuje da je sve ovo u sklopu pritisaka na Srbiju da i sama prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji, a da su taktike koje se primenjuju razne, od otvorenih do tzv. umivenih ultimativnih pretnji.
Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, nema dilemu da najjači pritisci na pet članica EU dolaze iz zemalja Kvinte, koje to više i ne skrivaju:
– Posle poslednje provokacije Prištine oko zabrane srpskih ličnih karata i registarskih tablica, sada su na redu pritisci da se izdejstvuju nova priznavanja Kosova. Ti pritisci su veliki, ogromne diplomatske snage su usmerene ka tome, ali i pored svih tih napora ne vide se ozbiljniji rezultati. Jer, zemlje EU na koje se vrši pritisak da promene stav oko KiM, kao ni Srbija, ne mogu da iskoče iz svoje kože, da time same sebi nanesu štetu. Ne očekujem ni da Grčka to uradi, već će balansirati tako što će eventualno razvijati diplomatsku komunikaciju sa Prištinom, ali ništa više od toga.