Vučić o crnogorskim klanovima: “Škaljarcima” i “kavčanima” smo sasjekli krila, neki su dali važne informacije državnim organima!

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da obračuni “škaljaraca” i “kavčana” neće prestati i uvijek će biti ubistava. Prosto, dodaje on, to nosi civilizacija, toga imate svuda u svijetu, “nadam se da će biti mnogo manje, mi radimo na tome”.

– Krila su im prilično odsječena. Počela su na drugim mjestima da se dešavaju ubistva. Nekima od njih uopšte nije dozvoljen ulazak na teritoriju Srbije, neki su pobjegli s teritorije Republike Srbje, neki su uhvaćeni, neki su dali veoma važnu informaciju državnim organima. Sad je na nižem novu nego ranije, upravo zbog akcije države. Država će svoje akcije nastavljati, a da li će u potpunosti uspjeti da iskoreni, to nije lako reći”, kazao je Vučić u intervjuu portalu Espreso.rs

Najviše se operiše terminom razgraničenje Kosova, da to u stvari znači razmjenu teritorija – jug Srbije za sjever Kosova. Ako biste mogli što konkretnije, molim vas.

– Pa, ne mogu da budem što konkretniji pošto ja to nikad nisam rekao na taj način.

Šta ste rekli?

– Sad ću da vam objasnim. Uspostavljanje granice između nas i Albanaca…

Ako uspostavimo granicu to znači da smo ih priznali.

– Čekajte, čekajte, moje pitanje za vas je da li vi mislite da ovako možemo još sto godina? Da li vi hoćete da rješite problem ili nećete? Hoćete da ga ostavimo vašoj i našoj djeci, hoćete da oni sjutra idu u rovove? Ja ne bih voleo da moje dijete ide u rov. Ja bih želio da moje dijete, i jedno i drugo i treće, mogu da razmišljaju o tome kakvu će budućnost da imaju, i ovo koje je sad za vojsku od 21 godine i ovaj mali s godinu i po dana. Šta je to što Srbija ima na Kosovu, pošto sam slušao priče kako sam najgori i najveći izdajnik i ne znam ni ja šta sve, i to mi govore ljudi u čije vrijeme je Kosovo dobilo nezavisnost. Molim vas, odgovorite mi na pitanje u koje vrijeme u koje godine je Kosovo proglasilo nezavisnost? 2008. godine. Mi čak ni ne znamo kad nam se to dogodilo. Dakle, to je bio naš odgovor 2008. godine. A kako je to izgledalo? Jedan je otišao u Rumuniju, drugi je održao protest ovde koji se završio opštom medijskom agonijom oko patika za Kosovo, da vas podsjetim. Je l tako bilo?

Da.

– To je tako bilo u njihovo vrijeme, a 2009. godine smo Srbe izbacili iz Ujedinjenih nacija i uveli u Evopu i evropske poregovore. 2010. godine dolazimo do najkatastrofalnije odluke, a to je da uputimo pismo Međunarodnom sudu pravde i pitamo da li je deklaracija o proglašenju kosovske nezavisnosti ilegalna ili ne i dobijemo odogovor da nije ilegalna. Da su Albanci bili pametni, na Savjetu bezbjednosti da su se samo toga držali, a ne onog gdje sam ih dočekao i uhvatio i lako ih pobijedio, Ahtisarijevog plana i svega drugog, nama bi bilo mnogo teže. Još čuvam djelić odgovora i neću vam ga reći sad da bih mogao Albancima da odgovorim na međunarodnoj sceni kad budu potegli sledeći put, ali su nam tu odgovori najtanji. Odgovori su nam najtanji zahvaljujući odgovornosti onih koji bi danas nekom da sole pamet. Ali, dajte da se vratimo na strateško pitanje, a ono glasi: a šta je to što mi hoćemo? Kažite mi, šta je to? Čini mi se da se svi slažemo da hoćemo da imamo mir. Je l tako?

Naravno.

– Ako je naravno, ne postoji drugačije rješenje osim da postignemo neki sporazum.

Kakav sporazum?

– Ma, bilo kakav sporazum da imamo, koji će da prihvate Srbi i Albanci, to donosi mir. Drugačije mira nema, razumite to. Razumite me ljudi i ponašajte se odogovorno svi i shvatite da je to jedino što je moguće. Ako nemate sporazum Albanci će biti još nervozniji. Oni su mislili da su sve završili još 2008. A onda je neki Vučić čudom čuda u 2013. godini uspio ponovo da vrati Srbiju u igru i zato su nervozni. Zato sad hoće da završavaju sve to. Ja vas pitam, a šta ćemo da radimo? Šta ćete vi da radite ako sutradan krenu na Vinku Marinović u Klini, šta ćemo mi da radimo?

Šta možemo da uradimo?

– Kažem vam da mogu da pokušavam da postignem sporazum i da je njima teško da objasne u svijetu napad na Vinku Marinović. Pitam vas, pošto su svi junaci i pošto svi sve znaju, kažite mi, šta radimo u tom slučaju? Pošto u obližnjoj Peći u ovom trenutku imamo 110.000 Albanaca i osmoro Srba. Kažite mi ljudi konkretno, pošto svi sve znate, samo niko neće da kaže istinu.

Šta je istina?

– Istina je da na Kosovu nije sve albansko i istina je da na Kosovu nije sve srpsko i istina je da moramo da postignemo kompromis. Onaj ko to ne razumije uvešće Srbiju u najveću tragediju iz koje ćemo izaći poraženi, gore poraženi nego ikad. Ako to ljudi ne razumiju, a vidim da ne razumiju, ja takođe s tim nemam problem. Ali, ja da vodim politiku u budućnosti koja će Srbiju da uvede u najteže tragedije, ja to neću. Srbiji ću da podižem nacionalni ponos i nacionalno dostojanstvo, da dobijemo više nego što smo imali ranije. Mnogo više nego što smo imali u vrijeme onih koji su sve pogubili. Da zaštitimo naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i na svim drugim mjestima. Da se Srbi podignu i osjećaju da su svoj na svome i da imaju zaštitu svoje Srbije. A da uvodim Srbiju u ratove i sukobe iz koijh ne možemo da izađemo kao pobjednici, to neću. Znam šta je to što oni ne mogu nama i ne plašim se ni albanske vojske, ni bilo koga, iako bolje da vam ne pričam kakva nam je ostala vojska prije šest godina kad sam bio ministar odbrane. Tad smo imali migova nula do jedan. U februaru i martu imaćemo 14 dvadesetdevetki. Znate li pošto je taj jedan aparat s opremom? Nemojte računati ispod 60 miliona evra, pa puta 14, skoro milijarda. A helikoptere? Imali smo nekoliko, svi stariji, ne pričam o Gazelama, pričam o ovim većim MI-8 i MI-17, tri ili četiri. Sad ćemo dobiti dva nova MI-17, kupili sve, platili. Zatim, novih devet H-145, to je ono što su Hrvati nazvali „Vučićeve đavolje kočije“, to je jedan od najmoćnijih ratnih helikoptera ruske proizvodnje i još tri nova MI-17 koji su nam važni transportni helikopteri. Neću da prilčam o Lazarima i Norama. Pa, pogledajte samo napredak.

Da li vas pogađa kad čujete: „Vučića Zapad drži dok ne potpiše predaju Kosova, a onda će da ga pustiti niz vodu“?

– Mene Zapad drži? Slušao sam i kako me mrzi Rusija, pa sam se više puta sreo s Putinom nego svi predsjednici i premijeri Srbije pre mene zajedno.

Izvor: Espreso.rs
Foto: Filip Plavčić