Nastavak pritisaka na Republiku Srpsku: Šmit prijeti sankcijama i svojom “ladicom sa Bonskim ovlašćenjima“

Propast pregovora o izbornim pravilima u Federaciji BiH u Neumu nakon nekoliko dana slanja pozitivnih poruka američke delegacije koja je bila pokrovitelj i organizator susreta je kako oni kažu samo privremena situacija. Svakako da vidimo da je koncept građanske BiH koji pokušavaju da proguraju bošnjački političari na štetu prije svega hrvatskog naroda, a uz pomoć međunarodne zajednice pod pokroviteljstvom SAD i prema RS propao.

“AKO NEMA VOLJE ZA DOGOVOR BiH ĆE SE RASPASTI“

„Ustav je jedino što nas zanima – Republika Srpska ne vodi proces secesije, ali ako ne bude volje za dogovor, BiH ne može da preživi, raspašće se“, rekao je predsednik SNSD-a i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u obraćanju poslanicima na sjednici Skupštine RS na kojoj su lideri stranaka diskutovali o političko-ekonomskoj situaciji. „Muslimanski nacionalizam teži da napravi svoju unitarnu državu. Njima je nacionalizam dozvoljen, nama nije. Ali ne znači da neće biti” kako prenosi Politika.

Sjednica republičkog parlamenta održana je zbog političke krize i narušenih međuetničkih odnosa u BiH. Skupština RS nedavno je pokrenula proces povratka ingerencija s BiH na entitet, zbog nezadovoljstva vlasti u Banjaluci izazvanog odlukom Ustavnog suda BiH kojom je Srpskoj osporeno pravo da odlučuje o vlasništvu nad šumama i poljoprivrednim zemljištem. Takođe, srpski predstavnici već mjesecima selektivno učestvuju u radu i odlučivanju u organima BiH, jer zahtjevaju povlačenje neustavno nametnutog „Inckovog zakona” koji se odnosi na zabranu negiranja tzv genocida u BiH.

ZAKLJUČCI SKUPŠTINE RS

Dodik je u obraćanju poslanicima predložio zaključke u kojima će se konstatovati da „nisu nestali razlozi zbog kojih je skupština odlučila da se Srbi povuku iz odlučivanja na nivou BiH”. On je sugerisao da Skupština RS treba čvrsto da ostane pri zaključcima donijetim 10. decembra, jer je, kako je naveo, povlačenje saglasnosti RS na zajedničku vojsku, indirektne poreze i pravosuđe bilo izuzetno važno i veliki korak za RS. „Stvar je strategije kako dalje, 8. februara donijećemo zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS. Usvojićemo i zakon kojim ćemo vratiti našu imovinu i brzo je uknjižiti i dodeliti našim lokalnim zajednicama i drugim subjektivitetima da mogu da se razvijaju”, rekao je Dodik. Osvrćući se na primjedbe opozicije o korupciji, koja je „najveći problem RS”, Dodik predlaže da skupština donese dvije mjere, to jest zakon o finansiranju subjekata na prostoru RS stranim sredstvima, kao što to ima SAD.

“Prepisaćemo američki zakon, samo ćemo umjesto SAD napisati RS. U Americi, ako vas neko plati spolja, smatra se da ste strani špijun. Vidjećete koliko će biti manje korupcije”, cijeni Dodik. Takođe, rekao je da skupština treba da formira tim koji će predvoditi opozicija, a koji će utvrditi nove antikorupcione mjere. Kakva je to opozicija vidjeli smo na Cetinju kada je na poziv Đukanovića došao gospodin Vukanović da pruži podršku i koji je prošao kako i zaslužuje.

ČOVIĆ POZIVA SRBE DA SE VRATE U INSTITUCIJE BiH

Bakir Izetbegović, lider SDA, odbio je učešće na jučerašnjem zasijedanju, ali se poslanicima obratio lider najveće hrvatske partije HDZ BiH Dragan Čović, koji je parlamentarce upoznao s problematikom u vezi s izbornom reformom i naveo da su međunarodni predstavnici sugerisali Izetbegoviću da dođe na sednicu Skupštine RS. Čović je predstavnike RS pozvao da se vrate u zajedničke institucije BiH, gdje, kako je naveo, mogu najbolje štititi svoje interese. Ova sjednica parlamenta može se razumjeti kao još jedan poziv na dijalog partnerima u FBiH, kako bi se uredila najurgentnija pitanja zbog kojih je BiH u krizi.

NASTAVAK PRITISAKA NA REPUBLIKU SRPSKU

Takođe BiH je tema spoljnopolitickih odbora Britanskog parlamenta i Bundestaga nakon inicijativa iz SAD. Nakon nelegitimnog i nelegalnog biranja tzv. visokog predstavnika,  prijetnjama sankcijama i lažnim sudskim procesima tzv. tužilastva BiH kao i pristrasnih odluka tzv. ustavnog suda, nastavljaju se dalji pritisci na Republiku Srpsku. Tzv. visoki predstavnik međunarodne zajednice je ponovo naveo da on „ne isključuje mogućnost uvođenja sankcija Republici Srpskoj“. Šmit je, u intervjuu njemačkom“Dojčlandsfunku“ koji je prenio b92, rekao da se trenutno intenzivno razgovara o sankcijama kao reakciji na težnje za otcijepljenjem. „Zamislivo je da se uslovi svaka uplata koja stiže u BiH, ili da se oni, koji se ponašaju suprotno Dejtonskom sporazumu, odnosno eventualno usmeravaju sredstva u sopstveni džep, budu izloženi sankcijama“, poručio je on. Šmit je kazao da, kao visoki predstavnik, ima nadležnost da odluči o takvim mjerama.

