NEDOUMICE

U kom svetu danas živi Karla del Ponte? Koje logičke, političke i etičke postavke uvažava nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala kada javno istupa, zahteva, procenjuje? Ove su nedoumice aktuelne od kada je Del Ponteova prošle nedelje doslovno izjavila: „Putin je ratni zločinac“, a potom i predložila meru za njegovo obuzdavanje. Budi li se Del Ponteova u stvarnom svetu ili u okruženju realistički modelovanih kulisa koje imitiraju stvarnost? Agencije su prenele da je bivša glavna i odgovorna u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, u intervjuu za švajcarski Temp prošle subote „pozvala na izdavanje međunarodnog naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina“.

Zaštićena ostacima autoriteta pomenute visoke funkcije koju je obnašala od 1999. do 2007, s iskustvom eksperta zaduženog za istrage ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, Ruandi i Siriji, poznata švajcarska pravnica poručila je „da je jasno da su ratni zločini počinjeni u Ukrajini“. Kategoričke tvrdnje i advokatska raspričanost uputile su je na zaključak : krovni ratni zločinac upravo je ruski predsednik.

Tako je jedan od novijih narativa o ratnim zločincima postao deo „istine“ koju je bodro prihvatio i umnožio medijski mejnstrim Zapada. Scenaristi, asistenti, kamermani i profesionalni dušebrižnici su brže-bolje upriličili veliku predstavu – navodni snimak masakra u gradiću Buča na obodu Kijeva. Već nazvan „ukrajinskim Račkom“, ovaj kontroverzni događaj (pominje se i reč genocid) tek će biti tema. Bivša tužiteljka je prozborila u pravi čas, konstrukt je postavljen, sve je dramatičniji, a šta može više omekšati srce građaninu Zapada koji iz vlastite udobnosti gleda „rusku agresiju“ od režiranog ratnog dokumentarca o stradanju civila? U nastavku Del Ponteova poručuje da ju je posebno šokirala upotreba masovnih grobnica, jer je, kako reče, to podsetilo „na najgore iz ratova u bivšoj Jugoslaviji“. „Nadala sam se da više nikada neću videti masovne grobnice.“

Krhka je ovde nada, a i štošta drugo, pa je uputno pitati igra li i Karla igru čija je pravila proteklih dana precizno odredio i javnosti preneo premijer Poljske Mateuš Moravjecki: „Ono što se ranije zvalo rusofobija danas je već mejnstrim, danas je već prihvaćeno kao realnost u kojoj mi funkcionišemo.“

Nedoumice zapravo nema, reč je stvarnosnom poretku u kojem svoj politički aktivizam živi i iskazuje ne samo Karla već i veliki deo političke, društvene, kulturno-umetničke elite Zapada. Pomenuto „funkcionisanje“ podrazumeva pravila, postupke, mehanizam isproban i delatan. Kada se praktikovano umeće obmanjivanja udruži s nasiljem odgovarajućih snaga koje lažni koncept sprovode u život, nebo je granica iskusnoj armiji političara, ideologa, analitičara, javnih likova, tzv. selebritija… Sada ovo društvo maršira s himnom koju je komponovao poljski premijer: rusofobija je naš mejnstrim!

Istovremeno kad je najavljeno moguće hapšenje Putina, događa se nešto što je sudbina poslala u ovu Del Ponte zgodu za odbranu nejači: pojavio se arhivski snimak iz 1998. na kojem sadašnji američki predsednik objašnjava svoje učešće u agresiji na našu zemlju, odnosno pohvaljuje sebe za doprinos bombardovanju Beograda!

„Ja sam predložio bombardovanje Beograda. Ja sam predložio da američki piloti odu tamo i da unište sve mostove na Drini“, saopštio je tadašnji senator Bajden. List Politika otkriva da su na svojim nalozima na Telegramu javnosti ovaj arhivski dokument sada predstavili portparolka MSP Rusije Marija Zaharova i direktor ruske svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin. Pojašnjava se da je reč o sastanku Komiteta za spoljne poslove američkog Senata godinu dana pre nego što je NATO marta 1999. počeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Ratni zločini ne zastarevaju, ako tužiteljka veruje u pravdu, trebalo bi da zna šta joj je činiti. Sramni događaj u američkom Senatu verovatno joj je poznat. Upravo u to vreme imenovana je na visoku funkciju glavne tužiteljka tribunala Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Da li se ćutanje ovim povodom – a sve drugo nije realna opcija – može ubrojati u male paradokse ili u veliki nemoral?

