Srbija postaje sve jača: I sa pola snage došla do pobjede u Budimpešti!

Orlovi oštećeni za penal i promašili dve kolosalne šanse – 1:0

To je to novo lice Orlova. Upoznali su ga večeras i Mađari. Solidna igra, ni po čemu spektakularna, što je sasvim razumljivo s obzirom na petomesečnu pauzu i činjenicu da je u pitanju rezultatski nebitan meč. A opet, potpuna kontrola i rezultata i igre i rutinska pobeda (1:0). I to u gostima nad selekcijom koja će u junu igrati u A klasi Lige nacija, u grupi sa Nemačkom, Italijom i Engleskom.

Sve što je bilo potrebno, Srbija je uradila na Puškaš areni. Obnovila je gradivo igre koje crta Piksi Stojković, nastavila seriju utakmica bez poraza, dodala još koji procenat na skali samopouzdanja. Nema bodova za ovu pobedu, ali lepo je gledati reprezentaciju koja igra sa autoritetom velikog tima, koji i kada ga lopta ne sluša najbolje, kada igra na polovini mogućnosti, koji i kada greši, sve drži pod svojom šapom i ne dozvoljava nikakvo proklizavanje.

Upisala je Srbija pobedu u Budimpešti sa golom razlike, svoju mrežu je pogodio Nađ, ali je i oštećena za čist penal 20 minuta pre kraja, nad Aleksandrom Mitrovićem. Katastrofalni sudija iz Slovačke, koji je pustio preoštru igru od prvog minuta, iako je pet minuta gledao u ekran sa slikom iz VAR sobe, „nije video“ da je srpskog napadača rival vukao desetak metara sa obe ruke i na kraju oborio na zemlju.

Bilo je potrebno petnaestak minuta fudbalerima Srbije da skinu rđu sa petomesečne pauze, jer se od istorijske noći u Lisabonu nisu više viđali na terenu. Pomalo su ih iznenadili Mađari na početku, jer su krenuli žestoko po nogama, agresivno, kao da je u pitanju baraž za Mundijal, a ne prijateljski susret komšija.

Kada su prebrodili taj početni udar, Piksijevi puleni su preuzeli kontrolu nad utakmicom i postajali sve opasniji. Videlo se da je duža pauza za igračima srpske reprezentacije, lopte su malo kasnile, malo bežale, bile nedovoljno precizne i u situacijama koje su mirisale na mat. Ali, Mađarska s druge strane nije uspevala gotovo ništa da uradi da bi našla rupu u odbrani Orlova.

Uticala je i preoštra igra rivala i još više indolentnost sudije iz Slovačke, koji je sve tolerisao bez ijednog kartona, da se useli i malo nervoze u redove srpskog tima. A, onda je stigao poklon. Posle udarca Mitrovića i Gulačijeve odbrane do prečke, lopta se odbila u Nađove noge, a on je nespretno poslao fudbal preko gol-linije. Dugo je trajala VAR provera da li je Mitrović igrao rukom u toj akciji, konačna odluka je glasila da nije i Srbija je povela na Puškaš areni.

Drugo poluvreme donelo je sporiju i rastrzaniju igru, manje sadržaja na obe strane terena, čemu je kumovao i veliki broj izmena. Mađari su imali dva odlična udarca sa distance, koji su prošli tik pored stative srpskog gola, a Srbija dve kolosalne šanse, Mitrovićevu jedan na jedan, kada ga je Gulači pročitao, pa prodor i šut Radonjića pored gola, uz sve to i pomenuti nedosuđeni penal. I tek na kraju, u poslednjem minutu, domaći su imali priliku da izbegnu poraz, ali ta šansa je ostala na stativi.

Ipak, povremeni padovi koncentracije i lopte poslate nikom uspeli su da izbace iz takta čak i poslovično mirnog i pozitivno nastrojenog Stojkovića. Nije ovo bila jedna od najboljih partija Orlova otkako ih Piksi vodi s klupe. Ali jeste jedna rutinska, autoritativna pobeda koja je lagano mogla da ode na dva razlike. A, to mogu samo ekipe koje imaju i glavu i rep i uvek jasnu sliku šta i kako da rade.

Jedina loša strana utakmice je povreda Strahinje Pavlovića, koji se hvatao za zadnju ložu. Ionako je stanjen kadar među štoperima za ovu akciju, pitanje je da li će defanzivac Bazela moći da zaigra u Kopenhagenu.

U utorak je na redu meč sa Danskom, protiv selekcije koja je među prvima osvojila kartu za Mundijal. Još jači, ozbiljniji test za Orlove da vide kakvo im je martovsko prolazno vreme na putu ka Kataru.