„Ako se radi o očuvanju mira u ovom regionu i zemlji, a to ima posledice po susjede, onda moraju sve mogućnosti biti izvađene iz ladice i stavljene na sto“, rekao je on. Ukazao je da u svojoj ladici ima takozvana Bonska ovlašćenja i da ima ključeve da ih izvadi, te ne isključuje da će ih iskoristiti. Istakao je da je zahvalan novoj šefici diplomatije Analeni Berbok što mu je rekla da može da iskoristi ta ovlašćenja. Upitan koliko je blizu RS secesiji, Šmit je kazao da politički faktički još nije blizu. „Ne vjerujem da vidimo veliki plan, jednu veliku strategiju, već samo pokušaje i pitanje koliko daleko može da se ide, a to je velika opasnost i prikrađući oblik disolucije zemlje“, naglasio je on. Kaže da se secesionističke težnje Milorada Dodika, koji je, kaže, u“ranim godinama bio veoma konstruktivan“, ne mogu vidjeti bez pogleda u kalendar.

„Iduće godine se održavaju izbori u BiH, a Dodik, koji je član Predsedništva BiH, želi i u RS da vodi politiku predizborne kampanje“, objasnio je on. Upitan za podršku Rusije Srpskoj, kaže da nije prisustvovao razgovoru Dodika i Vladimira Putina, ali i tvrdi da su oni bili kratki, što ipak pokazuje da Rusija ima veliko interesovanje za RS. Šmit dodaje i da je sretna okolnost što u cijelom regionu, a tu se posebno osvrće na Srbiju, ne postoji interes za eskalaciju situacije i krize, a da Rusija želi da svima proda svoje energente. Govoreći o evropskoj perspektivi rekao je da BiH nije ispunila nijednu od 14 tačaka liste EU. To, tvrdi, ima veze sa blokadom vlasti, sa disfunkcionalnošću, jer neki vode politiku „prazne stolice“ i politiku destrukcije. Preporučio je EU da se pokrenu određeni oblici međukoraka. Upitan za američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegovo poznavanje Balkana, Šmit je kazao da on odlično poznaje region, i da ima tim koji se intenzivno bavi Zapadnim Balkanom i posebno BiH.

ZAJEDNIČKA STRATEGIJA SAD, BRITANIJE I EU

„Mislim da Amerikanci rade i na zajedničkoj strategiji sa EU i sa Britancima“; objasnio je on pohvalivši posebno angažovanje Velike Britanije sa svojim izaslanikom generalom Pičom. Rekao je da je stekao i dobar utisak od Džeku Salivanu, izaslaniku SAD, ali ponavlja da je više godina propušteno. Na ove otvorene prijetnje u Republici Srpskoj jedino odgovara Milorad Dodik: “ Oni shvataju da ne mogu da izdrže debatu da li je nešto ustavno ili nije ustavno. To nema nikakve veze sa procesima pokrenutim u Republici Srpskoj i niko u Srpskoj nije rekao da će uraditi nešto nasilno, niti se to radi“, poručio je Dodik, prenela je RTRS. Poručio je da je savršeno jasno i razmljivo da, kako je naveo, „BiH nema bez Srba u njoj i Republike Srpske kao sastavnog dijela“. Dodao je da je i ambasadorki Nemačke u BiH Margret Uber rekao da njega ne obavezuje ništa što govore nemački zvaničnici i da ne može da spreči uvođenje sankcija.

“NISU ME BIRALI NJEMCI, NEGO MOJ NAROD“

„Nisu mene izabrali Nemci, izabrao me je moj narod. Ako vi uvedete sankcije, niko od Nemaca neće moći da razgovara sa nama, ni sa jednim načelnikom, ni sa jednim funkcionerom iz vladajuće garniture“, rekao je Dodik. Govoreći o pozivu Savjeta Evrope na ustavnu i izbornu reformu u BiH, Dodik je rekao da Savjet ovim pozivom, ali odbijanjem zahteva Hrvatske da se spomene konstitutivnost i legitimno predstavljanje, pokazuje ko ruši koncept BiH. „Ako u Ustavu, u članu jedan, piše da je BiH sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda i ako neko sa strane pokušava da to derogira, onda se miješa u unutrašnje stvari, pa taman to bio Savet Evrope“, rekao je Dodik. On je naveo da je pozicija Hrvata u BiH i Hrvatske, u pogledu pitanja konstitutivnosti, ista kao srpska pozicija, te da u BiH nema nijednog rešenja bez toga.

Dodik je naveo da je imao sastanke sa predstavnicima Kvinte i nekim drugima i da im je rekao da oni imaju mandate, nakon kojih odlaze, a da „mi ostajemo da živimo ovde i da nam ne mogu davati rešenja“. Dodik je rekao da stranci traže bezuslovni povratak predstavnika Republike Srpske u Parlamentarnu skupštinu BiH i stavljanje na dnevni red zakona koji je nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko, a da nikakve ponude u tom smislu nema. „Rekli smo – povucite Inckovo rešenje, pa ćemo razgovarati. Oni ne dozvoljavaju da im se išta kaže“, rekao je Dodik. Svakako da je saradnja srpskog i hrvatskog naroda pozitivan razvoj događaja i to je  zasluga dobrih odnosa Čovića i Dodika, ali  i istih problema koji ih pritiskaju. Zaključci Skupštine Republike Srpske da ostaje pri svojim stavovima i jedinstven stav srpskih predstavnika u zajedničkim organima obećavaju da će se istrajati u odbrani nadležnosti koje su ugrožene nelagalnim odlukama stranih sudija, silom i konstantnom prijetnjama bonskim ovlašćenjima u 21 vijeku u Evropi.