U biografiji Del Ponteove (DW) čitamo: „Podigla je 91 optužnicu protiv osoba s područja bivše Jugoslavije, između ostalog i onu protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Od toga su, tokom njenog mandata, na zatvorske kazne pravosnažno osuđene 63 osobe, od čega su dve trećine bili Srbi.“

„Krivica“ Vladimira Putina, međutim, nije mala. Dokumentuje se i u posebnoj stvarnosnoj ravni, pre svega u njegovim govorima u kojima šalje epohalne poruke „koje svi treba da čuju“. Sadržaj i duh Putinovih poruka čini se da ima ogroman uticaj na javnu svest i duh epohe ne samo na ruskom prostoru. Oblikuje mejnstrim koji preti da nadvlada onaj u koji se zaklinju Moravjecki i politička elita Zapada. U jednom nedavnom obraćanju ruskog predsednika prepoznajemo i ovde pomenute junake izmilele iz neoliberalnog bajdenovskog šinjela.

„Istina je da su sadašnji problemi sa kojima se suočavaju milioni ljudi na Zapadu rezultat višegodišnjeg delovanja vladajućih elita njihovih država, njihovih grešaka, kratkovidosti i ambicija. Ove elite ne razmišljaju o tome kako da poboljšaju život svojih građana u zapadnim zemljama. Oni su opsednuti sopstvenim interesima i superprofitom. (…) Ponavljam, danas cela planeta mora da plaća cenu upravo za ambicije Zapada, za pokušaje da se na svaki način sačuva svoja neuhvatljiva dominacija.“

Poredak u kojem se Del Ponteova i zapadni establišment mentalno i emotivno orijentišu i deluju – ne priznaje činjenice koje nabraja Putin, a pogotovo nije spreman da promisli njegovu žestoku poruku: „Ono što svima mora biti jasno je dokaz da su ovi posljednji događaji okončali globalnu dominaciju zapadnih zemalja u politici i svetskoj privredi.“ Dok ugledni kineski Global tajms bez ustručavanja procenjuje da bi „vojna operacija Rusije u Ukrajini mogla da bude katalizator za ’sahranu’ američke hegemonije i kraj dominacije dolara u svetu“, tužiteljka i zapadne građanske elite Putinov „dokaz“ tumače kao podsticaj pozivu za izdavanje međunarodne poternice!

Glavni pregovarač Moskve s Amerikancima, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov to razume ovako: „Zapad sada skida sve svoje maske. Počeo je protiv Rusije ekonomski rat velikih razmera. Posebno se uspravila Amerika u punoj visini. U svojoj odvratnoj, neprihvatljivoj antiruskoj suštini.“ O momentu „odvratne antiruske suštine“, uz dozu sete ali i razuma, političkog takta i smisla za prepoznavanje istorijske perspektive, govori američki državni sekretar Entoni Blinken, priznajući da je „završena posthladnoratovska era međunarodnih odnosa, da se ponovo nalazimo u vrtlogu istorije“, i zaključujući: „Sve navalentnija Kina osporava svetski poredak zasnovan na pravilima koji je dugo bio osnova bezbednosti i prosperiteta Amerikanaca i naroda širom sveta.“

Dok Blinken prihvata da „odlazi svetski poredak koji je bio osnova prosperiteta Amerike“, visoka službenica prosperitetnog društva, surovi tumač i decenijski akter njegovog sistema i hegemonske volje teško uspeva da svetski prelom promisli i izrazi celishodnije od poziva za hapšenje predsednika ruske države!

Karla del Ponte oko važnih epohalnih pitanja nedoumice nema. Imamo ih mi i one se, naravno, tiču zaleđene „realnosti“ kojoj njena klasa pripada i, produbljujući zlo, „funkcioniše“ u njoj.

Izvor: „Pečat“