Spajić: Milatović i ja smo u obavezi da osnujemo partiju jer građani to od nas očekuju!

Bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić rekao je emisiji Link na Radiju Crne Gore kako pouzdano zna da inicijativa Otvoreni Balkan ima podršku Amerike. Smatra i da ne postoji potreba za novim zaduživanjem, kojem se ne protivi, ako za to postoje povoljni uslovi na tržištu, i ako je cilj stvaranje rezerve za budućnost. Novoj vladi i ministru finansija pruža punu podršku da se fokusiraju na rad.

Govoreći o projektu Otvoreni Balkan, Spajić je rekao da su i poruke iz Evrope bile takve da regionalne integracije ne usporavaju, već ubrzavaju put ka Evropskoj uniji (EU).

Kaže da pouzdano zna kako Sjedinjene Američke Države (SAD) apsolutno podržavaju Otvoreni Balkan, jer kroz takvu inicijativu žele da se prevaziđu nacionalne podjele i trvenja.

Komentarišući navode da je zaduženje od 750 miliona evra 2020. godine bilo štetno po Crnu Goru, Spajić je rekao da su to „toliko neznaveni komentari da je teško naći prave odgovore“.

Ne postoji potreba da se zadužimo

„Vlada se zadužuje po odobrenju, odnosno u sklopu Zakona o budžeta. Jednostavno, mi smo iskoristili to, potpuno je zaduženje bilo zakonito, prošlo je sve procedure. Ako neko ima što da prigovore, tu su tužioci“, rekao je Spajić.

To zaduženje je, kako je rekao, spasilo Crnu Goru u tom trenutku.

Tvrdi i da je netačan podatak da je 750 miliona potrošeno za tekuću potrošnju: „To je smiješno. Više od 500 miliona iskorišćeno je za vraćanje starih kredita iz vremena DPS-a. Ostavili smo 300 miliona eura vrijednosti u trezoru, keša i zlata“.

Investicije i potrošnju su, kako je rekao, finansirali iz prihoda: „I to je prava istina“.

Ističe da nije protiv zaduživanja ako za to postoje povoljni uslovi na tržištu, kako bi se napravile rezerve za budućnost: „Da sad Crna Gora izađe na tržište da bi kamatna stopa bila 6-7 odsto, zbog neodmjerenih izjava nove vlade“.

Ne postoji, kaže, potreba za zaduživanjem nove vlade.

„Što se zaduživanja tiče, nemam ništa protiv zaduživanja za budućnost, investicije za infrastrukturne projekte“, rekao je Spajić.

Građani očekuju da formira partiju

On je rekao da u svakodnevnoj komunikaciji s građanima vide da postoje očekivanja da on i bivši ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović formiraju partiju.

„Mi nijesmo kamen, naravno da vidimo takve stvari i reagovaćemo u pravom pravcu“, rekao je Spajić.

Kad su u pitanju izbori, on je rekao da je došlo do njihovog neustavnog odgađanja: „Čak i poslanici koji su glasali za to, u privatnim razgovorima kažu da su svjesni toga, ali da posežu za bilo kakvim mjerama da bi zaustavili u njihovim očima naš rast“.

Spajić podsjeća da su ih od prošle godine optuživali da je program „Evropa sad“ politički projekat.

Spajić je rekao da su imali ambiciozne planove za program Evropa sad do kraja 2023. godine, kada su očekivali da prosječna plata u Crnoj Gori dostigne 1.000 eura.

„Kad god vidim da su nekome puna usta evropskih integracija, rezanja vrpci, odmah znam da se realno ništa neće uraditi. Prave EU integracije su integracije u smislu povećanja standarda. Kad dostignete evropski standard, to je Evropa“, rekao je Spajić.

Aranžman s MMF-om skida odgovornost

Govoreći eventualni aranžman sa MMF-om, Spajić je rekao da je to najlakši mogući put „jer sa sebe mičete odgovornost“.

„Jer rekao je MMF da moramo da smanjimo plate, penzije, i vi jednostavno postupate tako i to miče političku odgovornost sa vas. Mi to nijesmo prihvatili da uradimo. Mi smo znali da je to loš put za Crnu Goru“, rekao je Spajić.

Kaže da mu nije jasno zašto se i dalje priča o tome je li program Evropa sad održiv, ako država ima 23 odsto više prihoda nego prošle godine.

„Možemo li da pričamo o nečemu drugom, da pričamo kako će nova vlada da unaprijedi živote građana. A ne da se priča samo o nama“, rekao je Spajić.

Smatra i da Crnoj Gori suštinski rebalans nije potreban, za razliku od tehničku usljed većeg broja ministarstava.

Smiješne su, kaže, priče da Fond za zdravstvo ne može da se finansira: „Nema problema za finansiranje zdravstva. Mi ove godine imamo rekordan budžet za zdravstvo od 350 miliona evra“.