Riješena misterija: Anu Frank izdali Jevreji

U dokumentarnoj emisiji CBS-a i knjizi „Izdaja Ane Frank“ autorke Rozmari Salivan, a na osnovu istraživanja penzionisanog detketiva FBI Vinsenta Pankoka i njegovog tima, razrešena je misterija o tome koje odao porodično skroviše porodice Ane Frank tokom Drugog svetskog rata.

U knjizi „Izdaja Ane Frank“, beleži istragu otkrivanja misterije o tome ko je u leto 1944. upozorio vlasti na skrovište porodice Frank, iznad skladišta začina u Amsterdamu koji su okupirali nacisti, što je rezultiralo njihovim hapšenjem i deportacijom u koncentracione logore. Dve službene istrage, započete 1947. i 1963. godine, nisu uspele da otkriju identitet doušnika, iako je ova misterija zaokupljala mnoge biografe, prenose svetski mediji.

Izdao je neko iz jevrejske zajednice

Jevrejski beležnik Arnold van den Berg, koji je preminuo 1950. godine, optužen je na osnovu šestogodišnjeg istraživanja i anonimne beleške koju je Anin otac, Oto Frank, primio po povratku u Amsterdam na kraju rata.

U belešci se tvrdi da je Van der Berg, član jevrejskog saveta, administrativnog tela koje su Nemci naterali Jevreje da osnuju, odao skrovište porodice Frank zajedno sa drugim adresama koje koriste oni koji se kriju. Bio je motivisan strahovima za svoj život i život svoje porodice, sugeriše se u dokumentarcu i knjizi „Izdaja Ane Frank“.

Autorka knjige, Rozmari Salivan kaže da je osumnjičeni Van der Berg bio poznati notar, jedan od šest jevrejskih beležnika u Amsterdamu u to vreme.

„On je imao brojne adrese Jevreja koji su se krili od Nemaca u okupiranoj Holandiji i to su bile adrese bez imena i garancije da se tamo Jevreji još uvek kriju. Lično, mislim da je on tragična figura,” ističe autorka.

Imala je samo 15 godina

Ana Frank se skrivala dve godine iznad skladišta pored kanala u oblasti Džordan u Amsterdamu pre nego što je otkrivena 4. avgusta 1944, zajedno sa svojim ocem, majkom, Edit i sestrom Margo.
Ona je poslata u tranzitni logor Vesterbork, a zatim u koncentracioni logor Aušvic pre nego što je konačno završila u Bergen-Belzenu, gde je umrla februara 1945. verovatno od tifusa. Imala je samo petnaest godina.

Njen objavljeni dnevnik obuhvata period skrivanja između 1942. i njenog poslednjeg upisa 1. avgusta 1944. godine.

(Sputnjik)