Danas razgovaraju Vučić i Putin: Niska cijena gasa prioritet za Srbiju; Sankcije Rusiji su pandorina kutija koju ne treba otvarati
Novi gasni aranžman sa Rusijom biće povoljan za Srbiju šta god to značilo danas, pošto cene variraju iz sata u sat. Ne znamo kakva će formula biti pronađena ali je najvažnije da postoji strateški politički razlog da to sada bude najbolji mogući sporazum. To je najviše što Beograd može da očekuje i verovatno najviše što Moskva može da pruži
Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ovako za Sputnjik komentariše najavljeni telefonski razgovor predsednika Rusije i Srbije Vladimira Putina i Aleksandra Vučića.
Sagovornik Sputnjika smatra da je, kao i svaki prethodni, i ovaj razgovor izuzetno važan, a još je bitniji u kontekstu ukrajinske krize i predstojećih pregovora oko gasnog aranžmana.
On podseća da postoje određena očekivanja Beograda – da se dobije najpovoljnija moguća cena i obim koji predsednik Vučić traži, a to je možda čak i najveća promena do sada, jer nam je, kako kaže, očigledno potrebno još više gasa za razvoj ekonomije.
„To pokazuje i koliko je gas važan za srpsku privredu koja se svih prethodih godina razvijala upravo na njegovoj niskoj ceni“, kaže Mitić.
Očekivanje predsednika Srbije je i u vezi sa energetskom stabilnošću i dotokom samog gasa, dodaje naš sagovornik i naglašava da u tom pogledu ne bi trebalo očekivati nikakav problem od Ruske federacije.
Šta Moskva očekuje od Srbije?
Sa druge strane, Mitić naglašava da postoje očekivanja i u Moskvi i da bi na to trebalo obratiti pažnju. Srbija, prema mišljenju našeg sagovornika, u budućnosti ne sme da uvede bilo kakve sankcije prema Ruskoj federaciji, pa čak ni one najmanje, jer jednom kada otvorite tu pandorinu kutiju onda nema kraja.
„Drugo očekivanje je da Srbija ni u perspektivi ne ulazi u bilo kakav bezbednosno-politički aranžman koji bi doveo do situacije u kojoj bi bila svrstana u grupu neprijateljskih država. Treći interes Moskve je da Republika Srbija poštuje sva prava svojine i da se zaštiti investicija Ruske federacije u našoj zemlji na isti način kako to Srbija garantuje zapadnim zemljama, ni više ni manje,” rekao je Mitić.
Četvrto, ali ne najmanje važno, ocenjuje on, jeste svakako to da u Moskvi postoji očekivanje da Beograd nastavi sa svojom politikom zaštite nacionalnih interesa po dva ključna pitanja oko kojih su dve zemlje sarađivale svih ovih godina i zbog kojih su „na tapetu” zapadnih država.
“To je odnos Beograda prema Rezoluciji 1244, odnosno prema teritorijalnom integritetu Republike Srbije i da ostanemo privrženi izvornom Dejtonskom sporazumu. To su dva pitanja u koja je i Rusija unela jako puno svog svog diplomatskog napora prethodnih godina i nije joj često bilo lako na raznoraznim forumima upravo zbog toga što je branila srpski stav. Jedna od najbitnijih odbrana je bila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kada nisu dozvolili da Srbija bude okrivljena za genocid u Srebrenici,” naglasio je Mitić.
Beograd će zadržati principijelnu poziciju
Naš sagovornik kaže da nije bio saglasan sa našim stavom vezanim za političko svrstavanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija i po pitanju Saveta za ljudska prava ali, sa druge strane, Beograd je po pitanju restriktivnih mera zadržao svih ovih 90 dana vrlo hrabru i principijelnu poziciju.
„Nadam se da će ona ostati tako čvrsta, jer ju je teško zadržati. Da nije tako, ne bi Srbija bila jedina u Evropi koja je na toj poziciji, kao i Republika Srpska. Pritisci su ogromni ali ne treba da zaboravimo da i neke druge, strateški možda važnije države sveta nisu uvele sankcije, a koje nisu uvek bile prirodni saveznik rusije kao što su Turska, Izrael, Emirati, Saudijska Arabija ali i Indija i Kina,” objašnjava naš sagovornik.
Mitić kaže da smo u poslednje vreme videli različite vrste pritisaka i od političara iz evropskog parlamenta ali i evropskih lidera i raznoraznih izaslanika. Ocenjuje da su njihovi zahtevi kontraproduktivni, jer Srbija ima pravo na svoju nezavisnu politiku.
(Sputnjik)