ZA regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan

Piše: Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije

Globalna kriza koja se razvila povodom rata u Ukrajini otvorila je u našem regionu nove rasprave o dometima inicijative Otvoreni Balkan. To je bilo posebno vidljivo u onim momentima kada su se građani u pojedinim državama regiona suočili sa mogućim problemima u obezbjeđivanju rezervi energenata i hrane. I kada je još jednom postalo jasno kao dan da unapređivanjem odnosa između ovih država obezbjeđujemo uslove za uzajamnu solidarnost kada je to naročito potrebno.

Ključni argument zagovornika ove inicijative je da je Otvoreni Balkan najozbiljniji projekat mira na ovom prostoru u poslednjih trideset godina. To je zaista snažan argument. Dovoljno je prisjetiti se ratnih iskustava na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina 20. vijeka pa da zaključimo da je opšte prihvaćen stav građana na Balkanu da niko ne želi da se ponavlja ratno iskustvo. Otvoreni Balkan postavlja kategoriju mira na zapadnom Balkanu kao opšte prihvaćenu za definisanje budućih odnosa između svih država u našem regionu.

Slična situacija postojala je na teritoriji zapadne Evrope poslije Drugog svjetskog rata kada su državnici Njemačke, Francuske, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga pokrenuli inicijativu koja je već krajem pedesetih godina prošlog vijeka vodila ka stvaranju ekonomske zajednice na prostoru ovih šest država koja je kasnije prerasla u projekat koji danas nazivamo Evropskom unijom. U srcu tog evropskog projekta bila je velika i najveća ideja mira u Evropi na sličan način kao što je mir na zapadnom Balkanu danas temeljna vrijednost regionalne inicijative Otvoreni Balkan.

Snažan argument za Otvoreni Balkan tiče se činjenice da je ona autentično naša. Nastala je upravo na zapadnom Balkanu. Ovu inicijativu, dakle, nije osmilio niko u Briselu, Vašingtonu, niti u Moskvi ili u Pekingu. Ona nije nastala kao rezultat mogućeg tutorstva koje bi moglo da dođe iz nekog od velikih centara van ovoga prostora. Otvoreni Balkan je posledica promišljanja nas samih da smo, takvi kakvi smo, ipak sposobni da sami nešto ozbiljno osmislimo i da sami projektujemo put koji vodi ka dobru svih država u ovom regionu.

To što je inicijativa autentično naša znači da ćemo biti još spremniji da se maksimalno založimo za uspjeh inicijative. Kada se ideje pokreću mimo moranja da se nešto uradi i bez pritisaka i uticaja onih koji su možda moćniji, onda je i motivacija da se uspije u tom poduhvatu veća. Naša motivacija da nešto postignemo je najveća kada sami osmislimo svoj put. I kada kao dodatnu osobinu razvijamo sopstveni osjećaj odgovornosti i sazrijevanja u stvaranju boljih uslova za život ljudi na zapadnom Balkanu. To jeste jedno od mogućih postignuća Otovrenog Balkana.

Sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga je još jedan snažan stub regionalne inicijative Otvoreni Balkan. Mnogi građani pamte vrijeme kada se iz država našeg regiona nije moglo ići u Evropsku uniju bez viza. I dalje je svježe sjećanje na zadovoljstvo koje  je nastalo kada je odlučeno da vize nisu potrebne i da se iz države u državu može kretati uz pasoš ili uz lilčnu kartu. Otvoreni Balkan donosi korak naprijed jer podrazumijeva da u jednom momentu za kretanje ljudi u državama zapadnog Balkana nije potrebno nigdje pokazivati čak ni pasoš ni ličnu kartu.

To bi na primjer značilo da osoba može da krene na put iz Cetinja u Crnoj Gori, da obiđe Skadar u Albaniji, posjeti mjesta koja je interesuju u regionu i da dođe do Subotice u Srbiji, a da je nigdje niko ne pita ni za pasoš ni za ličnu kartu. Ova vrsta progresa između država i ljudi koji žive u državama zapadnog Balkana bi značila i mobilnost radne snage koja bi omogućila suzbijanje sivog tržišta i rada na crno i takvu preduzetničku premreženost regiona da to čitav ovaj prostor može učini boljim za život i privlačnijim za produbljivanje partnerstava sa Evropskom unijom do naše pune integracije u EU.

Dalje, Otvoreni Balkan nije inicijativa koja služi kao vrsta supstituta za članstvo u Evropskoj uniji. Ona treba da nas približi  EU i da predstavlja dodatni pritisak na one koji odlučuju u Briselu da smo tu, pred njihovim vratima i da proces našeg pristupanja Evropskoj uniji treba da se ubrza. Supotno pojedinim kritikama, Otvoreni Balkan nas ne udaljava od EU, nego nas našim partnerima u Evropskoj uniji preporučuje kao spremnije da prihvatimo i obaveze koje proističu iz članstva u EU.

I Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su jasno poručile da pozdravljaju regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan. To znači na zapadu ne postoji bilo kakva sumnja ni u motive ni u domete ove inicijative. U ovom momentu sumnja u Otvoreni Balkan postoji uglavnom kod onih aktera koji su nespremni za zdravu tržišnu utakmicu i za razvijanje konkurentnosti.

Crna Gora treba da pokaže da želi sopstveni progres i da je sposobna za dalje razvijanje preduzetničkog duha kod svojih građana. Zato je dobro da se kao jedan od prioriteta nove crnogorske vlade postavi uključivanje Crne Gore u Otvoreni Balkan. I time napravi još jedan značajan korak na napredovanju i osavremenjivanju našeg društva i države.