Dobrosavljević: Kada mi na Balkanu budemo dobri sami za sebe, bićemo dobri i za Evropu
Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević kazao je gostujući u emisiji Jutro na TV Prva da Evropska unija ima svojih problema poslednjih godina, ne računajući krizu na Istoku Evrope.
„Od Brexita pa na ovamo radi se na prestruktuiranju same arhitektonike EU. Dok se cio proces oko Brexita ne završi, da nije bilo korone i sukoba na Istoku, to bi trajalo do 2026 po evropskim mjerilima. Takođe su otvorene debate za buduće proširenje. Postavilo se pitanje kakvu Evropu žele njeni konstituenti. Sve je to zapravo usporilo proces integracija država Zapadnog Balkana.“, kazao je on.
Dobrosavljević naglašava da li mi zajedno treba da čekamo neku vrstu samilosti kao što su u geopolitičkom smislu imale Bugarska i Rumunija ili treba da se posvetimo sebi i da vidimo šta možemo najbolje učiniti za nas.
„Pošto je ulazak u EU, bez obzira da li se geopolitički promijenilo zbog krize u Ukrajini, na nama je da vrijednosti i standarde koji funkcionišu u EU primijenimo kod nas. Jedan od njih je upravo to da ekonomija treba da integriše grupe u ovom prostoru. Pitanje Otvorenog Balkana postoji između zemalja koje svakako imaju najveći promet roba i usluga, a pored toga riješile bi se i pojedine identitetske stvari. Na neki način bi se one pacifikovale jer bi sunarodnici, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Crnogorci mogli da živimo na prostoru i da funkcionišemo i da radimo tamo gdje se nalazi većina naših sunarodnika.“, kazao je on.
Na pitanje voditeljke kako vidi analizu Atlantskog saveza da je nerealna teza da će Otvoreni Balkan ubrzati EU integracije, Dobrosavljević kaže da bi kontrateza tome bi opet bila da Otvoreni Balkan može ubrzati evropske integracije
„Moramo stvari staviti u širi kontekst a to su politički procesi na evropskom kontinentu. Da ne bude nikakve mistifikacije – Otvoreni Balkan je ideja SAD-a. Oni su time htjeli da podstaknu svoje saveznike i partnere na jugoistoku Evrope da krenu u ubrzane integracione procese jer su vidjeli da je EU u krizi, zbog Brexita, i da se integracije drugih zemalja usporavaju. Mi ne treba da se bavimo interesima velikih sila, mi treba da gledamo ono što su naši interesi, jer opet, mi ćemo ostati da živimo ovdje jedni sa drugima. Naš interes je da ovo bude jedinstveno tržište i da ovo bude jedinstvena ekonomska zona, da privlačimo investicije, da se građani slobodno kreću, da roba ne čeka na granicama… Kada mi budemo dovoljno dobri sami za sebe, bićemo dobri i za Evropu. Veći stepen integracije jugoistoka Evrope samo ubrzava evropsku agendu.“, smatra Dobrosavljević.
Naglašava da zbog ove situacije ne znamo kako će izgledati Evropa u narednom periodu, i da svakako moramo da se držimo jedni drugih.