RELAKSIRANO

piše: SIBIN

U Crnoj Gori najbolje se prima – Evropa. Daleko bogatije od krompira, luka & paprike.
„Evropa Sad“ i „Evropa za tebe“, nisu samo političke parole, nego realnosti koje relaksirano živimo!
Budući da smo toliko savladali lekcije Evrope, i to tako ekspresno i više nego vrlo dobro, pa sada imamo Evrope toliko da je njoj samoj nazad možemo izvoziti. Kao što izvozimo školovanu, mladu, i jeftinu radnu snagu.
U pogledu toga, eksperti iz oblasti bioinženjeringa (uporišta poznog kapitalizma) lako bi mogli utvrditi kako Crna Gora „kontinentu znanja“ distribuira svoje najbolje, najsvežije, tek otpakovane mozgove.
Upravo one obećavajuće i za rad tržišta itekako unosne. Koje pošto smo podigli i spremili – veli država autoritativno – sada šaljemo da unapređuju neki drugi svijet. Jer, ovo tlo nije kvalitetno za pravljenje karijere koju ne gradi ulica, protekcija, dogovor burazerske politike zasnovane na onome: „ja tebi učinim ovo, ti meni vratiš ono“, itd.
Za posledicu to ima da ovo polako postaje zemlja penzionera. Sumračni pejzaž iz kojeg nestaje ljudski glas i lik. Tako da, genijalno kinematografsko ostvarenje braće Koen, „Nema zemlje za starce“, naslovom nije računalo na zemlju staraca poznatiju kao Montenegro.
Međutim, mit o izabranosti, jedinstvenosti i nepokornosti ovog u slobodi isprednjačenog krša, upravo su nam prodali stari, pa je pravda da sa tom pričom i skončaju
„Tamo gde loze plaču“ (Pekić)