Panaotović: „Šanse opozicije na beogradskim izborima svedene na minimum“
Istraživanja javnog mnjenja koja govore o realnim šansama opozicije u Beogradu i podeljenosti biračlog tela na dva gotovo jednaka pola, zanemaruju dve krucijalne činjenice koje pred građanstvom ne smeju ostati prećutane i zanemarene. Prva se odnosi na to da bi ovako izneta pretpostavka bila eventualno moguća kada se ne bi primenjivao Dontov količnik koji se kod nas koristi decenijama (kao i u mnogim evropskim zemljama) a koji favorizuje najsnažnije partije na izborima, naročito prvoplasiranu jer se glasovi onih koji ne preskoče cenzus prelivaju na najbolje plasirane stranke na izborima. Dakle, na svim izborima u minulih 30 godina višestranačja, mnoštvo stranaka ostajalo je ispod cenzusa a takvo stanje stvari uvek je najviše pogodovalo najjačoj partiji. Tako će na primer SNS u Beogradu sa, recimo, 40% osvojenih glasova, osvojiti preko 50% odborničkih mesta u skupštini glavnog grada. Druga, kardinalna činjenica koju pojedini istraživači javnog mnjenja prećutkuju jeste da, sve i kada bi se glasovi brojali, ne po Dontovom, već po nekom, za slabije plasirane partije, povoljnijem sistemu, uspeh opozicije protiv SNS-a bio bi moguć samo ako bi se celokupna opozicija koja uđe u skupštinu Beograda udružila protiv SNS-a i to pod pretpostavkom da SPS ne ostvari cenzus, a SNS drastično oslabi do 3. aprila. Da li postoji bilo ko u Srbiji ko može da zamisli u koaliciji u Beogradu: Zelene, Zavetnike, Suvereniste, SSP sa saveznicima, DSS, POKS… antivaksere, one za koje je Kosovo sveta srpska zemlja, one koji misle da je najzdravije amputirati „gangrenoznu nogu“(misleći na Kosovo), fanatične pristalice EU i žestoke protivnike iste, monarhiste i republikance… Čak i ako bi se kojim slučajem desila situacija, uslovno rečeno pat pozicije, daleko realnije je očekivati da će Zavetnici i DSS – POKS pre ući u koaliciju sa SNS-om nego sa derivatima nekada velike Demokratske stranke i sličnima, kako iz ideoloških, tako i iz pragmatičnih razloga. Jer za razliku od Đilasovog bloka, SNS ima šta da ponudi i na republičkom i na pokrajinskom nivou.
Ukoliko se obistine medijske spekulacije da će na čelu liste SPS-a na izborima u Beogradu biti harizmatični doktor Nestorović, to će u velikoj meri povećati podršku ovoj stranci u glavnom gradu i oni bi verovatno mogli da dosegnu između 8 i 10 odbornika.
Zavetnici nastupaju sa velikim žarom i entuzijazmom uz oštre i kvalitetne nastupe Milice Đurđević Stamenkovski što ih čini ozbiljnim kandidatom za 3 do 5 odbornika u skupštini glavnog grada.
Tu se spisak potencijalnih saveznika SNS-a ne završava. Ipak, pažljiva i nepristrasna analiza ukazuje da SNS ima veći koalicioni kapacitet od Đilasovog bloka što šanse ovih drugih u Beogradu još više umanjuju.
Možda je nekreativan i traljav potez odabira kandidata za gradonačelnika bloka okupljenog oko Đilasa, zapečatio sudbinu ovog opozicionog bloka i pre nego što je utakmica i počela. Naime, u celom svetu se prošle godine vodila debata o tome da li je primereno i dobro da kandidat za predsednika SAD bude čovek koji je napunio 78 godina, dočim naša beogradska avangarda nudi čoveka koji je čak i od Bajdena stariji četiri godine. Sam Vladeta Janković ispričao je vic koji se u Beogradu ovih dana priča nakon što je obznanjena ideja o Jankoviću kao kandidatu, a koji glasi:“A šta je sa Mićunom?“
Takođe zaboravilo se da je Vladeta Janković, jedan od najbližih saradnika dr Koštunice bio neko ko nije bio ljubitelj lika i dela dr Zorana Đinđića i da je pripadao političkom svetonazoru koji je bio antpod Đinđiću i imao, recimo, razumevanja za pobunu crvenih beretki u Kuli i slično. Takozvani Krug dvojke u Beogradu jamačno nije oduševljen onima koji su bili na drugoj strani obale od pokojnog premijera! Ova činjenica umanjiće broj glasova Jankovića upravo u centru Beograda.
No, ako apstrahujemo političku prošlost i stavove dr Jankovića, svakom objektivnom posmatraču političkih prilika nameće se zaključak o potpunom odsustvu kreativnosti i idejnoj skučenosti kada se na čelno mesto beogradske liste postavlja čovek u devetoj deceniji života, a koji je svoj politički zenit doživeo pre dve decenije!